Burna kohabitacija

Izbor nezavisnog kandidata Rumena Radeva za predsednika Bugarske uz podršku socijalista (BSP) krajem 2016. godine uticao je na postepeno slabljenje pozicije premijera i lidera konzervativno-populističkog GERB a Bojka Borisova. U poslednjih petnaest godina Borisov je najznačajnija politička ličnost Bugarske. Taj period je obeležen njegovim izborom za gradonačelnika Sofije (2005), parlamentarnim pobedama (2009, 2014. i 2017) i dvema ostavkama na funkciju premijera (nakon građanskih nemira 2013. i poraza kandidata GERB a Cecke Cačeve u duelu sa Radevom). Ovaj iskusni političar, koji se često suočavao sa optužbama oponenata za različite vidove korupcije, veze sa tajkunima i „nepatriotski“ odnos sa nemačkom premijerkom Angelom Merkel i predsednikom Turske Tajipom Redžepom Erdoganom (posebno oko migrantske krize), u Radevu je dobio dostojnog rivala. Kohabitacioni odnosi Radeva i Borisova od 2017. do danas imaju sve snažniju dinamiku političkih sukobljavanja pa i lične netrpeljivosti.

MEĐUSOBNA PREPUCAVANJA

Za razliku od Borisova, koji je nakon pada komunizma kao policijski oficir poslove „tranziciono“ širio ka zaštiti poznatih ličnosti (Todor Živkov, nekadašnji car Simeon II) i kontroverznim „biznis-vezama“, Radev je gradio besprekornu karijeru vojnog pilota do nivoa general-majora i zapovednika ratnog vazduhoplovstva Bugarske (2014–2016). Radev je kao predsednik nastojao da izgradi imidž državnika koji je iznad partijskih sukoba i podela. Istovremeno, često je kritikovao Borisova zbog korupcije i monopolizacije vlasti navodeći da je Bugarskoj potreban „potpuno drugačiji model“ vlasti sa „rumunskim scenarijem“ po kojem bi se nezavisno tužilaštvo obračunalo sa zloupotrebama na svim nivoima vlasti.

Borisov je uzvraćao optužbama o bliskim vezama Radeva sa BSP, dok su mediji bliski premijeru ukazivali da predsednik Bugarske nikada nije ozbiljnije argumentovao suštinske probleme u „trouglu“ biznisa, medija i politike. Tako je u vreme majskih izbora za Evropski parlament Borisov rekao da se Radev potpuno stavio u službu kampanje socijalista, navodeći da je njegov dotadašnji šef kabineta Ivo Hristov izabran za „evrodeputata“ na listi BSP a.

Još početkom 2018. Borisov je „sivu eminenciju“ Hristova optužio za nekadašnje poslovne odnose sa medijskim mogulom, oligarhom i poslanikom proturskog i (formalno) opozicionog DPS a u bugarskom Sobranju Deljanom Peevskim. To je izazvalo veoma oštru reakciju Radeva koji je uzvratio da zapravo Borisov ima zajedničke poslovne interese sa Peevskim navodno ostvarenim uz odobrenje nekadašnjeg predsednika DPS a i najuticajnije ličnosti ove partije Ahmeta Dogana, čvrsto povezanog sa starim strukturama državne bezbednosti.

Premijer je odbacio sve optužbe pozivajući Radeva da podnese dokaze za svoje optužbe. S druge strane, Radev je prošle nedelje za novog šefa kabineta imenovao uglednog politikologa mlađe generacije, velikog kritičara politike Bojka Borisova, socijalnog konzervativca, nekadašnjeg predsednika omladine antikomunističkog Saveza demokratskih snaga (SDS) Kalojana Metodijeva. Metodijev je zagovornik transformacije celokupnog partijskog sistema u Bugarskoj što bi, po njegovom mišljenju, bio preduslov za rešavanje ključnih problema ove najsiromašnije članice EU (demografska kriza, migrantsko pitanje, ekonomska nerazvijenost, reforma pravosuđa i korupcija).

ČISTKE PRED LOKALNE IZBORE

Pred izbore za evropski parlament Borisov i GERB suočili su se sa aferom oko kupovine stanova („Apartamentgejt“) koja je obuhvatila sam vrh ove partije. Mediji su optužili šefa parlamentarne grupe GERB a i partijskog funkcionera „broj 2“ Cvetana Cvetanova, ministarke za pravosuđe i turizam Cecku Cačevu i Nikolinu Angelkovu, bivšeg ministra kulture Veždija Rašidova i nekolicinu „gerberističkih“ zamenika ministara i poznatih ličnosti iz politike i pravosuđa da su kupovali stanove na elitnim lokacijama u Sofiji po cenama znatno ispod tržišnih. To je primoralo Borisova na hitnu reakciju – nepopularna Cačeva je odmah podnela ostavku, da bi ubrzo nakon izbora za Evropski parlament, na kojima je lider GERB a preuzeo operativno vođenje kampanje, odstranio iz partije i Cvetanova. Pobedom na ovim izborima Borisov je zaustavio trend snažnih zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima, dok je uklanjanjem ključnog GERB ovog operativca Cvetanova započeo unutarpartijsku čistku pred lokalne izbore u oktobru. Očekuje se da će svi stranački i lokalni funkcioneri u unutrašnjosti čvrsto povezani sa Cvetanovom biti smenjeni, čime Borisov želi da pošalje poruku javnosti kako je otpočela ozbiljna borba sa korupcijom u GERB u i na svim nivoima vlasti.

Ključna bitka na predstojećim lokalnim izborima vodiće se u Sofiji, a odnos snaga u prestonici pokazaće da li je opozicija u stanju da primora Borisova na vanredne parlamentarne izbore. Nema sumnje da će dugogodišnja popularna gradonačelnica Sofije Jordanka Fandakova ponovo biti kandidatkinja GERB a na izborima u prestonici. Pojedini bugarski analitičari smatraju da Borisov nije podržao kandidaturu popularne Fandakove protiv Radeva 2016. godine jer bi kao predsednica Bugarske mogla snažno da utiče na odnose unutar GERB a. Međutim, sve su veće šanse da se Fandakova na izborima suoči sa još popularnijom Majom Manolovom koja je trenutno na poziciji državne zaštitnice građana.

FAVORIT OPOZICIJE

Iako su politički počeci Manolove bili neposredno povezani sa BSP om, na državnu funkciju je 2015. godine kao ekspert u oblasti građanskih prava izabrana i glasovima GERB a. Manolova, koja bi kao nezavisni kandidat na izborima mogla da očekuje podršku BSP a, već je poslala poruku da će „u slučaju kandidature sigurno biti izabrana za gradonačelnicu“.

Njen eventualni izbor bi posle gotovo tri decenije označio kraj „plave“, desničarske vlasti (SDS, GERB) u prestonici Bugarske. Istovremeno, uspehom Manolove u Sofiji, a nakon izbora Radeva 2016, bila bi ostvarena nova pobeda nestranačkih ličnosti koje podržavaju socijalisti. Predsednica BSP a Kornelija Ninova poput Manolove održava dobre odnose sa Radevom. Nakon izbora za Evropski parlament Ninova je izdržala udar unutrašnje opozicije (bivši predsednici stranke Sergej Stanišev i Mihail Mikov), koji su najverovatnije bili u dosluhu sa Borisovim. Podrškom Manolovoj predsednica BSP a bi se lišila potencijalne konkurentkinje u borbi za čelno mesto u partiji. S druge strane, eventualna pobeda ombudsmanke u Sofiji izazvala bi dramatično slabljenje vlasti Borisova koji bi se našao stešnjen između koordinisanih pritisaka Radeva i Manolove.

DALEKO OD ŠENGENA

Ninova je pred izbore za Evropski parlament bila prinuđena da na listi BSP a kandiduje u briselskim krugovima veoma uticajnog Staniševa (predsednik Partije evropskih socijalista od 2011. godine). Ovog političara Borisov je zbog unutarpolitičkih razloga nakon izbora taktički podržao za mesto predsednika Evropskog parlamenta, što je Stanišev ocenio kao „državnički potez“. Izjava Staniševa je među bugarskim socijalistima ocenjena kao „lični stav“, a neuspešna kandidatura za visoko mesto unutar briselske administracije dodatno je oslabila njegov uticaj unutar BSP a. Istovremeno, jačanje stranačke pozicije Ninove onemogućava jednu od ideja Borisova – da sa starim strukturama BSP a stvori veliku koaliciju kojom bi smanjio politički uticaj Radeva i dosadašnjih nepouzdanih i nepredvidivih koalicionih partnera iz redova nacionalističkih populista (VMRO, Ataka, NFSB).

U poslednja dva meseca vlada Borisova pretrpela je snažne udarce u javnosti zbog pokušaja izmene zakona o finansiranju političkih partija i hakerskog upada u Ministarstvo finansija i Nacionalnu agenciju za prihode (NAP). Postoji mogućnost da je provala u bazu podataka poreskih obveznika i svih finansijskih transakcija u zemlji obuhvatila i informacije o sednicama vlade Bugarske, što predstavlja opasnost za zloupotrebu podataka građana, ali i nacionalnu bezbednost. Sve to zajedno Bugarsku bi moglo dodatno da udalji od pristupanja Šengenskom sporazumu.

KUPOVINA F–16

Ipak, najjaču reakciju predsednika Radeva i opozicije izazvala je kupovina osam aviona F-16 od američkog „Lokid-Martina“, koju je Borisov ocenio kao početak vojne modernizacije Bugarske, važne i za značajnije pozicioniranje zemlje unutar sistema NATO a. Radev je, kao i u slučaju državnih subvencija za političke stranke i zakona o civilnoj kontroli vojne bezbednosti, stavio veto i na skupštinsku odluku o kupovini F-16. Kao razloge za svoju odluku predsednik Bugarske naveo je partijske podele, previsoku cenu aviona, njihovu nedovoljnu opremljenost i ulazak u zonu budžetskog deficita. Postupak nabavke aviona morao je da prođe novi krug glasanja u Narodnom sobranju, a vlada Borisova uspela je da obezbedi tesnu većinu (123 od 240 poslanika) uz pomoć oligarhijskog DPS a, jer nije mogla da računa na podršku pojedinih članica vladajuće koalicije (Ataka, NFSB).

Borisov, koji je ranije odbacio predlog Radeva za kupovinu švedskih Gripena, obavezao se da celokupan iznos od 1,26 milijardi dolara isplati odmah, što je značajno uticalo na uvećanje izdataka Ministarstva odbrane. S druge strane, ovim potezom Borisov je nastojao da osnaži poziciju Bugarske u odnosu na SAD i NATO, s obzirom na preporuku vojne alijanse da svaka članica za odbranu treba da izdvaja makar dva odsto BDP a. Novi šef predsedničke administracije Kalojan Metodijev ranije je uporedio ovu odluku Borisova sa ponašanjem „pojedinih režima u Africi“, koji sličnim dogovorima sa SAD, Rusijom ili Kinom bezuspešno pokušavaju da obezbede „bezbednosni kišobran“ velikih sila.

GAS I NUKLEARKA

Borisov i Radev imaju prećutnu saglasnost o ključnim pitanjima u energetskoj politici. Borisov je ranije pod uticajem SAD i EU odlagao realizaciju projekta Južni tok i stopirao finansijske obaveze prema Rusiji vezanim za isporuku nuklearnih reaktora za izgradnju elektrane Belene. Od 2016. godine bugarski premijer se zalaže za nastavak saradnje sa Rusijom u energetskom sektoru, što je pod lupom Vašingtona i Brisela. Državna kompanija Bulgartransgaz je potpisala ugovor sa Gazpromom oko isporuke gasa kroz bugarski krak Turskog toka (470 kilometara), ali je problem nastao oko izbora izvođača radova.

Odluka Bulgartransgaza da na tenderu kao prvoplasiranog diskvalifikuje saudijsku firmu Arkad u korist Gazpromovog „međunarodnog konzorcijuma“ iz Italije, Luksemburga i Nemačke, dovela je do tužbe Vrhovnom sudu Bugarske. Sredinom jula ovaj sud doneo je odluku o zabrani potpisivanja ugovora sa navedenim konzorcijumom. Zbog toga Bugarska neće moći da isporuči gas Srbiji do početka 2020. godine, kako je bilo predviđeno. Vlada Borisova istovremeno pokušava da diversifikuje snabdevanje gasom jer je tokom juna 10 odsto ukupnih potreba gasa obezbedila nabavkom američkog tečnog gasa iz Grčke. Prema rečima ministarke energetike Temenuške Petkove, ponuda holandskog distributera Kolmar bila je ekonomski povoljnija čak i od Gazpromove.

U sledećih nekoliko meseci, vlada Bugarske izabraće strateškog partnera za izgradnju nuklearne elektrane Belene, investicije koja se procenjuje na oko 10 milijardi evra. Konkursne prijave su, pored ruskog Rosatoma, podnele i kompanije iz Nemačke, Kine, Južne Koreje i Bugarske. Ruski Atomstrojeksport odavno je isporučio nuklearne reaktore Bugarskoj, a zbog neplaćene opreme je nakon tužbe međunarodnom arbitražom (2016) određen iznos od 620 miliona evra koji Bugarska mora da mu isplati. Suočeni sa ogromnim dugom, bugarski zvaničnici sada pružaju uveravanja da će ruski Rosatom sigurno biti uključen u izgradnju elektrane. Ipak, slučaj saudijskog Arkada navodi na oprez i kod ovog kapitalnog projekta.