foto: ap photo / gianfranco stara
U Kalabriji je u toku jedan od dva najveća sudska procesa protiv mafije u istoriji italijanskog pravosuđa. U sali – bunkeru od 3300 kvadratnih metara – na optuženičkoj kupi sedi 325 lica koja se terete sa 438 optužnica, uz 913 svedoka tužbe i 58 zaštićenih svedoka. Tu je i oko 600 advokata. Mnogi tragovi ovog procesa vode u Rim
Epidemija kovida 19 uz prateća društvena sukobljavanja, rasprave i nadgornjavanja u italijanskim medijima marginalizuje sve ostale teme koje su doskora bile pod lupom javnosti. Izuzetak su permanentna politička kriza i partijska pregrupisavanja oko izbora novog predsednika Republike, predviđenog za kraj januara.
Ali, postoji još jedan događaj vredan pažnje koji bi bio skrajnut čak i da nije virusa: na krajnjem jugu zemlje, u mestu Lamecija Terme, u Kalabriji, u toku je veliki sudski proces, jedan od dva najveća u istoriji italijanskog pravosuđa. Da bi se shvatile razmere medijskog ignorisanja, treba znati nekoliko važnih brojeva: u sali – bunkeru od 3300 kvadratnih metara – vodi se sudski postupak protiv 325 optuženih koje terete 438 optužnice, uz 913 svedoka tužbe, 58 zaštićenih svedoka i oko 600 advokata.
Proces pod imenom “Rinašita – Skot” (“Rinascita – Skott”) pokrenut je sredinom januara prošle godine, ali za razliku od evropskih, italijanski mediji ne pokazuju posebno interesovanje za ovaj, po mnogo čemu istorijski događaj. Razlog je više nego jasan svima onima koji su na čelu armade od oko 2500 pripadnika snaga bezbednosti vodili istragu protiv 479 osumnjičenih, obezbedili dokaze i na kraju pohapsili 325 osoba među kojima ima i onih kojima je, zbog počinjenih zločina, zaprećena i doživotna robija. Njihovim hapšenjem osakaćene su brojne porodice iz samog srca Ndrangete, trenutno najmoćnije kriminalne organizacije na svetu. Duša i osnovna pokretačka snaga ove obimne policijsko-sudske ofanzive je prokurator provincije Katanzaro Nikola Grateri, čovek rođen pod nebom Kalabrije, koji se još kao mladić zarekao da će se, dokle god je živ, boriti protiv mafijaškog zla. Najveća cena tog zaveta su njegov lični i porodični mir: već punih trideset godina živi pod stalnim policijskim obezbeđenjem.
ALTA MAFIJA
Osim kratkoročnog cilja da se zločinci strpaju iza rešetaka, proces ima i jedan dugoročan i, za mnoge uticajne ljude, krajnje “subverzivan” podtekst: dokazati sve dublju i prisniju vezu između kriminala i države. Trenutno se među optuženima nalazi i advokat Đankarlo Piteli, ugledni član Berluskonijeve stranke Napred Italijo (Forza Italia) i u periodu od 2006. do 2013. godine prvo senator pa potom i poslanik u Parlamentu izabran u Kalabriji. Da sa istragom nema šale, pokazalo se nekoliko meseci ranije kada je iz kućnog pritvora ponovo prebačen pod režim strogog nadzora, pošto je prekršio zakon pokušavši da od kuće telefonom kontaktira sa partijskom koleginicom i nekadašnjom ministarkom pravosuđa i moli je za pomoć.
Zamenik prokuratora za provinciju Ređo Kalabrija Đuzepe Lombardo taj novi “upravljački sloj” naziva “Alta mafija” koja postoji isključivo kroz kontakt osnovnih organizacija Ndrangete sa uticajnim pojedincima iz državnog aparata. On navodi izjavu zaštićenog svedoka Leonarda Mesine, poslednjeg kojeg je u julu 1992. godine isleđivao legendarni sudija Paolo Borselino, ubijen samo mesec dana kasnije: “Nije problem ni Koza nostra, ni Kamora ni Ndrangeta, niti bilo koja druga mafija”, rekao je tada Mesina, “već je reč o jedinstvenom, veoma opasnom kriminalnom sistemu, u kojem su postojeće mafije samo njegovi delovi. Taj sistem je do te mere evoluirao da je spreman za direktan ulazak u institucije države.”
Tako je svedočeno pre trideset godina. Iako su italijanske mafije od tada prošle vijugav put prilagođavanja novim oblicima kriminalnog poslovanja i sve većim zaradama, tamaneći se u međusobnim sukobima koji su kulminirali početkom devedesetih i imali oko sedam stotina žrtava, trend približavanja mafije i države je nastavljen. U tome je najviše kasnila sicilijanska Koza nostra, do tada jedina mafijaška organizacija sa filijalom u Americi i tamošnjim prekaljenim kadrovima uvek spremnim da pomognu rođacima iz zavičaja. Sicilijance je tada predvodio bandoglavi Toto Rina, koji je kao šef pobedničkog klana Korleoni diktirao politiku čvrste ruke i organizovao čitav niz spektakularnih atentata na predstavnike države, čime je sebi obezbedio jedinstven status u istoriji italijanskog pravosuđa. Tokom nešto više od dve decenije, dvadeset puta je bio osuđen na doživotnu robiju. Umro je od infarkta 2017. godine u zatvorskoj bolnici u Parmi.
OD REKETA, PREKO OTMICA, DO GRAĐEVINSKIH RADOVA
Po rečima prefekta Nikole Graterija, Ndrangeta je imala nešto drugačiji razvojni put. Sitna, pilićarska “firma” koja se sve do kraja šezdesetih godina petljala sa piljarima, ribarima i dućandžijama uzimajući im reket (tada se zvala pićoterija, od picciotto – na lokalnom dijalektu “dečko”, najniži čin u mafijaškoj hijerarhiji), početkom devedesetih godina prošlog veka kreće krupnim koracima napred. Ne samo jug Italije već i celo Apeninsko poluostrvo su joj ubrzo postali više nego tesni.
“Prvobitna akumulacija kapitala” postignuta je otmicama ljudi za čiji otkup su tražene i dobijane ogromne sume novca. Žrtve su birane među dobrostojećim familijama sa severa zemlje. Otimali su ih i odvodili u Kalabriju gde su sakrivane po urvinama i jarugama planinskog venca Aspromonte, koji se nalazi na samom špicu “italijanske čizme” i za ndrangetiste iz celog sveta predstavlja simbol pripadanja zavičaju i vernosti postavljenim principima. Jednom godišnje, početkom septembra, tu se u svetilištu posvećenom Madoni od Polsija okupljaju najviđeniji bosovi da bi utvrdili nove strategije, dogovorili poslove, doneli presude, zaključili primirja ili započeli ratove.
Najpoznatije ime među “klijentima” Ndrangete bio je američki milioner Pol Geti, koji je za otkup svog unuka 1973. platio tri miliona dolara. Sakupivši dovoljnu količinu novca, Ndrnagetine “koske” (koska je osnovna organizaciona jedinica uspostavljena isključivo na familijarnoj osnovi) spremno su dočekale izgradnju auto- puta Salerno – Ređo Kalabrija. Svaka od njih je na svojoj teritoriji uzela na nišan upravo otvorena gradilišta i podmićivanjem i pretnjama uspela da u posao ugura svoje građevinske firme. Ndrangeta se u ovom ogromnom državnom poslu pojavljuje i kao glavni (neformalni) izvođač radova i kao glavni dobavljač građevinskog materijala.
Okreće se veliki novac. To su godine privrednog uspona Italije, država plaća i kapom i šakom, a velike građevinske firme sa severa zemlje, kojima je poverena izgradnja auto-puteva, sve dodatne troškove, koji su bili posledica reketa i naduvanih cena materijala i usluga, samo su prosleđivali državnoj kasi. Da bi osigurala nesmetan tok tog novca, Ndrangeta je prethodno, na svoj način, obezbedila naklonost i “kratkovidost” određenih kontrolnih punktova. Ništa pucnjava i atentati, uvek podmazivanje i džentlmenski dogovor.
Tako je Ndrangeta obezbedila odskočnu dasku za posao koji ju je vinuo među zvezde i obezbedio status najjače kriminalne organizacije na svetu. Pronalazak se zvao – kokain.
KOKAIN, HEROIN I INDUSTRIJSKI OTPAD
Ndrangeta, tvrdi prefekt Grateri a podatak se može pronaći u svakoj ozbiljnijoj studiji o mafiji, obezbeđuje oko osamdeset odsto evropskog uvoza kokaina. Ona ne samo da ga uvozi već ga i proizvodi, pošto su njeni emisari mnogo pre svih drugih stigli u Kolumbiju i tamo uspostavili veoma jake veze kako sa lokalnim kriminalom tako i sa korumpiranim delovima državnog aparata. Otuda preko Ndrangete u Evropu stiže visokokvalitetan kokain čistoće od 98 odsto, po ceni od hiljadu evra za kilogram. U ovdašnjim “mešaonicama” svakom kilogramu kokaina se dodaje oko tri kilograma odgovarajućih sastojaka da bi se dobila smeša koja završava u džepovima sitnih uličnih prodavaca. Gram belog praha se prodaje po ceni od 50 evra.
Koza nostri i Kamori pripao je posao sa heroinom, s tim što se ove dve velike kriminalne organizacije, kao i jedna manja u Apuliji, Santa korona unita, i dalje bave klasičnim mafijaškim poslovima: reketom, iznudama, zelenašenjem, falsifikatima svetskih brendova, prevarama, mutnim poslovima u trgovini poljoprivrednim proizvodima i ribom, proizvodnjom i distribucijom nekvalitetnog građevinskog materijala, građevinom…
Teško je reći koji je od ovih poslova bezočniji, a mafijaška delatnost štetnija, ali se mračno lice mafije najjasnije vidi u poslovima na eliminaciji opasnih otpadnih materijala. Staru mafijašku gardu, ruralnu bratiju koja je kao uboga sirotinja odrastala na još ubogijoj i čemernijoj zemlji, zamenile su nove generacije bezobzirnih, divljih i svirepih ljudi koji su se nemilosrdno okomili upravno na tlo koje ih je othranilo, na zemlju i vodu.
Brojne mafijaške firme specijalizovane za reciklažu industrijskog otpada na severu zemlje nude svoje usluge po sniženim cenama. Otpad se “reciklira” tako što se odveze na italijanski jug, a potom zakopa na nekoj utrini, istrese u neku jarugu ili prospe u reku ili more. Zastrašeno stanovništvo ne sme ni da zucne, lokalne sanitarne službe su ili korumpirane ili zastrašene, lokalni političari su ili mafijaši ili su na platnom spisku mafije, a divljih deponija ima na svakom koraku.
Tek kada za pet ili deset godina u nekom od ovih jadnih mesta naglo skoči broj obolelih od nekakvog karcinoma, glas stigne u nebeski Rim. Ukoliko se i provuče kroz sterilne administrativne koridore, centralna vlast će se nekako pokrenuti, ali se, osim konstatacije postojećeg stanja od strane nekakve komisije, neće dogoditi ništa drugo. Nabrajanje afera koje su dovele do trajne kompromitacije obradivog zemljišta, vodotokova i izvorišta pitke vode bi potrajalo.
PRIHOD OD 150 MILIJARDI EVRA GODIŠNJE
Prema podacima iz 2020. godine koje je sakupila “Komisija – antimafija” italijanskog parlamenta, organizovani kriminal je ostvario godišnji prihod od oko 150 milijardi evra. Od toga je Ndrangeta prihodovala oko 105 milijardi, dok ostatak otpada na ostale mafijaške firme. Zbog ovog i ovakvog poslovanja bruto nacionalni dohodak Italije umanjen je za 15 do 20 odsto.
Mafija se odavno odomaćila i na severu zemlje, naročito u Lombardiji i Pijemontu, a širi se Venetom i Emilijom Romanjom, kaže Nikola Grateri. Taj proces je započet još 1990-ih godina, a počeo je kada je nova generacija bosova shvatila da se mnogo bolji efekti mogu postići potplaćivanjem nego ubijanjem i zastrašivanjem.
Davno su prošla ta vremena kada je stari bos odlazio kod lokalnog političara i molio da mu učini neke sitne ustupke. Sada je obrnuto. Lokalni političari pred izbore dolaze na noge lokalnim mafijašima da izmole postotak “kapilarnih glasova”. Pošto “koska” ima veoma veliki uticaj na svoje sugrađane, glasove je lako obezbediti. Jer, za razliku od političara, “koska” je uvek tu, u mestu, ona je deo ambijenta i prostorno i vremenski i duhovno. Mafija izvire iz tog ambijenta i zavisi od njega, ma gde postojala.
POSLOVI PO CELOM SVETU
Moćna Ndrangeta se raširila po celom svetu. “Ako želiš da pronađeš trag mafije”, govorio je pokojni sudija Borselino, “a ti prati trag novca.” Prvi iskorak ka “visokom društvu” Ndrangeta je učinila odgajivši unutar svoje strukture poseban stalež pod nazivom “Santa”. Prva vratanca ka italijanskom džet-setu otvorena su posredstvom nekolikih masonskih loža. Ndrangetu i masoneriju povezuje određeni stepen misticizma i tajanstvenosti, kao i težnja ka moći. Pošto su članovi masonskih loža uglavnom moćni ljudi sa visokim stepenom uticaja i raširenim kontaktima, to je infiltrirani član koske sticao posebne mogućnosti za širenje mreže “svojih ljudi” koje su povezivali masonska diskrecija i visok stepen uzajamnog poverenja.
Upravo na ovoj tački sučeljavaju se interesi prefekta Graterija i uočena indolentnost zvaničnih italijanskih medija. On očekuje da će maksi proces napraviti bar nekoliko pukotina kroz koje bi se moglo zaviriti u društvo nedodirljivih i operativnim radom polako prikupiti dragocene informacije, dok uticajni pojedinci iz redova državne administracije, svesni opasnosti po sopstvenu kožu, šapću urednicima medija da se okanu ćoravog pola i zaborave i proces i Graterija.
Do informacija o samom sudskom procesu se ipak može stići posredstvom sveprisutnog interneta. Javnost, odnosno bar jedan njen deo, tako će biti obaveštena o tome ko će pobediti u tom lomljenju ruke između mafije i države. Na velike pobede se neće moći računati, a ljubitelji “veselog pesimizma” mogli bi da se zadovolje “ruralnom legendom” po kojoj je jedan stari ndrangetista objašnjavao mafijaškom poletarcu šta je to svet: “Vidiš, sine, svet se deli na dva dela. Jedan je Kalabrija, a drugi će to tek da bude.”
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
