Olimpijske igre
Kiša Parizu ne smeta
Jedini problem koji 45000 policajaca u obezbeđenju ceremonije otvaranja Olimpijskih igara nisu mogli da zaustave je povremena kiša. Ideja o ceremoniji na otvorenom stigla je iz Buenos Airesa
SAD
Uhapšen jedan od najmoćnijih svetskih narko bosova Ismail „El Majo“ Zambada
Kako navode svetske agencije, uhapšeni narko bos Zambada je osnovao kriminalnu organizaciju sa Hoakinom „El Čapom" Guzmanom, koji je trenutno u zatvoru u Sjedinjenim Američkim Državama
Olimpijske igre u Parizu
Ako se po jutru dan poznaje, Francuska je u problemu
Uoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara Francuska se suočava sa nizom vandalskih napada na železničku infrastrukturu, kao i sa ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Ceremonija otvaranja pala je u senku strepnje od terorističkih napada, a obezbeđivaće je više od 45.000 policajaca
Letnje Olimpijske igre
Neutralizacija ruskih sportista: U Parizu bez zastave, himne i nacionalnog dresa
Na Olimpiske igre u Parizu pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a još manje njih se odazvalo pozivu da nastupaju kao „neutralni“ individualci – „athlete individuele neuter“. Za njih nema himne, zastave i boja nacionalne reprezentacije
Tenzije između Crne Gore i Hrvatske
(Ne)suočavanje sa prošlošću: Ime bazena u Kotoru uvreda za hrvatske vaterpoliste
Pogoršanje diplomatskih odnosa između Crne Gore i Hrvatske prenosi se i na sport. Zašto su hrvatske vlasti preporučile svojim vaterpolo klubovima da ne igraju na gradskom bazenu u Kotoru koji nosi ime Zorana Gopčevića
Predsednički izbori u SAD
Od mačaka do politike: Kako Vensove izjave o „nesrećnim“ ženama utiču na izbornu trku
Nekoliko godina star snimak u kojem republikanski kandidat za potpredsednika SAD Džej Di Vens naziva visoke funkcionerke Demokratske stranke „nesrećnim ženama“ koje umesto dece imaju mačke isplivao je na društvenim mrežama. Njegov komentar odjekuje drugačije u trenutku kada mnoge žene brane svoje pravo da donose sopstvene odluke, a pitanje reproduktivnih prava predstavlja ključnu temu novembarskih izbora. Jedna od uvređenih žena je i američka glumica Dženifer Aniston, koja je ranije javno govorila o višegodišnjoj neuspešnoj borbi da postane majka
Izbori u SAD
Iščekivanje berzi: Kamala Haris još se nije izjasnila o svojoj ekonomskoj politici
Američke kompanije nisu sigurne šta da misle i očekuju od eventualne vlade Kamale Haris i mnogi se spremaju za Donalda Trampa
Sveta Gora
Borba za manastir Esfigmenu: Grčka policija bez dozvole da izbaci raskolničko bratstvo iz svetinje
Monasi manastira Esfigmenu godinama prkose ostatku Svete Gore i vaseljenskom patrijarhu odbijajući da napuste manatir, jer smatraju da se patrijarh ne ponaša u skladu sa pravoslavljem pošto sarađuje sa katoličkom crkvom. Monahe posebno brinu najave da bi ženama moglo da bude dopušteno da posećuju Svetu Goru
Izbori u SAD
Prvi govor Bajdena nakon povlačenja: Predajem štafetu novoj generaciji
Obraćanje aktuelnog predsednika SAD nakon povlačenja iz predsedničke trke pratio je i njegov bivši protivnik Donald Tramp, koji je rekao da sada treba pobediti „lažljivu Kamalu Haris“. Ipak, aktuelna potpredsednica za Trampa predstavlja teži izazov nego 81-godišnji Bajden
Novi hladni rat
Moskva: Trg Evrope preimenovan u Trg Evroazije
Donedavno su se na moskovskom trgu vijorile državne zastave 48 evropskih država - dok nisu bez objašnjenja uklonjene u martu 2023. godine
Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama
Zamena u zaustavnom vremenu i Vol Strit
Berza je odmah reagovala na vest o povlačenju predsednika SAD Džozefa Bajdena iz trke za drugi mandat i na njegov predlog da ga, kao kandidata, zameni potpredsednica Kamala Haris. Tako je već 22. jula S&P 500 porastao za preko jedan odsto. Naime, investitori su dobili jasnu sliku u vezi sa stanjem Demokratske liste, pogotovo pošto se Bajdenovom predlogu pridružilo nekoliko istaknutih demokrata, pre svega siva eminencija demokrata Nensi Pelosi. Istraživanja javnog mnjenja koja su odmah rađena pokazala su da su sada šanse izjednačene
Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)
San o slobodi Mikisa Teodorakisa
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
