Foto: Svetislav Brcanski
U Donjem Milanovcu će se od 22. avgusta do 1. septembra održati nacionalno prvenstvo u jedrenju. Jedrenje je olimpijski sport od davne 1900. godine, a Srbija i dalje čeka svog prvog predstavnika u ovom sportu na najvećem sportskom takmičenju. Šta je potrebno, da bi se to promenilo
Postoji neko nepisano pravilo da se u Srbiji dečaci, čim malo porastu, upisuju na sport. Kada kažemo sport, mislimo – fudbal. Po popularnosti je tu negde i košarka, a za njima kaskaju ostali sportovi – atletika, tenis, vaterpolo, plivanje, borilački sportovi i tako dalje. Slično je i sa devojčicama – tu su i odbojka, košarka, gimnastika…
Među gomilom sportova koji su danas dostupni deci, jedrenje, nekako, biva zanemareno. A ipak, radi se o sportu koji razvija motoriku, testira snagu, izdržljivost i taktičko razmišljanje. Jedrenje je olimpijski sport od davne 1900. godine, a Srbija i dalje čeka svog prvog predstavnika u ovom sportu na najvećem sportskom takmičenju.
Ove godine je to želeo da bude mladi jedriličar Nikola Banjac. On to, ipak, nije uspeo. Put do Olimpijade u ovom sportu je izuzetno težak, objašnjava sagovornik „Vremena“ Vladimir Švab, direktor Akademskog jedriličarskog kluba Beograd (AJK).
AJK Beograd je najstariji jedriličarski klub u Srbiji, osnovan 1934. godine. To govori i o tradiciji jedrenja koja u Srbiji postoji već osam decenija.
Zbog čega onda Srbija i dalje čeka olimpijskog predstavnika?
Treba pobediti velesile u jedrenju – neke su u komšiluku
Švab, dugogodišnji jedriličar, kaže za „Vreme“ da je za kvalifikaciju za Olimpijske igre „potrebno napraviti dobar rezultat među velesilama u jedrenju“.
„Tu su, između ostalog, Hrvatska, Novi Zeland, Australija, Velika Britanija, Italija… Crna Gora ima Milivoja Dukića koji je već četiri puta na Olimpijadi“.
Prva prilika za kvalifikaciju na Olimpijske igre u Parizu bila je na Svetskom prvenstvu u jedrenju u Hagu 2023. godine. Banjac se tu takmičio u klasi Laser (ILCA 7), ali nije uspeo da ostvari plasman koji bi mu direktno obezbedio kvalifikaciju za Olimpijske igre.
Nakon Holandije, sledeća prilika bila je na Svetskim prvenstvima za određene klase jedrenja za muškarce i žene u 2024. godini.
Zatim je Svetska jedriličarska federacija (World Sailing) organizovala kontinentalne kvalifikacione regate na svakom od šest kontinenata
Poslednja karta za Pariz mogla se obezbediti na jednom od najprestižnijih svetskih takmičenja u jedrenju Semaine Olympique Française (SOF) koje se održava svake godine u Marseju i okuplja najbolje jedriličare iz celog sveta. Takmičenje se održava u različitim klasama i kategorijama, a posebnu pažnju privlači zbog svoje uloge u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Srpski jedriličar Nikola Banjac je u konkurenciji od 61 učesnika u klasi ILCA 7 bio 36, što nije bilo dovoljno dobro da bi mu obezbedilo plasman na Olimpijadu.
Izuzetno kompetitivno
Da bi se takmičili na visokom nivou, jedriličari moraju da imaju pristup vrhunskoj opremi, treninzima i međunarodnim takmičenjima – i to često, što zahteva značajna finansijska sredstva i logističku podršku.
„Uvek postoji varijanta da neko ko ima vremena i novca trenira na moru i napravi rezultat. Talenat, uz dobre uslove, može da donese rezultat. Nažalost, Nikola Banjac ove godine nije uspeo“, objašnjava Vladimir Švab za „Vreme“.
On ukazuje da je činjenica da Srbija nema izlaz na more ograničavajući faktor u jedrenju.
„Kada odeš da se takmičiš sa reke na more, to nije ni blizu jedno drugom. Srbija je 2017. imala evropskog prvaka u klasi Optimist, kada je Stefan Yuill osvojio Evropsko prvenstvo. Ovo je, nažalost, nekako prošlo ispod radara, a to što je taj dečak tada učinio je ravno nemogućem“, naglašava Švab.
Jedinice klase Optimist namenjene su deci uzrasta od 7 do 15 godina. Kada se radi o olimpijskim klasama, kao što su Laser, Finn, 470 i druge, i dalje nema zapaženih rezultata srpskih sportista na evropskim i svetskim smotrama.
„Pravili smo rezultate na nekim većim brodovima na Mediteranu, ali u olimpijskim klasama i dalje, nažalost, nismo imali nijednog predstavnika na Olimpijadi, pa samim tim ni evropskog i svetskog prvaka. Nažalost, tu smo u donjoj polovini“, objašnjava Švab.
Ima li uslova za jedrenje u Srbiji
Uprkos svim benefitima koje pruža, jedrenje je u Srbiji skrajnuto. Ni država nije finansijski mnogo uključena u podršku ovom sportu.
„Savez dobija neki novac od države, ali to je svakako nedovoljno za ono što nama treba“, kaže sagovornik „Vremena“.
A na pitanje šta jedriličarima treba, odgovor je – popularizacija.
„Za početak, jedrenje je u krizi jer nemamo dovoljno zainteresovane dece. Potreban nam je bolji marketing i popularizacija, da se što više dece privuče na jedrenje, jer je to divan sport. Već sa devet, deset godina možeš samostalno da upravljaš brodom, samostalno ga opremaš, razmišljaš o taktikama i tehnikama. Mnogo se putuje, i što je najvažnije – odrastaš napolju, a ne na telefonu ili kompjuteru“, ističe Švab.
Iako isprva deluje kao skup sport, jedrenje to nije – osim, naravno, kada je u pitanju takmičenje na najvišem nivou koje iziskuje dosta vremena i novca.
„Klub obezbeđuje i jedrilice i trenera, tako da su mesečni troškovi treninga nekoliko hiljada dinara, u rangu sa ostalim sportovima u Srbiji“, objašnjava naš sagovornik.
Regata u Donjem Milanovcu
Ipak, treneri su sada fokusirani samo na jednu stvar – a to su takmičenja, koja su trenutno u jeku.
U Donjem Milanovcu, na Dunavu, u periodu od 22. avgusta do 1. septembra ove godine održaće se nacionalna prvenstva u jedrenju na vodi, u četiri planirane regate.
Prvo je na redu Prvenstvo Srbije u jedrenju u klasi Mikrotoner, od 22. do 24. avgusta. Mikroklasa je brod za tri člana posade i to su jedrilice za odrasle, objašnjava sagovornik „Vremena“.
Ove godine će, po prvi put, biti održan spust u jedrenju dug oko 40 kilometara nizvodno, od Donjeg Milanovca do Tekije. U pitanju je dunavska ruta pod nazivom „Kapetan Miša Anastasijević – Dunavski kapetan” sa jedrilicama klase Mikrotoner i Krstaš.
„Svi koji budu učestvovali na državnom prvenstvu učestvovaće i u spustu posvećenom kapetanu Miši Anastasijeviću koji se održava 25. avgusta. Kapetan je u Donjem Milanovcu bio strašno voljen, a imao je čak 78 brodova. Svi učesnici će dobiti njegovu povelju, a nadamo se da ćemo sledeće godine moći ovo da organizujemo u saradnji sa rumunskim ministarstvom i napravimo da to bude na još većem nivou“, objašnjava Švab.
Nakon spusta, 29. avgusta biće organizovano Prvenstvo Srbije u timskom jedrenju u klasi Optimist, pod nazivom „Kup Majdanpeka”.
„Petoro dece u pet brodića su u jednoj ekipi. Ekipa protiv ekipe se trkaju, ide se na ispadanje, dok ne ostanu dve ekipe u finalu. To je izuzetno zanimljivo za decu, a i za nas koji posmatramo“, kaže iskusan jedriličar.
Na kraju je na redu 49. „Kup Đerdapa“ od 30. avgusta do 1. septembra, u kom se takmiče optimisti i olimpijske klase u Srbiji, a čiji su organizatori Akademski jedriličarski klub Beograd, Akademski jedriličarski klub Đerdap i Jedriličarski savez Srbije.
Vaterpolisti Srbije nisu samo svetski, već su i aktuelni evropski prvaci. Predsednik Srbije odmah je požurio da se pohvali kako novci ležu, a država ne kasni kao što to često čini prosečan poslodavac u zemlji
Pobeda Zvezde u Milanu jeste važna i nagoveštava neke pozitivne stvari, ali nije i ključna. Pošto će „ključna” zapravo biti svaka naredna do kraja sezone
Košarkaši Denvera zabeležili su treću uzastopnu pobedu i time dokazali da i u odsustvu trostrukog MVP-a Nikole Jokića umeju da budu konkurentni
Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović izjavio je da je Željko Obradović sam podneo ostavku na mesto trenera i da je uprava kluba učinila sve da mu pomogne. On se ne oseća krivim ni za šta
Danas će u Vašingtonu biti održan žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. koje će se igrati u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Najavljen je spektakl u najboljem američkom duhu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
