Vlada Olafa Šolca suočava se s rastućim pritiscima zbog budžetskog deficita i recesije. Lideri „semaforske koalicije“ održaće ove nedelje ključne razgovore u pokušaju da prevaziđu nesuglasice
Već više puta je nemačka vlada zapadala u krizu, ali ono što je od kraja prošle nedelje novo jeste da se sada sve češće postavlja pitanje mogu li koalicioni partneri i dalje da ostanu na zajedničkom kursu ili je vlada pred raspadom. Da bi se to sprečilo, trebalo bi da od pomoći bude jedno: razgovor, piše Dojče vele.
Kancelar Olaf Šolc (SPD) sastao se nedelju uveče s ministrom finansija Kristijanom Lindnerom (FDP). Nije poznato kako je protekao sastanak, ali zna se da bi konsultacije trebalo da se nastave danas, zajedno s ministrom ekonomije Robertom Habekom (Zeleni). Kako prenosi agencija „dpa“, planirana su dva do tri kruga takvih razgovora „u šestoro očiju“.
U sredu bi zatim trebalo da se sastane tzv. Koalicioni odbor, u kojem se nalaze lideri SPD-a, Zelenih i FDP-a, kao i šefovi poslaničkih grupa tih stranaka.
Budžet, inflacija, recesija…
Za razgovor ima dovoljno razloga čak i bez spora koji tinja među partnerima u nemačkoj vladi. Za nedelju i po dana zakazan je sastanak nadležnog odbora Bundestaga na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o nacrtu budžeta za sledeću godinu. Rupa teška milijarde u tom budžetu još uvek nije popunjena.
Pa zatim tema ekonomija: inflacija je i dalje visoka, a prema prognozi vlade, 2024. će biti druga godina recesije zaredom. Sve vladajuće stranke žele da u privredu unesu novi zamah – samo na različite načine. I to je takođe pokretač aktuelnog spora u koaliciji. Prošlog utorka, i ministar Lindner i kancelar Šolc razgovarali su s predstavnicima privrede – ali ne zajedno, već odvojeno. Svako na svom malom samitu. Kancelar je tada najavio i „pakt za industriju“ ne precizirajući međutim kako bi to trebalo da izgleda.
FDP je, s druge strane, mnogo konkretnija. U petak je „politički dokument“ predsednika te stranke Lindnera postao javan – i to kako je on sam rekao, zahvaljujući „indiskreciji“. U svakom slučaju, u tom dokumentu nalaze se njegovi zahtevi koji bi ekonomiju trebalo da unaprede – na primer kroz smanjenje poreza za kompanije, ublažavanje klimatskih propisa i smanjenje subvencija i socijalnih davanja. Lindner sada ponovo želi da razgovara s predstavnicima privrede, a očekuje se da će u tim razgovorima učestvovati i lider poslaničke grupe FDP-a Kristijan Dir.
„Nedelja odluka“
Demohrišćanska opozicija (CDU/CSU) Lindnerov dokument vidi kao potvrdu teze da je semaforska koalicija „pred razvodom“. Ali, u vladajućoj koaliciji o tome niko ne želi da priča. Koalicija se suočava s „nedeljom odluka“, kako je to za ARD opisao lider SPD-a Lars Klingbajl. O Lindnerovim predlozima bi se moglo razgovarati, rekao je, a eventualno bi se pregovaralo i o nekim zakonima. Klingbajl, međutim, povlači jasne granice: „Ako na kraju ponovo iskrsne ono što je gospodin Lindner već 500 puta predložio i što smo mi već 500 puta odbili, a to je da bogati ljudi u ovoj zemlji imaju još više novca u džepu, onda mi tim putem nećemo ići.“
Sam Lindner branio je svoje stavove u intervjuu za ZDF. Pritom vladi kojoj je on ministar nije dao lošu ocenu. Ekonomski uslovi su se promenili, kaže, i sada je važno da se na to na odgovarajući način reaguje: „Jer, ekonomija ovakva više može da ostane“, naglašava ministar iz redova FDP-a.
Šef poslaničke grupe te stranke Dir takođe ponovo vrši pritisak uoči razgovora s predstavnicima biznisa. Ove jeseni, Nemačka se „suočava s odlukom u kojem će pravcu“, upozorio je on u intervjuu za agenciju dpa. Nemačka, smatra on, ima sve potencijale da se vrati na staze rasta. „Ali, pitanje koje se i dalje postavlja glasi: imamo li hrabrosti da sprovedeno velike reforme. Potrebni su nam rezultati koji će imati efekta na kompanije tako da ponovo mogu da investiraju“, rekao je Kristijan Dir.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
