Čudo u Teheranu

Još u vreme dok je Iranom vladao pokojni šah Reza Pahlavi, posle nekih izbora kružio je vic o hodži koji je idući kroz selo video dvojicu seljana kako se klanjaju glasačkoj kutiji. Zgranut, viknuo je na njih: „Šta to radite!?“ „O hodžo, desilo se čudo!“, odgovorili su ljudi. „Kakvo čudo, bezbožnici!?“ „Celo selo glasalo za Hasana, a pobedio Naser!“

Da se slično čudo desilo posle predsedničkih izbora održanih u petak 12. juna, posumnjale su pristalice kandidata reformista Mir-Hoseina Musavija, glavnog izazivača aktuelnog predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada, pošto je objavljeno da je Ahmadinežad pobedio, i to sa ubedljivih 62,63 odsto glasova. Objava pobede Ahmadinežada bila je početak dramatičnih događaja koji i u utorak uveče, kada ovaj tekst odlazi u štampu, potresaju Iran.

Izborna groznica tresla je Iran već u petak, kada je tokom dana postalo jasno da je odziv birača veoma velik. U poslepodnevnim satima je objavljeno da će biti doštampano još glasačkih listića, jer takav odziv niko nije očekivao. Ljudi su satima čekali u redovima, pa je glasanje produženo do ponoći. Slanje SMS-ova nije bilo moguće u Teheranu na dan izbora, blokirano je bilo i nekoliko veb-sajtova naklonjenih Musaviju. Očekivalo se da će rezultati biti objavljeni za 24 sata, ali prvi izveštaji su stigli već par sati nakon zatvaranja birališta.

Pre izbora su pristalice reformista tvrdile da će eventualni visok odziv sigurno doneti pobedu Musaviju, mada predviđanje izbornih rezultata u Iranu nikada nije zahvalan posao. Niko nije očekivao da će Hatami 1997. godine, bez podrške vlasti, nadmoćno trijumfovati sa do tada rekordnom izlaznošću od skoro 80 odsto, kao što niko nije davao šanse Ahmadinežadu 2005. godine. Broj ispitanika na osnovu kojih se rade izborne prognoze uglavnom nije reprezentativan, kao ni metodologija. Zavisno od toga ko je pravio prognozu, predviđanja su se kretala od nadmoćne pobede Ahmadinežada do isto tako nadmoćne pobede Musavija.

Musavi je i pre zvaničnog završetka glasanja sazvao konferenciju za štampu i rekao da je jasno da je pobedio, ne dajući međutim podatke koji bi tu tvrdnju poduprli. Pošto je Musavi završio svoj govor, iranska državna novinska agencija je javila da je pobednik Ahmadinežad. Konačan broj onih koji su izašli na birališta bio je rekordnih 85 odsto od 46,2 miliona registrovanih birača, što je 39 miliona ljudi.

Izborna kampanja je i pre 12. juna bila žestoka, između Ahmadinežada i njegovih oponenata razmenjene su mnoge teške reči. Odmah po zvaničnom objavljivanju vesti o Ahmadinežadovoj pobedi, Musavi je izjavio da se desilo masovno lažiranje izbora. Na svom veb-sajtu pozvao je pristalice da se suprotstave „vladavini laži i diktaturi“. Rekao je i da je ono što se desilo ljuljanje temelja političkog sistema Irana i pozvao vrhovnog vođu Alija Hamneija da interveniše i zaustavi „kršenje zakona“.

Teško naoružani policajci opremljeni za razbijanje demonstracija bili su raspoređeni svuda oko važnih institucija, a izveštači su javljali da je primetno prisustvo policije svuda po gradu, uz pojačanu napetost.

SUBOTA: Ministar unutrašnjih poslova Sadeh Mahsuli je u subotu po podne zvanično proglasio ubedljivu pobedu Ahmadinežada. Rečeno je da je on osvojio 62,63 odsto glasova (24 miliona), a Musavi 33,75 odsto glasova (13 miliona). Ostala dva kandidata dobili su zanemarljiv broj glasova, Mohsen Rezai 1,05 odsto a Mehdi Karubi 0,85 odsto.

U Teheranu su izbili sukobi simpatizera Musavija i policije. Demonstranti su palili gume, automobile, kontejnere za smeće, razbijali izloge i bacali kamenje na policiju, policija je uzvraćala palicama i suzavcem. Najčešći slogani uzvikivani na demonstracijama bili su „Vratite nam glasove“ i „Smrt diktatoru“. Policija je zabranila demonstracije i okupljanja, ali su se one nastavile i uveče.

U subotnjem obraćanju naciji na državnoj televiziji, vrhovni vođa Ali Hamnei je nazvao rezultate izbora „pravim praznikom“, a izbore „ogromnim uspehom“, upozorio vođe opozicije „da izbegavaju provokativno ponašanje“ i pozvao narod da stane iza Ahmadinežada.

Sam Ahmadinežad je u subotu optužio strane medije „da su vodili psihološki rat protiv iranske nacije“. Naglasio je i da su izbori bili potpuno slobodni nazivajući svoju pobedu „velikom epopejom“. Ponovio je i da će se boriti protiv „profitera“ režima aludirajući na Musavija i njegovog saveznika i bivšeg predsednika Irana Akbara Hašemija Rafsandžanija.

NEDELJA: Musavijeve novine, „Zeleni svet“, nisu se pojavile na kioscima u nedelju. Na veb-sajtu novina izneta je tvrdnja da je čak 10 miliona glasačkih listića bilo nevažeće zbog nedostatka nacionalnog identifikacionog broja na njima, ali bez navođenja izvora te informacije.

Ahmadinežad je u nedelju održao konferenciju za novinare na kojoj je izjavio da je njegova pobeda stvarna i slobodna i da se ne može dovesti u pitanje, kao i da je razlika između njega i Musavija tolika da se ne može dovoditi u pitanje. Proteste na ulicama uporedio je sa strastima posle fudbalske utakmice.

Tog dana je u Teheranu održan i veliki pobednički miting Ahmedinežadovih pristalica, ali su se nastavili i sukobi pristalice Musavija i policije. Demonstranti, uglavnom mladi, palili su kontejnere i razbijali izloge, a policija je odgovorila pucnjima u vazduh i pendrecima. BBC je preneo da je policija uhapsila oko sto osoba. Prema nezvaničnim izveštajima, prethodne noći je uhapšen i brat bivšeg iranskog predsednika Mohameda Hatamija, koji je kasnije pušten na slobodu. Policija je, ne navodeći imena, potvrdila da je uhapšeno oko 170 ljudi.

Mir-Hosein Musavi je poslao zvanično pismo Savetu čuvara tražeći da se izbori ponište zbog nepravilnosti. Sreo se i sa vrhovnim vođom Alijem Hamneijem zatraživši i od njega da se izbori ponište. Inače, funkcija predsednika u Iranu ima veliki simbolički značaj. Za razliku od vrhovnog vođe i članova Saveta čuvara, predsednik se bira na direktnim izborima, ali bez pomoći verskih vlasti predsednik ne može učiniti mnogo. Praktično sva izvršna vlast nalazi se u rukama vrhovnog vođe i Saveta čuvara koji ima 12 članova. Šest su klerici koje bira vrhovni vođa Ali Hamnei, šest pravnici koje bira vrhovni sudija, koga postavlja takođe Hamnei. Savet može da stavi veto na svaki zakon koji donese parlament, kao i mogućnost da odbije prijavu svakog kandidata na izborima na osnovu procene da se njegovo ponašanje kosi sa islamskim normama ponašanja, što ostavlja neograničene mogućnosti manipulacije. Savet čuvara je u vreme dok je predsednik bio reformista Mohamad Hatami, od 1997. do 2005. godine, blokirao ogroman broj zakona koji su donosili u parlamentu reformisti i diskvalifikovao njihove kandidate na parlamentarnim izborima.

PONEDELJAK: Na studentskim sajtovima koji podržavaju Musavija pojavile su se vesti da su u noći između nedelje i ponedeljka izbili sukobi između policije i oko 3000 studenata na najvećem teheranskom univerzitetu.

Ipak, izgledalo je da se situacija u ponedeljak donekle smiruje i da su vlasti odlučile da „spuste loptu“. Vrhovni vođa Ali Hamnei je objavio da je naredio Savetu čuvara istragu povodom žalbi na izborne nepravilnosti. Musavi je pozvao svoje pristalice na nastavak protesta i najavio protestni marš od Trga Engelab (Trg Revolucije) do Trga Azadi (Trg slobode), na kome se tradicionalno održavaju najveći skupovi u Iranu. Iransko ministarstvo unutrašnjih poslova izjavilo je da je svaka vrsta marša ili okupljanja zabranjena, a Musavi je upozorio da će marš ipak biti održan.

Kolona demonstranata bila je duga više od devet kilometara, a njihov broj se procenjivao na preko 100.000. Nekoliko kvartova dalje, više hiljada ljudi izašlo je na kontramiting u znak podrške Ahmadinežadu. Policija je mirno posmatrala Musavijeve pristalice, a onda je došlo do incidenta. Izveštaji očevidaca kažu da je grupa demonstranata pokušala da napadne zgradu u kojoj je sedište dobrovoljačke milicije Basidža, posle čega je na masu sa krova otvorena vatra. Te večeri su se prvi put na državnoj televiziji pojavile kratke vesti o protestima, uz napomenu da se čula i pucnjava.

Kada je pala noć, čuli su se povici sa krovova. Protestanti su vikali „Smrt diktatoru“ i „Allahu ekber“ (Bog je veliki). Isti uzvici sa krovova čuli su se u Teheranu i pre trideset godina, kada je srušen šah Reza Pahlavi.

UTORAK: U utorak je iranski državni radio Pajam javio da je prethodnog dana tokom protesta na Trgu Azadi „nekoliko izgrednika pokušalo je da napadne vojni punkt i uništi javnu imovinu. Sedam osoba je poginulo i više ih je povređeno.“ Nepotvrđene vesti govorile su da su izbili sukobi demonstranata i policije i u drugim iranskim gradovima, poput Širaza, Isfahana i Mašada.

Reakcije unutar vlasti pokazale su podele i među samim konzervativcima. Te podele između onih koji su i prethodnih godina kritikovali Ahmadinežada i onih koji su ga podržavali bile su poznate i ranije, ali je ipak bila iznenađujuća izjava predsednika Skupštine Alija Laridžanija. On je u utorak izjavio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovorno i da bi trebalo da reaguje na napade na studente i stanovništvo, dodajući da je otišao na mesto incidenta i razgovarao sa ljudima.

U utorak je portparol Saveta čuvara Abas Ali Kadhodai izjavio da je Savet spreman da prebroji sporne glasačke listiće. „Ukoliko se utvrde nepravilnosti poput kupovine glasova ili lažnih izbornih listića, Savet čuvara će naložiti novo prebrojavanje glasova“, rekao je Kadhodai, ali je rečeno i da je malo verovatno da će kompletni izbori biti poništeni, mada Savet ima pravo da to učini.

Musavijeve pristalice su za utorak najavile i novo okupljanje na Trgu Azadi, ali je njegov savetnik izjavio da sam Musavi „poziva ljude da izbegnu zamku planiranih sukoba“, jer su i vlasti pozvale svoje pristalice da se okupe na istom tom trgu. Pristalice vlade i Ahmadinežada su se okupile na Trgu Azadi u velikom broju, a predstavnici vlasti su izjavili da taj skup pokazuje kako izgledaju demonstracije onih koji ne pale i ne razbijaju po gradskim ulicama.

Iranske vlasti su u utorak zabranile novinarima stranih medija da napuštaju svoje redakcije i sa ulica Teherana izveštavaju o protestima. Stranim izveštačima koji su izveštavali sa izbora nisu produžene dozvole, i oni su počeli da napuštaju zemlju.

NEDOUMICE: Ima analitičara koji smatraju da je Musavijeva kampanja bila previše okrenuta srednjem sloju, ženama i urbanoj omladini, istim glasačima koji su masovno glasali za reformistu Hatamija 1997. i 2001, i potpuno zanemarila one kojima se obraćao Ahmadinežad. Ipak, mnogo je izbornih nedoumice, i teško da će iranske vlasti na njih odgovoriti. Pre četiri godine Ahmadinežad je u prvom krugu osvojio svega 19 odsto glasova (istina, pobedio je u drugom krugu sa 60 odsto osvojenih glasova). Ekonomija se u Iranu u te četiri godine sunovratila, a i u ovoj zemlji se najviše glasa džepom. Ostaje pitanje šta je to na izbore izvelo 85 odsto glasača koji su masovno glasali za Ahmadinežada, da li su za tako nešto bila dovoljna verovanja siromašnih da je Ahmadinežad još uvek jedan od njih, onaj koji simbolizuje „uspeh, poštenje i bitku protiv korupcije“. Da li su te glasove doneli potezi kao što je podela 400.000 tona krompira siromašnima mesec dana pre izbora, zalaganje da osiguranje dobije i skoro tri miliona žena koje tkaju tepihe kod kuće, da se u iranskom delu Azerbejdžana na fakultetima pokrene nastava na azerskom jeziku (Azeri inače čine skoro četvrtinu stanovništva zemlje)…

Pitanja su i kako je moguće da je Mehdi Karubi, koji je na ovim izborima osvojio samo 330.000 glasova, na prethodnim osvojio čak 17 odsto, kako je moguće da je Ahmadinežad osvojio 57 odsto glasova u Tabrizu, u delu zemlje iz koga je Musavi poreklom, kako je posle samo dve godine teškog poraza Ahmedinežadovih sledbenika na lokalnim izborima došlo do ovako spektakularne pobede…

Nedostatak informacija, mada je široka upotreba interneta u Iranu omogućila da ovih dana svetom kruže brojne slike i svedočenja, neće pomoći da ono što se u narednom periodu bude dešavalo bude jasnije. Posle svakih demonstracija, a nije ih nedostajalo, vlast je odgovarala represijom, a ovakav izazov unutar zemlje Islamska republika nije imala od svog osnivanja. U Iranu neće biti „lex specialisa“, svako poništavanje izbora tumačilo bi se kao znak slabosti, a vlasti su sigurno svesne da ovi izbori nisu samo pitanje ko će biti na mestu predsednika, već mnogo više referendum o vlasti konzervativaca i antireformista čiji je simbol Ahmadinežad.

U Iranu se već godinama oseća u vazduhu eksplozivna smeša nada, izneverenih očekivanja, besa, želje za većom slobodom, naročito kod mladih, a sedamdeset odsto Iranaca ima manje od trideset godina. Iran je socijalno i politički duboko podeljeno društvo, a podele ne postoje samo između „reformista“ i „konzervativaca“, već i između bogatih i siromašnih, prve i druge generacije revolucionara unutar same vlasti… Sve te podele liče na ponor i biće potrebno pravo čudo i mnogo dobre volje da se bez teških sukoba u narednom periodu prevaziđu, bez obzira da li se na izborima desilo čudo iz vica ili je Ahmedinežad zaista pobedio.