Da li je treća – sreća

Klasičan anglosaksonski test, pitalica poverenja glasi: da li biste kupili auto od ovog čoveka? I onda sledi fotografija dotične persone, najčešće kandidata za neku političku funkciju. Sada i britanske birače mediji sa svih strana bombarduju ovim pitanjem. Čovek koji uliva ili ne uliva poverenje je britanski premijer Toni Bler.

Izgleda da će predstojećim opštim izborima u Velikoj Britaniji, koji se održavaju 5. maja, dominirati tema poverenja, kredibilnosti, moralne čvrstine: da li se Bleru lično može verovati, može li se verovati njegovoj vladi koja će po treći put pokušati da ostane na vlasti, može li se ponovo verovati torijevcima?

Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da treća uzastopna pobeda laburista, što bi bilo bez presedana, nije sasvim sigurna, iako im ispitivanja javnog mnjenja daju znatnu prednost od desetak procenata, ali rast popularnosti beleže i konzervativci, za njih će glasati oko 30 odsto birača. Liberalno-demokratski blok Čarlsa Kenedija mogao bi, prema većini istraživanja, da osvoji dvadesetak odsto glasova, pa sada i torijevci i laburisti upozoravaju da je glas za njih – bačen glas.

Laburistima je njihov nekada popularni premijer danas kamen o vratu. Bleru je pošlo za rukom da za nove laburiste, kako se danas zvanično zovu, glasaju ljudi koji to nikada ranije nisu čuinili, ali danas izgleda da je daleko više ljudi protiv njega nego za njega.

IRAČKA AVANTURA: Kako se čini, Blera će skupo koštati iračka ratna avantura: britanski birači mu izgleda ne opraštaju što je olako krenuo u rat s američkim predsednikom, republikancem koji na ostrvu nije baš najpopularnija ličnost, što nije čekao odluku Ujedinjenih nacija, što je zloupotrebio obaveštajne informacije, što čak sa svojim planovima nije upoznao ni sve članove svoga kabineta i što, na kraju krajeva, nije našao oružje za masovno uništavanje. Brutalni kraj rata, otkrivanje da su „oslobodioci“ surovo postupali s ratnim zarobljenicima, ali i političkim neistomišljenicima, samo je uverio Britance da su bili u pravu kada u najvećem broju nisu podržali ratni pohod na Irak. Istina, i torijevci su podržavali ratni obračun sa Sadamovim režimov, ali je u javnosti premijer oličenje glavnog „vraga“. Njegova popularnost je u velikom padu, pa se tom „đavolu samo docrtavaju sve veći rogovi i sve duži rep. Tako londonski „Ekonomist“ piše: „…teško je mirno podnositi Blerovu lažnu osećajnost, pritvornu skromnost, ulizički osmeh, njegovu želja da se pravi važan na međunarodnoj sceni, njegovo izvrtanje činjenica da bi potkrepio svoje argumente“. Mediji sada ironično komentarišu da je i Bler krenuo u veliko predizborno šminkanje, pa je posle ovog vikenda osvanuo u novom, svežem, „opaljenom“ izdanju. Kažu, uzor mu je valjda kolega Berluskoni, koji se podvrgnuo radikalnom „fejsliftingu“, uklanjanju podočnjaka, pa i transplantaciji kose. Naravno, za većinu analitičara i Blerovih kritičara, ključno je da je obmanuo Britaniju u pogledu Iraka i sada je glavno pitanje koliko mu se uopšte može verovati i kad govori o drugim temema.

TAJNI PAPIR: U britanskim medijima se ovog vikenda pojavio dokument koji može skupo da košta laburiste: ministar pravde lord Goldsmit je 7. marta 2003. u vrlo precizno sročenih šest tačaka na petnaestak strana upozorio Blera da se ne upušta u ratni pohod na Irak, jer je to protivzakonito.

Britanska javnost već mesecima traži da se objavi ovaj dokument, Blerova vlada je to odbijala da učini, ali se sada, u vrelini predizborne trke, dokument pojavio u novinama i mnogi misle da će uticati na izborni ishod.

Na 13 stranica ovog dugo skrivanog dokumenta lord Goldsmit precizno upozorava Blera da bi ratni pohod na Irak predstavljao, iz više razloga, kršenje međunarodnog prava, počev od činjenice da je potrebna još jedna rezolucija Ujedinjenih nacija, da nije na Bleru i Bušu da tumače da li je Sadam Husein prekršio rezoluciju Ujedinjenih nacija, do toga da misija Hansa Bliksa, generalnog inspektora UN-a, nije okončana. Kasnije je utvrđeno da Irak nije raspolagao oružjem za masovno uništenje.

Sam tajming publikovanja ovog dokumenta, jedanaest dana pre izbora, podstakao je novu „iračku ofanzivu“ u redovima torijevaca i liberalnih demokrata – cilj je, naravno, rušenje laburista. Ofanziva je počela i u redovima laburista – oni jure „krticu“ koja je „iskopala“ tajni i strogo čuvani dokument.

Robin Kuk, bivši ministar spoljnih poslova koji je podneo ostavku zbog napada na Irak, sada zadovoljno poručuje: „Lepo sam govorio! Tražio sam da vlada objavi savet ministra pravde. Sad je izveštaj lorda Goldmista objavljen u najgorem trenutku.“

Da nevolja bude veća, izgleda da sa ovim pravnim dokumentom premijer Bler nije u celini upoznao ni sve članove svoga kabineta.

Objavljivanje ovog top-sikrit dokumenta nije na britanskom ostrvu ponovo rasplamsalo samo debatu o legalnosti rata, već možda još više o kredibilnosti premijera Blera, koji nije govorio istinu i koji je javnosti lažno predstavio podatke što ih je dobio od obaveštajnih službi.

Sada opozicija optužuje Blera da je nekredibilan političar, neki čak upotrebljavaju i tešku reč – lažov. Većina, izgleda, smatra da je Bler vrlo prepreden političar, velika vrdalama, birači nikad ne mogu da nevdosmisleno shvate za šta se zapravo zalaže.

U intervjuu „Doručak sa Frostom“ na BBC-ju 1, Majkl Hauard, lider konzervativaca, kratko kaže:

„Blerov jedini jasan i čvrst stav do sada je bio da Britaniju sa Amerikom povede u ratni pohod na Irak. A ni tu nije bio spreman da kaže celu istinu. Kratko rečeno, premijer je lagao. Pozivam birače da ovi izbori budu glasanje o karakteru lidera laburista Tonija Blera.“

Neke ankete sada pokazuju da samo sedam odsto Britanaca odobrava Blerov pohod na Irak bez sagalasnosti Ujedinjenih nacija, a trećina izjavljuje da ovaj rat ne bi podržali ni pod kakvim uslovima.

STRAH I NADA: Blerovu vladu treba analizirati i sa drugih strana, a ne samo iz iračkog ugla: Britanci prigovaraju da je bio velika škrtica u socijalnim davanjima (naročito u prvom mandatu), ali da je bio i spor sa reformama. Jeste, bolnice su malo uglancanije, ne čeka se na intervencije tako dugo; i škole su manje napučene, učitelji su nešto bolje plaćeni, kao i lekari i medicinske sestre. Ipak, neki analitičari smatraju da je za pare koje su date na ove reforme rezultat ipak mršav.

S druge strane, u vođenju ekonomije Blerova vlada uživa znatno poverenje: ministar finansija Gordon Braun (koji će, sva je prilika, naslediti Blera kao lider laburista) uspeo je da zadrži stabilnost i rast privrede. Braun je trenutno popularniji od Blera i aplauzi za dobru zdravstvenu sliku britanske ekonomije upućeni su na njegovu adresu.

Planovi torijevaca da smanje javnu potrošnju ne uživaju veliku podršku. Ni njihove ideje o „vaučerima“ za privatne lekare, školovanje dece, osobito za sticanje fakultetske diplome ne ulivaju poverenje najširoj publici. Laburisti u predizbornoj kampanji glavni akcenat stavljaju na oblast obrazovanja; po njima, torijevci će sva sredstva namenjena javnim školama preusmeriti na privatne škole, dakle, opet će profitirati deca bogatih.

Torijevci u svojoj predizbornoj kampanji ističu stare, dobro poznate probleme: imigraciju, pružanje azila i brobu protiv kriminala. Konzervativci tu ubedljivo vode ispred laburista. Međutim, da bi pobedili na majskim izborima, Majkl Hauard (inače sin rumunskih imigranata) i njegovi konzervativci morali bi mnogo da se potrude da njihova vizija Cool Britannia ponudi biračima i nešto više od eksploatacije ljudskih strahova.