Dok rat na Bliskom istoku ponovo eskalira, Pentagon ubrzava proizvodnju raketa i pokušava da obnovi ispražnjene vojne arsenale, prenosi CNN. Rat sa Iranom je obelodanio slabosti američke vojne logistike
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je eskalirao nakon novih vojnih udara i uzvratnih napada. Raste zabrinutost da bi kriza opet mogla da zahvati širi region Bliskog istoka. Iran je, prenosi BBC, izveo raketne i dronske napade na ciljeve povezane sa američkim prisustvom u regionu, dok Vašington tvrdi da nastavlja operacije protiv iranskih vojnih kapaciteta.
Američka Centralna komanda saopštila je da su poslednji napadi bili usmereni na smanjenje sposobnosti Irana da ugrozi komercijalni pomorski saobraćaj i brodove u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Iran je prethodno optužio SAD za napade na svoju teritoriju i najavio odgovor.
Prema navodima iranskih zvaničnika, u poslednjim američkim napadima poginulo je najmanje 14 ljudi, dok je više desetina povređeno. Teheran tvrdi da su pogođene različite lokacije u zemlji, uključujući područja u blizini nuklearnog postrojenja u Bušeru, dok iz Vašingtona nisu odmah potvrđeni svi navodi o metama napada.
Iran je odgovorio lansiranjem raketa na ciljeve koje smatra povezanim sa američkim snagama u regionu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u pojedinim zalivskim državama, uključujući Bahrein, gde se nalazi sedište Pete flote američke mornarice.
Američke zalihe oružja iscrpljene, Vašington ubrzava proizvodnju raketa
CNN je objavio da je američka vojska potrošila veliki deo svojih zaliha ključnog naoružanja tokom rata sa Iranom. Pentagon zato upozorava da bi u slučaju novog velikog sukoba moglo doći do problema sa dostupnošću pojedinih raketa i sistema. Predsednik SAD Donald Tramp zbog toga je pokrenuo mere za ubrzanje proizvodnje američke vojne industrije.
Prema procenama američkih zvaničnika i vojnih analitičara, rat je značajno smanjio rezerve precizno navođenih projektila, uključujući i deo zaliha raketa koje koriste sistemi protivvazdušne odbrane Patriot. Pentagon sada nastoji da poveća proizvodne kapacitete kako bi obnovio skladišta i smanjio rizik u slučaju budućih kriza.
Foto: AP Photo/Julia Demaree NikhinsonPredsednik SAD Donald Tramp naložio je vojnoj industriji da ubrza proizvodnju
Tramp je, prema navodima CNN-a, pozvao na primenu Zakona o odbrambenoj proizvodnji, kojim savezna vlada može da utiče na povećanje proizvodnje u strateškim industrijama. Cilj je da proizvođači oružja ubrzaju isporuku raketa i druge vojne opreme koja je tokom sukoba sa Iranom korišćena u velikim količinama.
Posebnu zabrinutost izaziva stanje zaliha raketa dugog dometa i projektila za protivvazdušnu odbranu. Analize navode da su SAD tokom višenedeljnog sukoba iskoristile značajan deo rezervi preciznog naoružanja, što bi moglo da ograniči sposobnost vojske da istovremeno odgovori na više kriznih žarišta širom sveta.
Američki vojni planeri već godinama upozoravaju da savremeni ratovi troše municiju mnogo brže nego što je industrija može proizvesti. Rat Ruisije sa Ukrajinom je pokazao koliko su velike zalihe ključne za dugotrajne konflikte, a rat sa Iranom dodatno je povećao pritisak na američki vojno-industrijski kompleks.
Obnova zaliha mogla bi da traje mesecima ili godinama, u zavisnosti od vrste naoružanja i kapaciteta proizvodnih linija. Pentagon sada pokušava da pronađe ravnotežu između podrške saveznicima, održavanja spremnosti američkih snaga i povećanja domaće proizvodnje.
Smanjene zalihe otvaraju i šire strateško pitanje za Vašington – koliko istovremenih vojnih izazova SAD mogu da podnesu bez ugrožavanja sopstvene borbene sposobnosti. Rat sa Iranom tako je, osim političkih i bezbednosnih posledica, pokazao i ograničenja američkog sistema proizvodnje oružja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Severna Koreja lansirala je balističku raketu kratkog dometa ka moru, saopštila je južnokorejska vlada, što je najnoviji u nedavnom nizu severnokorejskog prikazivanja svog oružja
Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je da se palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu omogući da se naredne nedelje obrati godišnjem skupu svetskih lidera, nakon što su mu je američka vlada ponovo uskratila vizu
U šta je sve ljudska inteligencija spremna da poveruje… recimo u to da kinezi nose nuklearne komponente Iranu. Kako javlja CNN, to je dovelo Ameriku na korak od udara na kineski brod
Prvo je hteo da kupi ostrvo, onda da ga vojno zauzme… sada su Danska i Grenland pristali na sporazum sa Donaldom Trampom koji manje-više dobija ono što je hteo
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
