Filozofija - Ugo Vlaisavljević
Moje robije, moji univerziteti
Ugo Vlaisavljević: Lepoglava i univerzitet (Ogledi iz političke epistemologije), Sarajevo 2003
Ugo Vlaisavljević: Lepoglava i univerzitet (Ogledi iz političke epistemologije), Sarajevo 2003
Ako se Batić onoliko zauzeo da Milutinovića puste kući, kakav će pritisak Hag tek imati da otrpi kad na čelo države dođe espeesovac
"I kafana ima šefa sale..." (obrazlažući potrebu da Srbija izabere predsednika)
Posle teksta u "Vremenu" br. 661 "Povratak na grbaču" gotovo u celokupnoj hrvatskoj štampi osuđuje se presuda Svetozaru Karanu, Srbinu povratniku, po kojoj ga je sudija Branko Milanović poslao na trinaest godina zatvora zbog toga što su "on, njegovi preci i Osmanlije 500 godina vršili genocid nad Hrvatima
I Trifunović i njegov advokat Branko Stanić kažu da im je poziv iz Živkovićevog kabineta stigao pomalo iznenada, da je premijer strpljivo saslušao generalovu priču i da je, bez velikih reči i zaletanja, obećao da će sa svojim saradnicima proveriti kako je moguće pomoći čoveku koji već 12 godina živi pod nikada dokazanom optužbom da je "izdajnik" i čija se građanska i ljudska obespravljenost i dalje zasniva na presudi izvučenoj iz jednog politički motivisanog i montiranog sudskog procesa
Kako je Državna bezbednost, odnosno Bezbednosno-informativna agencija, sačuvala strukturu i kadrove nakon obaranja Miloševića i kako je spasavajući sebe dovela sve ostalo na rub propasti
Manje od godinu dana pred smrt, Džordž Orvel, autor 1984 i Životinjske farme napravio je listu prikrivenih komunista iz novinarskih i umetničkih redova i predao je u ruke agentima Odeljenja za istraživanje informacija Forin ofisa. U prvom septembarskom izdanju "The New York Review of Books" Timoti Garton Eš daje novo tumačenje Orvelove liste – u prvom delu, Eš opisuje Orvelove motive i navodi da je svoju listu pisac predao službenici Siliji Kirvan na njenu inicijativu, dok se drugi deo teksta bavi strukturom i delatnostima Odeljenja za istraživanje informacija i sudbinom ljudi navedenih na listi. Poslednji deo ovog tumačenja dublje analizira motive Džordža Orvela i značaj liste za njegovu psihološku biografiju
U beogradskom Muzeju savremene umetnosti u toku je izložba pod nazivom "Arhitektura u Rimu 1920–1940", posvećena periodu u kojem je tamošnji fašistički režim imao ambiciju da svojom voljom i sledeći sopstveni osećaj za estetsko preuredi i izgled gradova. Ova izložba je poslužila i kao povod za tekst o odnosu politike i arhitekture