SAD su prošle godine proizvele nafte više nego ikada ranije, cene benzina su ponovo pale. Džozef Bajden voli da se predstavlja kao predsednik koji zagovara zaštitu klime i koji planira postepeno ukidanje fosilnih goriva
Donalda Trampa su nedavno na Foks Njuzu pitali da li zaista želi da postane diktator. „Ne, ne, samo prvog dana“, rekao je bivši predsednik. A tog prvog dana nakon izbora, hoće da zatvori granice i „buši, buši, buši“.
Međutim, to se već duže vreme radi, i to u rekordnim količinama: u SAD se prošle godine dnevno proizvodilo više od 13 miliona barela nafte. To je više nego ikada, piše Dojče vele.
I to uprkos činjenici da Džozef Bajden voli da se predstavlja kao predsednik koji zagovara zaštitu klime i kaže da srednjoročno planira postepeno ukidanje fosilnih goriva.
Zato demokrata Bajden ima problem, kaže Džejkob Kirkegor iz vašingtonskog istraživačkog centra Peterson Institute for International Economics:
„Postoji tenzija između ove količine nafte i Bajdenove klimatske agende, koja je, naravno, važan deo njegove izborna kampanje.“
Rat u Ukrajini i porast cena
Nafta se proizvodi kao retko kad do sada, posebno u Teksasu – tamo je 2023. proizvedeno 40 odsto više nego 2022. godine.
Ovo je zakasnela reakcija na ogromno povećanje cena nakon početka ukrajinskog rata, objašnjava Kirkegor. Proizvođači nafte su tada izgradili nova postrojenja za bušenje: „Ali potom je potrebno još deset do dvanaest meseci da se proizvodnja zaista poveća“.
Bajdenova administracija podržava ovaj ogroman porast proizvodnje nafte: izdala je više dozvola za bušenje na državnom zemljištu nego Trampova administracija – uključujući, na primer, i za najveću i najkontroverzniju oblast na Aljasci, takozvani Willow-Project. Teksaška energetska kompanija ConocoPhillips hoće da počne sa eksploatacijom tamošnjih rezervi na Arktiku. Radi se o skoro devet milijardi barela sirove nafte.
Ekološki i klimatski aktivisti su zgroženi jer će planirani naftni objekti, između ostalog, uništiti i staništa polarnih medveda. A ljuti i zato što je Bajden prekršio jedno od svojih predizbornih obećanja. Ali, pošto je zemljište već bilo dato u zakup naftnim kompanijama, vlada nije imala drugog izbora, pravdaju se iz Bele kuće.
Republikanci – može i više
Bajden se trudi da što manje govori o ovom naftnom rekordu. Ako uopšte pominje naftu, on se hvali time da su se cene benzina skoro prepolovile: sa preko pet američkih dolara pale su na prosečno tri američka dolara po galonu. To je oko 70 evrocenti po litru.
Ili kritikuje naftne kompanije: Ostvarile su rekordne profite, ali skoro ništa nisu uložile u proširenje proizvodnje. To je „skandalozno“, rekao je Bajden tokom svog obraćanja o stanju nacije u februaru 2023.
Ali kada je istakao da će SAD biti zavisne od fosilnih goriva još najmanje deset godina, republikanaci su ga prezrivo ismejali. Zato što, baš kao i naftnoj industriji, većini republikanaca Bajdenova politika ne ide dovoljno daleko:
„Moglo bi se proizvesti mnogo više nafte da imamo vladu koja podržava fosilna goriva“, rekao je Rik Peri, bivši ministar energetike u Trampovoj administraciji i bivši guverner Teksasa. „Ali Bajdenova vlada to ne radi.“
Niske cene benzina – plus za predsednika?
Za stručnjaka za energetsku politiku Kirkegora, rekordna proizvodnja nafte i rezultirajuće niže cene benzina znače politički plus za Bajdena. On predviđa da će leva baza demokrata, klimatski aktivisti, na izborima u novembru ipak glasati za Bajdena, posebno ako je alternativa Tramp.
Zato je politički mudrije „pre svega se okrenuti biračima kojima su važne niske cene goriva“, objašnjava Kirkegor, i nastaviti tim kursom, pobrinuti se da cene benzina ostanu politički prihvatljive, piše na portalu tagesšau.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
