Pravo i pravda – Ustavne promene

Jaram za pravosuđe

Skoro sve je dovedeno u red: Saša Janković od prošle godine nije zaštitnik građana, Majda Kršikapa je u novembru podnela ostavku na mesto direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije i dalje ne može da se opasulji šta da radi sa svojim širokim ovlašćenjima, Rodoljubu Šabiću uskoro ističe mandat i posle toga stvarno više neće biti nikoga u nezavisnim institucijama da zanoveta. Ostali su još sudije i tužioci da se drže Poglavlja 23 kao pijani plota

Istraživanje demokratije

Kriza, nepoverenje i jaz

Indeks demokratije 2017. londonskog "Ekonomista" pokazuje pogoršanje stanja demokratskih društava u svetu, povećanje jaza između političkih elita i izbornih tela, sužavanje medijskih i erozije građanskih sloboda, uključujući ograničavanja slobode govora

Poljska – Zakon o logorima smrti

Opasnije od antisemitizma

Zbog poljskog "zakona o Holokaustu" u Varšavu stižu oštri protesti Izraela. Zakon ne samo da je nepotreban već je kontraproduktivan i glup

Grčka – Makedonsko pitanje

Ime kao sudbina

Dok Atina i Skoplje pregovaraju o tome da se BJR Makedonija ubuduće zove Nova Makedonija, Severna Makedonija, Gornja Makedonija, Vardarska Makedonija ili Makedonija (Skoplje), nacionalistička opozicija organizuje masovne proteste u Grčkoj protiv bilo kakve upotrebe imena "Makedonija". Ipak, konačno se nazire rešenje ovog "vizantijskog spora"

Kumovski poslovi

Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak

Iako nepoznati srpskoj javnosti, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova. Iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno

Lični stav

Smena pod političkim pritiskom

Kritika zloupotreba i bahatosti bila je samo deo priče. Program Radio-televizije Vojvodine bila je otvorena tribina na kojoj se govorilo o temama za koje na drugim televizijama nije bilo mesta. Bilo je jasno da to neće potrajati

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (7)

Dijalog i normalizacija u četiri slike

"Govorio je tečno albanski iako je bio odan srpskom cilju. Verovao je u dijalog", jednostavnim, perfektnim rečima opisao je Olivera Ivanovića u ne baš tako pitkom tekstu Eduard Džozef sa Univerziteta Džon Hopkins. A istina je da ova formula jedina može da otključa vrata briselskog konundruma: Govore tečno albanski iako su odani srpskom cilju. Veruju u dijalog

Kultura sećanja – Osamdeset godina od rođenja Vladimira Visockog

Meteor nad Sibirom

Njegove pesme su decenijama nakon njegove smrti uverljivije od filmova, dokumenata, spomenika i zvaničnih govora iz sovjetskog doba, a kao idol od njega je danas u Rusiji popularniji samo prvi kosmonaut Jurij Gagarin

TV manijak

Mržnja i bratija

Jasno je stavljeno do znanja, uz zvižduke i dobacivanja, da navijači još uvek imaju ekskluzivno pravo da određuju nacionalnu podobnost, da odrede da li Zvezda treba da igra ABA ligu i ko ima genetsku i rasnu čistotu da igra u crveno-belom dresu

Intervju – Danica Popović, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Gomila laži, neuspeha i beznađa

"Strani investitori će doći tamo gde će lako i brzo da obavljaju posao. Ovde će strani investitor lako i brzo da obavlja posao jedino ako ima direktan kontakt sa predsednikom. Onda je lako i brzo. I takvi će sigurno da dođu, ali ostali neće. I to je problem Srbije, što ostali neće da dođu, samostalno. Znači, naš je problem u izgubljenim stranim investicijama, koje nisu došle zato što teren ovde ne valja, a ne valja zato što je svuda partokratija"

Vojni beskućnici

Večni život u privremenom smeštaju

U Srbiji, prema podacima Udruženja vojnih beskućnika, ima 2648 vojnih beskućnika, koji su došli iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ostavljajući tamo svoje stanove, a najviše ih je u Beogradu. Žive u kolektivnim centrima za koje i država i Vojska tvrde da – ne postoje. Kruže glasine i da će jedan od tih "nepostojećih" centara, hotel "Bristol", uskoro biti raseljen, zbog "državnog interesa", što je, sumnjaju stanari, drugo ime za projekat "Beograd na vodi"

Knjiga

Vreme, filozofija

Ridiger Zafranski, Vreme, Beograd, Geopoetika, s nemačkog prevela Tijana Topin

Ekonomija – Sahranjivanje u Beogradu

Pokojnici na tržištu

Da je "smrt siguran posao", pokazuju troškovi organizacije sahrana, bez pogrebne opreme, koji su za poslednjih pet godina povećani čak tri puta na deset gradskih grobalja u Beogradu. Ovim grobljima upravlja Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge", čijim radom već duže vreme nisu zadovoljni privatni pogrebnici, pa su zbog toga prethodne nedelje organizovali protest

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta

Genocid

"A Samuilo reče Saulu: Gospod me je poslao da te pomažem za cara nad narodom njegovijem, nad Izrailjem, slušaj dakle riječi Gospodnje. Ovako veli Gospod nad vojskama: opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira. Zato idi, i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i djecu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce." Prva knjiga Samuilova, 15. glava 1, 2 i 3.

Slučajevi

Zaštitnik protiv građanina

Jasno mi je zašto policija povodom mog "slučaja" ovako besramno laže: napravili su svinjariju, pa bi da je zatrpaju. Ono što ne razumem je zašto zaštitnik građana, kome je opis posla u nazivu funkcije, veruje policiji samo na reč da me nije zatvarala i ponižavala

Iran

Kraj ili početak krize

Samo jedna stvar je izvesna dve nedelje posle završetka protesta u Islamskoj Republici: kada se Iran zatrese, podrhtava ceo svet, sa dobrim razlogom. Ova država je jedan od ključnih faktora ne samo za ono što se dešava na Bliskom i Srednjem istoku, već i mnogo šire. Vesti o demonstracijama u Iranu su sve ređe, ali Iran ostaje u fokusu svetskih medija

SRBIJA I KOSOVO – 2018. GODINA RASPLETA (3)

Sve, sve samo ne u UN

"Ima tu puno rešenja, ali je ‘obavezujući sporazum’ jedino realno rešenje, sviđalo se to nekom ili ne"

SRBIJA I KOSOVO – 2018. GODINA RASPLETA (4)

Do toplih mora preko Kosova

Ukoliko ste bili na severu Kosova, jasno vam je da je bezbednost ugrožena, različiti su interesi, pritisci... Ukoliko odete do enklava tamo vidite zatvorenost, na činjenicama utemeljeno nepoverenje prema kosovskim institucijama

Lisica i ždral

Buna među narodima

Šta se desilo sa slobodarskom i ponositom Srbadijom, zašto pokorno prihvata svaki novi zulum države, ima li naš Ustav ijedan paragrafčić za koji bismo se mogli uhvatiti u neravnopravnoj borbi, ako do potonje ikada i dođe?

Karta

Lisica i ždral

O zavodljivosti množine

Radnici u Narodnom muzeju prijatno su se iznenadili kad su na Badnji dan prepoznali drage glasove: "Jel slobodno korinđati?!"

Dosije »Vremena« – Migracije u svetu

Smutno doba seoba

U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče

Kriminal i politika

Mafijaška Nova godina

Nova mafijaška likvidacija na samom početku 2018. godine u Beogradu kao da najavljuje spektakularnu i turbulentnu godinu u oblasti organizovanog kriminala. Ono što takođe "izgleda" jeste da ovdašnja policija ne uspeva da reši većinu takvih ubistava

Ličnost godine – Ivan Medenica

Elitna kultura za svakog čoveka

"Veoma je važno infrastrukturno i finansijski podržavati kulturu, umetnost, ali je potrebno i dozvoljavati, pa i podsticati, njen kritički karakter – čak i ono što u toj kulturi kritikuje poredak koji ga podržava. E, to je izazov ovoj kao i svakoj vlasti. Da li ćete podržavati samo ono što vama ide u prilog ili ćete ga podržavati generalno, i to zato što smatrate da je kultura, uz obrazovanje i nauku, glavni emancipatorski mehanizam društva, ono što ga vodi napred, pa makar to išlo na vašu partijsku i političku štetu u datom trenutku. Da li bi istu podršku kao što je imalo svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti imala i izložba u tom istom muzeju koja bi bila kritički nastrojena prema aktuelnoj vlasti?"

Istina

Zašto je i ko je skrivao Vlast

O kritičko/naučnom izdanju komedije Branislava Nušića Vlast, koje je Neopress publishing iz Beograda objavio krajem 2016. godine u redakciji dr Aleksandra Pejčića, do sada su izvestila samo dva štampana medija i nije napisan nijedan stručni osvrt, i pored nastojanja izdavača da zainteresuje javnost. Čini se da je ovakav odnos prema Vlasti samo nastavak priče koja ovaj Nušićev tekst prati od kako je napisan

O ljudima i prilikama

Beleške pisane čekajući voz koji kasni neograničeno

Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića

Život sa književnim likovima

Živeću uvek prolećem

Moje prve pesme objavljene posle rata bile su čisto fraziranje u rimama, ali mi je sa današnjeg stanovišta zanimljivo koliko su odisale optimizmom, do koje mere sam se osećao pobednikom. U svojoj prvoj knjizi poezije sam tako napisao: „Još nigde nema moje ruke trag, ali utisnuću je u svet." Univerzum sa stotinama likova iz mojih romana jeste takav trag. Srećom, na svetu ima mnogo mesta, pa tako i za njega. U najmanju ruku, mogu time da se tešim