Politički protivnici predsedničkog kandidata Donalda Trampa upozoravaju da bi Projekat 2025, za koga smatraju da je deo Trampove platforme, mogao u potpunosti da preoblikuje američku demokratiju. Projekat 2025 predlaže niz mera koje bi ograničile ljudska prava i dala do sada neviđena ovlašćenja predsedniku SAD, u ovom slučaju Donaldu Trampu
Manje od četiri meseca ostalo je do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i do sada politička platforma Republikanske stranke nije otkrivala previše detalja, ali su bliski saveznici predsedničkog kandidata Donalda Trampa, predvođeni nekadašnjim zvaničnicima Trampove administracije, objavili svoju platformu koja se zove se Projekat 2025 i – po onome što predviđa – ima za cilj da potpuno preoblikuje američku demokratiju.
Projekat 2025 kreirao je istraživački centar „Heritage Foundation” na skoro 900 stranica i između ostalog poziva na otpuštanje hiljada državnih službenika, proširenje ovlašćenja predsednika, rasformiranje Odeljenja za obrazovanje, zabranu pornografije i prestanak prodaje pilula za abortus.
Postoji suštinska saglasnost između mnogih delova zvanične platforme Republikanske stranke i Projekta 2025, iako je dokument istraživačkog centra Heritage Foundation mnogo detaljnijiu nekim oblastima politike i odlazi mnogo dalje u svojim zahtevima od zvanične partijske linije Republikanske stranke, piše BBC.
Direktno sprovođenje odluka
Projekat 2025 predlaže da se celokupna federalna birokratija, uključujući nezavisne agencije kao što je Ministarstvo pravde, stavi pod direktnu predsedničku kontrolu, što je kontroverzna ideja poznata kao „teorija jedinstvene izvršne vlasti“.
U praksi, to bi pojednostavilo donošenje odluka i omogućilo predsedniku da direktno sprovodi politike u brojnim oblastima.
Predlaže se i ukidanje zaštite radnih mesta za hiljade vladinih službenika, koje bi potom mogli da zamene ljudi koje bi imenovala politika.
U dokumentu je FBI označen kao „naduvena, arogantna organizacija u kojoj sve više raste bezakonje“, zbog čega se poziva se na drastičnu reviziju te i nekoliko drugih saveznih agencija, kao i na potpuno ukidanje Ministarstva obrazovanja.
Više novca za zid prema Meksiku
U dokumentu se predlaže povećanje obima finansiranja izgradnje zida na granici SAD i Meksika.
Projekat 2025 takođe predlaže raspuštanje Ministarstva za unutrašnju bezbednost i njegovo kombinovanje sa drugim jedinicama za sprovođenje imigracije u drugim agencijama, što bi omogućilo mnogo veće i moćnije operaciju granične policije.
Predlaže se i ukidanje viza za žrtve kriminala i trgovine ljudima i povećanje taksi za imigrante.
Svi ti detalji se ne pojavljuju i republikanskoj platformi, ali su namere iste – stranka obećava da će sprovesti „najveći program deportacije u američkoj istoriji”.
Valuta zaštićena zlatom
U dokumentu se predlaže da se smanji količina državnog novca za istraživanja i ulaganja u obnovljivu energiju i poziva predsednika da „zaustavi rat protiv nafte i prirodnog gasa“.
Ciljevi koji vode ka smanjenju emisije ugljenika bi bili zamenjeni naporima da se poveća proizvodnja energije i energetska bezbednost.
Projekat 2025 predviđa i dve suprotstavljene vizije o carinama i ne odgovara na pitanje da li bi sledeći predsednik SAD trebalo da pokuša da podstakne slobodnu trgovinu ili da podigne barijere za uvoz.
Ekonomski savetnici sugerišu da bi druga Trampova administracija trebalo da smanji poreze za korporacije i na prihode, da ukine Federalne rezerve, pa čak i da razmotri povratak valuti zaštićenoj zlatom.
O toj i mnogim drugim temama, Projekat 2025 je detaljniji i ide dalje od zvanične republikanske platforme, koja govori o smanjenju inflacije i eksploataciji nafte kako bi se smanjili troškovi energije.
Povlačenje pilula za abortus
Projekat 2025 ne poziva direktno na zabranu abortusa u SAD, ali predlaže povlačenje pilule za abortus „mifepriston“ sa tržišta i korišćenje postojećih, ali u praksi retko sprovodljivih zakona kako bi se sprečilo slanje leka posredstvom poštanskih pošiljaka.
U dokumentu se sugeriše da bi Ministarstvo za zdravstvo i socijalne usluge trebalo da „održi biblijski zasnovanu definiciju braka i porodice, ojačanu društvenim naukama“.
Po tom pitanju Projekat 2025 se bitno razlikuje od republikanske platforme, u kojoj se samo jednom pominje reč „abortus“.
Platforma kaže da zakoni o abortusu treba da budu prepušteni pojedinačnim državama i da bi abortusi u kasnim terminima, koje Platforma 2025 ne definiše, trebalo da budu zabranjeni.
Takođe, republikanska platforma ne pominje suzbijanje distribucije „mifepristona“.
Zabrana pornografije
Prema predlozima Platforme 2025 pornografija bi bila zabranjena, a tehnološke i telekom kompanije koje dozvoljavaju pristup pornografiji bile bi zatvorene.
Predlaže se i da bude ukinut veliki broj pojmova iz svih zakona i saveznih propisa, uključujući „seksualnu orijentaciju“, „rodnu ravnopravnost“, „abortus“ i „reproduktivna prava“.
Projekat 2025 ima za cilj da okonča programe različitosti, jednakosti i inkluzije u školama i vladinim odeljenjima kao deo onoga što opisuje kao „suzbijanje woke ideologije“ koja u širem kontekst označava osvešćenje o svim vrstama socijalnih nepravdi.
Tu se predlozi Projekta 2025 uveliko poklapaju sa republikanskom platformom koja pored poziva na ukidanje Odeljenja za obrazovanje, ima za cilj da ojača roditeljsku kontrolu nad obrazovanjem i kritikuje ono što Republikanska stranka naziva „neprikladnom političkom indoktrinacijom dece“.
Baza podataka lojalista
Projekat 2025 je podržan budžetom od 22 miliona dolara i uključuje strategije za sprovođenje politika odmah nakon predsedničke inauguracije u januaru 2025. godine.
„Heritage Foundation” takođe stvara bazu podataka konzervativnih lojalista za popunjavanje državnih pozicija i program za obuku tih novih radnika.
Demokrate predvođene kongresmenom iz Kalifornije Džeredom Hafmanom pokrenule su radnu grupu „Zaustavite Projekat 2025″.
Demokrate su upozorile na kontroverzne predloge Projekta 2025 i nazvali taj dokument nacrtom za drugi Trampov mandat.
Međutim, Tramp i njegova izborni štab negirali su da Projekat 2025 ima veze sa Trampovom predsedničkom kampanjom.
Haris kao sušta suprotnost
Istovremeno, odustajanjem aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena od trke za reizbor, izbacilo je u prvi plan njegovu potpredsednicu Kamalu Haris, koja će po mišljenju mnogih biti kandidatkinja demokrata i oponent Trampu.
Haris ima u potpunosti drugačiju političku platformu u odnosu na Trampa, a posebno u odnosu na predloge koje donosi Projekat 2025, pa će predsednički izbori u SAD po svemu sudeći imati referendumski karakter.
Slobode u opasnosti
Kada je reč o abortusu Haris se zalaže da se svim ženama u SAD obezbedi pristup legalnim abortusima.
„Svaka osoba bilo kog pola trebalo bi da razume i da bude svesna šta sve može da se dogodi sa slobodama, ako bude oduzeta takva osnovna sloboda, kao što je pravo na donošenje odluka o sopstvenom telu“, istakla je Haris u jednom intervjuu.
Ona je, dok je Bajden još bio u predsedničkoj trci navela da će zajedno s njim učiniti sve što je u njihovoj moći da vrate reproduktivnu slobodu žena.
Rekordan broj imigranata
Kada je u pitanju imigracija, tokom administracije Bajden i Haris broj migrananata koji je prešao u SAD iz Meksika potukao je sve dosadašnje rekorde, a samo u decembru 2023. godine skoro 250.000 ljudi ušlo je u SAD preko granice sa Meksikom.
Kao Bajdenova potpredsednica, Haris je u predlogu budžeta za 2024. godinu pozvala na „zaštitu i jačanje“ socijalnog osiguranja, a tokom kampanje 2020. godine, predložila je povećanje poreza onima koji zarađuju više od 400.000 dolara kako bi se podržala socijalno osiguranje, iako je uglavnom odustala od te ideje nakon što je preuzela dužnost.
Po pitanju klimatskih promena Haris podržava klimatske inicijative Bajdenove administracije, uključujući zakone koji obezbeđuju milijarde za obnovljivu energiju i električna vozila.
Tokom svoje kandidature 2020. godine, Haris je isticala potrebu za ekološkom pravdom i intenzivno se bavila efektima klimatskih promena na siromašne i manjinske zajednice, a sa tim je nastavila i kao potpredsednica.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
