Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Bugarska i Rumunija bi od početka 2025. godine mogle postati punopravne članice Šengenske zone, saopštio je u petak mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter.
Kako je on naveo, konačna odluka će biti doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Sedamnaest godina čekanja
Iako su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju 2007. godine, tek su u martu 2024. postale deo Šengenske zone bez granica, kada su granične kontrole ukinute za pomorski i vazdušni saobraćaj.
Međutim, kopnene granične kontrole ostale su na snazi zbog protivljenja, pre svega, Austrije, koja je dugo blokirala ulazak u šengenski prostor za dve zemlje zbog zabrinutosti oko ilegalnih migracija, piše Radio Slobodna Evropa.
Austrija je svoje protivljenje povukla nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Mađarske i Rumunije u Budimpešti u petak, otvorivši put za konačnu odluku na samitu ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Hrvatska ih preduhitrila
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson, takođe učesnica sastanka, istakla je u video snimku objavljenom na mreži Iks da je „ovo sjajan dan za ostvarivanje pune slobode za sve građane Bugarske i Rumunije u šengenskom prostoru“, zbog čega je „veoma srećna“.
Rumunski premijer Marsel Čolaku najavio je u ponedeljak da će se dve zemlje pridružiti šengenskom prostoru sledeće godine, ali je sastanak u Budimpešti četiri ministra unutrašnjih poslova, opisao kao „ključan“. On je rekao da će holandski parlament – koji se protivio pridruživanju Bugarske – takođe morati da odobri dokument.
Ukoliko postanu punopravne članice Šengenske zone od 2025. godine, Rumunija i Bugarska postaće tako 28. i 29. zemlja kojima će biti ukinute granične kontrole unutar Evropske unije. Interesantno je da je Hrvatska, država koja je u Evropsku uniju stupila poslednja, šest godina nakon što su to učinile Rumunija i Bugarska, postala deo Šengenske zone još 2023. godine.
Izvor: RSE
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
