„Beli kit“ i crne pare

Hesus Hil, kontroverzni biznismen, političar i sportski funkcioner (bio je vlasnik i predsednik Atletiko Madrida), nije više među živima, ali njegov lik i, naročito, delo još dugo će živeti među Špancima. Ako je na sportskom planu Atletiko Madrid bio njigov glavni biser, sa dvostrukom krunom (liga i kup), osvojen sa Radomirom Antićem na klupi, Marbelja, u kojoj je bio gradonačelnik 13 godina, kruna je njegovih poslovno-političkih poduhvata zbog kojih je, za života, više od sto puta bio pred sudovima, ali se zahvaljujući moći, dobrim advokatima i sudsko-pravnom sistemu koji je sve to dopuštao, uvek izvlačio. Istina, krajem 60-ih godina prošlog veka proveo je 18 meseci u zatvoru kao vlasnik firme koja je nesolidno izvodila radove u jednom naselju u okolini Madrida pa je pad krova u radničkom restoranu prouzrokovao smrt više ljudi, ali svedoci kažu da je zatvorsku ćeliju pretvorio u svoju kancelariju i iz nje vodio poslove, a direktor zatvora kasnije je postao njegova desna ruka.

Hil se 1992. kandidovao za gradonačelnika Marbelje na čelu sopstvene partije čija je skraćenica bila igra reči i glasila je GIL, što je istovremeno i njegovo prezime, ali i skraćenica za Grupo Independiente Liberal (Nezavisna liberalna grupa). Na opšte iznenađenje, Hil je ubedljivo dobio izbore porazivši dve glavne nacionalne partije, PSOE i PP, a uspeh je dugovao klasičnom populističkom pristupu. Marbelja je u to vreme bila leglo kriminala, droge, prostitucije, zapuštena, prljava i nesigurna. Svi koji su mogli bežali su iz nje. Hil je obećao da će Marbelji „vratiti sjaj, očistiti je od ološa i učiniti da ponovo bude biser čuvene Obale sunca“.

Svidelo se to nekome ili ne, Hil je obećanje ispunio i već sredinom 90-ih godina Marbelja je počela da cveta. Hil je uspeh na izborima, uz očaj PSOE-a i PP-a koji ni udruženim snagama nisu mogli da mu se suprotstave, ponovio još dva puta i sve bi bilo u redu da veliki gazda Marbelje nije počeo u praksi da dokazuje teoriju da „ko nije za sebe nije ni za drugoga“.

Marbelja se pretvorila u ogromno gradilište, nicala su ekskluzivna naselja, grad je blistao od čistoće, sigurnost na ulicama bila je gotovo idealna, ali je postepeno počeo da se primećuje sve veći broj stranaca koji nisu bili samo turisti željni sunca i mora. Obližnja luka Puertobanos pretvorila se u eksluzivnu marinu za najluksuznije jahte (sa nadaleko čuvenim žurkama), a ulicama gradića više su se viđali „rols rojsevi“, „jaguari“ i „poršei“ nego obična kola. Među stanovncima Marbelje bilo je sve više bogatih Arapa a sve češće na ulicama, u restoranima, u javnom životu čuo se i ruski. Najpre tiho, a potom sve glasnije, počele su da kolaju priče o „ruskoj mafiji“, o trgovini oružjem i drogom, o velikom pranju para…

Dok je bio živ, Hil je sve to negirao odgovarajući da je Marbelja grad otvoren za investicije, grad u kome poslovni ljudi iz celog sveta mogu sigurno da ulažu novac, što je bilo na obostrano zadovoljstvo… Idila je potrajala više od deset godina, ali policija je takođe radila svoj posao, i posle istrage koja je pod šifrom „Beli kit“ trajala punih 18 meseci nedavno izvela spektakularnu akciju: uhapšena je 41 osoba, zaplenjena 251 nekretnina (kuće i stanovi, sa dve kompletne urbanizacije) vrednosti preko 250 miliona evra, 42 najluksuznija automobila, dva aviona i jedna jahta. Blokirani su bankovni računi u visini od 30 miliona evra.

Brojne dragocenosti u vidu nakita i umetničkih dela tek treba da budu procenjene. U centru operacije nalazila se jedna advokatska kancelarija odakle su vučeni svi konci. Procenjuje se da je odatle rukovođeno obrtom od najmanje 600 miliona evra, preko stvarnih ili fiktivnih firmi čija su sedišta bila uglavnom na Gibraltaru, poreskom raju koji ima skoro trostruko više registrovanih firmi (80.000) od stanovnika (30.000). Među uhapšenima su i tri notara i četiri advokata na čelu sa vlasnikom advokatske firme Fernandom del Valjeom , čovekom koji je poslednjih godina raširio svoje poslove do Alikantea, gde je otvorio dve nove kancelarije za „savetovanje stranaca“. Policija smatra da je reč o mafijaškoj organizaciji koja se bavila trgovinom droge, oružja, prostitucijom, ucenama, ubistvima i prevarama svih vrsta.

„Ništa više neće biti isto posle ove operacijhe“, saopštio je jedan policijski izvor dok je sudija za borbu protiv mafije na Sunčanoj obali Huan Karlos Lopes Kabaljero izrazio strahovanje „da ono najgore tek treba da dođe“ najavivši , zapravo, nova otkrića.

U štampi se pojavila verzija da je u sve upletena moćna ruska petro-firma JUKOS koja je, navodno, preko jedne holandske firme ulagala velike sume novca u nekretnine u Marbelji i okolini. JUKOS je, prema očekivanju, sve demantovao, a Aleksandar Šadrin, portparol grupacije, ironično je dodao:

„Samo još treba da neko sleti na Mars i optuži nas da smo i tamo prali pare…“

Kakve će posledice sve to imati po Marbelju, koja formalno nije u rukama Hilovih političkih naslednika ali mentalno i te kako jeste, ostaje da se vidi. Marbelja je do sada trosila 85 odsto cementa i 90 odsto cigle u odnosu na celokupnu potrošnju u provinciji, ali će trend besomučne gradnje sada verovatno biti bar privremeno zaustavljen. Kriminološki institut Andaluzije upozorio je u oktobru prošle godine da su neke opštine na Obali sunca indirektno u rukama mafije, jer lokalna vlast menja urbanističke planove po nalogu kriminalaca… Nastavak operacije „Beli kit“ očekuje se s nestrpljenjem.