Kao što se u onom Bajaginom hitu o starim drugovima, žestokim momcima, sve završi "nekom od naših pesama" tako se i u ovoj permanentnoj aferi oko državnih i paradržavnih poslova sve završi na grobu Zorana Đinđića
Ulice u Adis Abebi su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje ulicu prelaze ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu
Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira
Pošto smo navikli da, uglavnom, idemo u kontrasmeru od onog kojim korača sav normalan svet, uspeli smo da u jeku najveće ekonomske krize postignemo odlične rezultate u takozvanim bazičnim sportovima poput plivanja i atletike, što nam nije bila odlika ni u daleko boljim vremenima
Šest godina posle Šešeljeve predaje Hagu i dve godine posle početka suđenja, izvesno je jedino da ničeg izvesnog nema. Presuda za nepoštovanje suda samo je epizoda koja ništa ne menja na stvari. Baš kao i februarski prekid suđenja, ona bi mogla da pomogne Tužilaštvu da se koliko-toliko sabere, ali i da doprinese Šešeljevoj samouverenosti koje ni do sada nije manjkalo
Otkad je sporta ima i dopinga, a zvanična borba protiv najvećeg zla počela je 1928. kada je Atletska federacija, prva u svetu, uvela doping kontrolu i otad traje trka u kojoj ceh, kao i u svakoj nedozvoljenoj radnji, plaćaju samo oni koji su uhvaćeni
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Dva su nedavna događaja ponovo učinila aktuelnim temu sudbine ovdašnje književne ostavštine: vest o digitalizaciji bibliografije Ive Andrića i tribina posvećena književnom nasleđu, održana u okviru Festivala jednog pisca
Ko je Lukića 1992. poslao u Višegrad kao komandanta i održavao ga tamo godinama, uprkos jasnim dokazima da je čovek masovni ubica? Ko je sve učestvovao u organizovanju i zataškavanju zločina u Sjeverinu i Štrpcima
Kada od nečije smrti prođu 63 godine, teško je naći razlog da se ta godišnjica obeleži na neki poseban način, ma kako smrt bila misteriozna, značajna i tragična. Ipak, 63. godišnjica streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića ostaće upamćena po dve stvari: po tome što je na parastosu na Ravnoj gori bilo jedva pedesetak ljudi i što je venac na spomenik Draži Mihailoviću položila delegacija Bezbednosno-informativne agencije
"Više od bekstva"; VREME 966
Preko 46 miliona slušalaca širom sveta, 965 zaposlenih od čega 600 dopisnika, treći po veličini međunarodni radio, ali prva FM mreža na svetu sa 170 predajnika u 74 zemlje i 580 partnerskih radija u 125 država: to je do sada bio RFI – Francuski međunarodni radio sa 19 redakcija na stranim jezicima, razvijenim deskovima za kulturu, sport, ekonomiju, Afriku, muziku... A sada mu preti pravi potop, gašenje većine pomenutih sektora
Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine
Neka koštunice i mihajlovi padaju s neba, marim ja, samo neka počne i neka Bude! I Patti je bila, ta čudesna pesnikinja u telu zaigrane devojčice od šest i po banki
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Da nije bio glumac, ne bi ga bilo na bini JDP-a u maju 1990; da nije bio glumac, ne bi se na njega bacili Gavrilovićevi besni patrioti, teško da bi ga povredili toliko da bude prinuđen da kupi pištolj; da nije bio glumac, teško da bi ga u Podgorici bilo ko provocirao na način kako ga je provocirao; da nije bio glumac, teško da bi četiri puta sedeo na optuženičkoj klupi, teško da bi bežao čitavog života
"Bilo bi previše nejasnoća kada istina ne bi imala vidljivih oznaka", rekao je francuski filozof Paskal (1623–1662). I posle četiri veka ova misao nas kristalno jasno podseća da se istina ne da sakriti, uvek ostavlja trag i pre ili kasnije savremenici ili potomci otkriće je, sagledati, i po njoj suditi o našim delima i nama samima
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
Demokratski mejnstrim na vlasti pokazuje sve jaču tendenciju da svede bogatstvo kulturnih modela samo na dva: etno-tradicionalistički i japijevsko-tehnomenadžerski
