Izrael: Kako do većine u Knesetu protiv Netanjahua

Nakon parlamentarnih izbora 27. oktobra, nijedan blok nije osvojio većinu od 61 poslanika u Knesetu. Koalicija koju je predvodio premijer Benjamin Netanjahu osvojila je 53 mandata, a opozicioni blok na čelu sa Gadijem Ajzenkotom 48.

Tokom konsultacija sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom, stranke su dale preporuke kome treba poveriti mandat za formiranje vlade. Ajzenkota je podržalo 67 poslanika, Netanijahua samo 46.

Presudile su dve arapske političke grupacije: Ra’am, Mansura Abasa (8 poslanika) i Zajednička lista (11 poslanika).

Ultraortodoksna stranka Ujedinjeni juadaizam Tore (JUT) koja je osvojila 7 mandata je bila uzdržana, što je dodatno oslabilo Netanjahuovu poziciju.

Netanjahuov Likud je i dalje pojedinačno najjača stranka sa 27 mandata, dok je Ajzenkotova stranka Jašar osvojila je 21 mandat.

Ajzenkot doduše ima 67 preporuka, ali to još uvek ne znači da može da računa sa 67 sigurnih glasova.

Bivšem načelniku Generalštaba izraelske vojske neće biti nimalo lako da obezbedi većinu u Knesetu, jer ni u opozicionom bloku koji predvodi ne postoji saglasje po nekim ključnim pitanjima. On se protivi rešenju dve države sa Palestincima, ali odbacuje aneksiju Zapadne obale i kritikuje nasilje jevrejskih naseljenika.

Hercog još nije formalno poverio mandat Gadiju Ajzenkotu. Najavio je da će odluku saopštiti u nedelju, 8. novembra.

Foto: AP Photo/Ohad Zwigenberg

Liberman za sekularnu vladu „cionističkih partija“

Avigdor Liberman je na čelu partije Izrael naš dom, koja se tradicionalno oslanja na birače iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Politički pripada desnici, ali je u više navrata ulazio u sukobe sa Netanjahuom i odbija da uđe u vladu koju bi on predvodio.

Takođe ne želi koaliciju sa ultraortodoksnim jevrejskim partijama, niti vladajuću koaliciju koja bi zavisila od arapskih partija. Zalaže se za vladu sastavljenu od onoga što naziva „cionističkim partijama“.

U unutrašnjoj politici je izrazito sekularan – zahteva obavezno služenje vojske i za ultraortodoksne Jevreje, zalaže se za građanski brak i smanjenje uticaja verskih partija.

Ipak, ne isključuje saradnju sa JUT-om.

Osvojio je 7 mandata.

Benet i Lapid, liberalni cionizam i ekonomski liberalizam

Naftali Benet i Jair Lapid, dvojica kratkoročnih bivših premijera, udružili su snage u koaliciji „Zajedno“. Benet je po bezbednosnim i palestinskim pitanjima desničar. Protivi se stvaranju palestinske države i zalaže za tvrdu politiku prema Hamasu. Podržava izraelska naselja na Zapadnoj obali.

Međutim, u unutrašnjoj politici je liberalniji od tradicionalne verske desnice. I on se zalaže za obavezno služenje vojske za ultraortodoksne Jevreje i građanski brak i načelno za smanjenje uticaja verskih partija.

Lapid ima slične stavove, osim što je načelno za rešenje dve države sa Palestincima, doduše uz stroge bezbednosne garancije.

“Zajedno” je osvojio 12 mandata.

Prvi put su ovom izbornom ciklusu arapske stranke obezbedile važnu ulogu u formiranju izraelske vlade. To je značajna promena u političkoj aritmetici Izraela.

Ako Hercog poveri mandat Ajzenkotu, on će imati 28 dana da sastavi vladu, uz mogućnost produženja za još 14 dana. Najveći adut mu je želja opozicije da konačno Netanjahua svrgnu sa vlasti.

Ako ne uspe, mogući su ponovljeni izbori.

Netanjahu u međuvremenu ostaje premijer prelazne vlade.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!