Anjeli na kolenima

Specijalno za „Vreme“ iz Milana

Gubici, dugovi, višak zaposlenih, pad prodaje, zdravstveni problemi vlasnika Đanija Anjelija… Sve je snašlo FIAT (skraćenica za Fabbrica Italiana Automobili Torino), najveću privatnu kompaniju na „čizmi“ i simbol posleratnog uspeha italijanske nacije. U stogododišnjoj istoriji Fijata sadašnja kriza je verovatno najgora i preti da bude sudbonosna sa svim negativnim reperkusijama na društvo i državu. Strahuje se da ovako oslabljen Fijat ne bude lak plen za strane korporacije (poput američkog Dženeral Motorsa), odnosno da familija Anjeli ne otuđi firmu koja je deo tradicije i element kolektivnog identiteta. Jer, zna se, nakon što je pre 140 godina iz Torina krenulo ujedinjenje Italije u kraljevinu, kompanija Fijat je de facto realizovala „ujedinjenje Italijana“ prihvativši hiljade siromašnih emigranata s juga u svoje fabrike i stavivši celu zemlju na četiri točka. Uspesi Fijata su se uglavnom podudarali s ekonomskim razvojem Italije i obrnuto – zbog čega se dugo govorilo „kad Torino ima temperaturu, Italija je bolesna“.

Međutim, italijanska ekonomija je trenutno u usponu dok je u najvećoj i najvažnijoj kompaniji situacija takva da će 3000 zaposlenih biti otpušteno, a 10.000 će otići na prinudni odmor, što ukupno čini čak trećinu personala. Naravno, ova kriza indirektno pogađa i celu galaksiju proizvođača delova i opreme, dizajnere i druge uslužne delatnosti, uglavnom iz oblasti Torina, koji su vezani pupčanom vrpcom za Fijat i za koju radi oko 130.000 ljudi.

OTKUD KRIZA: S obzirom na to da je u prošlosti bilo nekoliko teških trenutaka, postavlja se pitanje zašto je sadašnja kriza toliko dramatična i zašto uzdrmava Fijat do temelja?

Prva vrsta razloga se generalno odnosi na krah tržišta automobila koji je pogodio sve svetske proizvođače i kome se ne vidi kraj. Preostali razlozi su u stvari oni koji najviše zabrinjavaju i odnose se isključivo na Fijat: ogromni dugovi prema bankama (oko tridedeset milijardi eura!), zastarelost modela, kriza ideja, loš marketing itd… Najgore prodajne rezultate imaju modeli s brendom Fijat, a nisu bolje ni ostale marke u vlasništvu ove korporacije: Lančija, Maserati i Alfa Romeo prave ukupan mesečni gubitak od sto miliona eura. Jedini koji posluje pozitivno je Ferari, za koji je lista čekanja uvek duga i traje u proseku dve godine.

Dodatne okolnosti u Italiji, gde je svaki drugi automobil Fijatov, krizu čine još dubljom. Iz Torina se s podrškom države decenijama nametalo Italijanima šta će da voze, sada, međutim, u ujedinjenoj Evropi, to određuje tržište. Drugim rečima, stanovništvo, čiji je standard znatno porastao, pri obnavljanju voznog parka (odnosno pri zameni prvog automobila koji je obavezno bio Fijatov) češće se opredeljuje za strane marke i viši kvalitet. U ciframa: prodaja Fijatovih automobila opala je za godinu za skoro 25 odsto (evropski prosek je –13 odsto), a ukupna pozicija na evropskom tržištu automobila je lošija iz dana u dan (sa deset na sedam odsto u ukupnoj prodaji). Takođe, neki ekonomisti razlog za krizu vide u limitima italijanskog modela kapitalizma baziranog na familijama jer nekoliko njih, poput Anjelijevih, Benetona, Barile, Pirelijevih, drži skoro četiri petine ukupnog biznisa.

Dalje, mogućnosti države da pomogne Fijatu, kao što je to redovno činila u prošlosti, su limitirane zbog obaveza da štiti slobodno tržište i ograničenosti sredstava u budžetu (i jedno i drugo proističe iz normi Evropske unije). Stoga vlada deluje prilično indiferentno, što se može tumačiti kao zalaganje za liberalnu tržišnu borbu, odnosno neuplitanje. Ipak, mnogi objašnjenje vide u latentnoj konfrontaciji između dva najbogatija Italijana, predsednika Fijata Đanija Anjelija i premijera Silvija Berluskonija. Ovaj drugi je nedavno iz vlade izbacio ministra spoljnih poslova Ruđera, inače Fijatovog čoveka, i naslađuje se preuzimanju primata u bogatstvu i statusu.

I tako, dok sindikati najavljuju štrajkove zbog otpuštanja radnika, prema ponašanju premijera Berluskonija, koji slavi prvih godinu dana na vlasti, sve je „alegro, vivaće“. S druge strane, Đani Anjeli, ili samo Advokat kako ga svi zovu, svojevremeno je okarakterisao Berluskonijevu vladavinu kao „banana republiku“, a sada je primoran da moli za pomoć da bi spasao svoju kompaniju. Anjeli je inače osamdesetogodišnji mit i harizmatični patrijarh familije koju mnogi s pravom porede s Kenedijevima iako je aktivno učestvovala u Musolinijevom režimu. S obzirom na uticaj u poslovnim i političkim krugovima, Đanija Anjelija smatraju nepriznatim italijanskim monarhom, a njegovim plejbojevskim avanturama decenijama se divila cela nacija. Nakon što su dvojica direktnih naslednika imperije nedavno umrli (jedan od raka, a drugi se ubio) i nakon što je bolest počela da ugrožava njegov život, Đani Anjeli je imenovao svog dvadesetpetogodišnjeg unuka poluamerikanca za budućeg lidera. Uostalom, Amerikanci, tj. Dženeral Motors, su već „ušli“ u Fijat kupovinom 20 odsto kapitala i u bliskoj budućnosti otkupom akcija Anjelijevih lako bi mogli da postanu većinski vlasnici. Ostatak deonica pripada Libijskoj Džamahiriji, odnosno Gadafiju i investicionim bankama koji su takođe zabrinuti za sudbinu Fijata.

ODRICANJA: Da bi izašao iz krize, Fijat se priprema na teška odricanja. Među kratkoročnim merama su, osim pomenutih otpuštanja, zatvaranje nekoliko fabrika, prodaja Ferarija i anticipirano lansiranje dvadesetak modela koji su bili planirani za naredne dve godine. Dugoročna terapija će podrazumevati ubrzavanje integracije s američkim partnerom Dženeral Motorsom (ne samo zajednička distribucija već i razvoj), proizvodnju automobila viših kategorija i na kraju preseljenje fabrika u Kinu – zbog čega svi menadžeri uveliko uče kineski jezik.

Na kraju, opšti zaključak je da, s obzirom na pažnju koju javnost posvećuje Fijatovoj agoniji, nikad nije bio prikladniji poznati moto Italijana: „Žene i kola, radost i bol“.