Desetak navijača Makabija u Tel Avivu povređeno je u četvrtak tokom nereda nakon utakmice protiv holandskog Ajaksa. Ovo je još jedan slučaj nasilja izazvanog antisemitizmom, čiji je broj znatno porastao od početka vojnih operacija Izraela u Pojasu Gaze
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu naredio je da se dva aviona pošalju u Amsterdam, kako bi vratili izraelske navijače koje je napala „antiizraelska rulja”u glavnom gradu Holandije, saopštio je Netanjahuova kabinet.
Navijači izraelskog fudbalskog tima Makabi iz Tel Aviva napadnuti su u Amsterdamu u četvrtak uveče dok su odlazili sa stadiona nakon utakmice Lige Evrope protiv holandskog Ajaksa.
Najmanje deset Izraelaca je povređeno u napadima. Ne zna se u kakvom su stanju povređeni, saopštilo je izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova. Zbog incidenta je, kako navodi ministarstvo, do sada uhapšeno 30 osoba.
Iz Ministarstva apeluju na izraelske državljane da ne napuštaju hotele u kojima su smešteni.
Izraelski Savet za nacionalnu bezbednost je nakon incidenta upozorio Izraelce da ne prikazuju izraelske ili jevrejske simbole u javnosti.
Netanjahu je pozvao holandskog premijera Dika Šufa i lokalne organe „da odlučno i brzo deluju protiv izgrednika i obezbede dobrobit izraelskih građana“.
Izraelski ambasador u UN Dani Danon osudio je nasilje, okarakterisavši ga kao “pogrom”.
„Ovo su prava lica pristalica radikalnog terorizma protiv kojeg se borimo. Zapadni svet treba da se probudi sada,“ napisao je u objavi na Iksu.
Rušenje palestinske zastave
Amsterdamska policija saopštila je da su povećali kontrolu i nadzor u gradu u sredu uveče uoči utakmice kada su policajci sprečili sukob između grupe taksista i grupe posetilaca, navodi se u policijskom saopštenju.
Oni su takođe prijavili još jedan incident u kojem je palestinska zastava srušena u centru grada od strane nepoznatih počinilaca.
Neki mediji su izvestili da su izraelski navijači srušili palestinske zastave dok su marširali kroz Amsterdam u sredu uveče, što je mogao biti uzrok naknadnog sukoba.
Porast antisemitizma
Ranije ove godine istraživanje Agencije za osnovna prava pokazalo je da se jevrejski narod u EU suočio sa visokim nivoom antisemitizma. Dramatičan porast nasilja izazvanog antisemitizmom zabeležen je od početka vojne akcioje Izraela u Pojasu Gaze prošlog oktobra, nakon što je militantna grupa Hamas napala Izrael ubivši oko 1.100 ljudi i uzevši više od 200 talaca.
Izraelsko bombardovanje i kopnene operacije protiv Hamasa u Gazi, u kojima je ubijeno preko 43.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, izazvale su propalestinske i antiratne proteste širom sveta.
Da se antisemitizam naglo širi, pokazuje i istraživanje Lige za borbu protiv klevete (ADL), koja je zabeležila 8.873 incidenata u SAD, čiji je uzrok bio “mržnja prema jevrejskoj zajednici”.
Rezultat ove analize pokazuje da je postojao dramatičan trend rasta incidenata nakon početka oružanog sukoba Hamasa i Izraela. Između 7. oktobra i 31. decembra prošle godine bilo je 5.204 incidenata, navodi se u analizi.
U izveštaju se ističu antisemitski incidenti po lokacijama, uključujući 1.162 slučaja u školama. Prošle godine bilo je i 1.987 incidenata u jevrejskim institucijama, za koje ADL kaže da su bili praćeni pretnjama bombom.
Ukupno 922 incidenta prijavljeno je na koledžima i univerzitetima, a većina se dogodila nakon početka rata između Izraela i Hamasa, saopštio je ADL.
Džonatan Grinblat, izvršni direktor ADL-a, opisao je talas antisemitizma kao „ništa manje od nacionalnog vanrednog stanja“ i pozvao na hitnu akciju guvernera širom zemlje.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
