Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Bugarska i Rumunija bi od početka 2025. godine mogle postati punopravne članice Šengenske zone, saopštio je u petak mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter.
Kako je on naveo, konačna odluka će biti doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Sedamnaest godina čekanja
Iako su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju 2007. godine, tek su u martu 2024. postale deo Šengenske zone bez granica, kada su granične kontrole ukinute za pomorski i vazdušni saobraćaj.
Međutim, kopnene granične kontrole ostale su na snazi zbog protivljenja, pre svega, Austrije, koja je dugo blokirala ulazak u šengenski prostor za dve zemlje zbog zabrinutosti oko ilegalnih migracija, piše Radio Slobodna Evropa.
Austrija je svoje protivljenje povukla nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Mađarske i Rumunije u Budimpešti u petak, otvorivši put za konačnu odluku na samitu ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Hrvatska ih preduhitrila
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson, takođe učesnica sastanka, istakla je u video snimku objavljenom na mreži Iks da je „ovo sjajan dan za ostvarivanje pune slobode za sve građane Bugarske i Rumunije u šengenskom prostoru“, zbog čega je „veoma srećna“.
Rumunski premijer Marsel Čolaku najavio je u ponedeljak da će se dve zemlje pridružiti šengenskom prostoru sledeće godine, ali je sastanak u Budimpešti četiri ministra unutrašnjih poslova, opisao kao „ključan“. On je rekao da će holandski parlament – koji se protivio pridruživanju Bugarske – takođe morati da odobri dokument.
Ukoliko postanu punopravne članice Šengenske zone od 2025. godine, Rumunija i Bugarska postaće tako 28. i 29. zemlja kojima će biti ukinute granične kontrole unutar Evropske unije. Interesantno je da je Hrvatska, država koja je u Evropsku uniju stupila poslednja, šest godina nakon što su to učinile Rumunija i Bugarska, postala deo Šengenske zone još 2023. godine.
Izvor: RSE
Grčka policija uručila je poziv Janisu Varufakisu da se javi jedinici za borbu protiv narkotika, nakon što je javno govorio o marihuani i jednokratnom korišćenju ekstazija pre više od tri decenije
Suspenzija zahteva za vize za stalni boravak iz 75 zemalja sveta samo je najnovija u nizu mera kojima administracija Donalda Trampa dodatno ograničava ulazak stranaca u Sjedinjene Američke Države
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
