Feljton

27.septembar 2007. Stanko Cerović

Koliba u istoriji

Erik Hobzbaum napisao je "skraćenu istoriju dvadesetog vijeka", od Prvog svjetskog rata do kraja Hladnog rata, dobro uočivši da je to cjelina. Cjelina u znaku Gavrila Principa. Kroz cio vijek će se ponavljati u bezbroj varijanata njegov juriš na prijesto Zla

Intervju – Florans Artman, insajder

27.septembar 2007. Dejan Anastasijević

Haški sud i tajna diplomatija

"Osim mnogobrojnih dokaza u prilog toj tvrdnji pominjem i Holbrukovo priznanje na sarajevskoj televiziji Hajat, od 19. novembra 2005, kada je pred kamerama rekao: "Dobio sam uputstvo da žrtvujem Srebrenicu, Žepu i Goražde... i osećao sam da to nije u redu." Godinu dana kasnije je to demantovao, ali činjenice ostaju: Srebrenica, koja je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, nije branjena, a stanovništvo je bilo izručeno organizatorima zločina kako bi bilo deportovano ili ubijeno. Karadžić i Mladić bi na sudu sigurno prozvali Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i Francusku i time skinuli veo sa najmračnije epizode šatl-diplomatije, mada sa sebe svejedno ne bi skinuli sopstvenu odgovornost za genocid u Srebrenici"

Srbija na raskrsnici

12.septembar 2007. Milan Milošević

Demarš

Zatezanje s Amerikancima, svađa oko NATO-a, a u senci rasprave najvažnije – okončanje pregovora sa EU o pridruživanju

Nuspojave

11.septembar 2007. Teofil Pančić

Hoće li pojesti Vojvodinu?

Pesimista će reći da Vojvodine nema više; nepopravljivi optimista da je nema još; realista (?) da je naprosto nema, ili da je možda još ima tu i tamo, ali je u uzmicanju i odumiranju

Putevi droge

08.avgust 2007. Jovan Milević

Utabane staze i nove maršrute

Krajem devedesetih godina zaplene heroina i kokaina u supsaharskim zemljama kretale su se u desetinama kilograma, ali je već tada Kancelarija UN-a za drogu i kriminal upozoravala da je na vidiku opasan trend rasta šverca droge preko Afrike

Srbija i Kosovo

01.avgust 2007. Milan Milošević

Nova trojka Kontakt grupe

Pred nastavak pregovora o statusu, Kosovo je među tri-četiri najvažnije svetske teme. Išinger (Nemačka) zastupa Evropljane, Vizner (SAD) i Bocan Harčenko (Rusija) u novoj pregovaračkoj misiji. Kakva je platforma Beograda koja je odavno poznata i dugo ignorisana

Kosovo na samitu Buš–Putin

04.jul 2007. Milan Milošević

Ujedinjeni u razlici

Buš i Putin dali "kosovsko" zaduženje Rajsovoj i Lavrovu; očekivanje u Beogradu da će pregovori o Kosovu biti nastavljeni

Pregovori o Kosovu

14.jun 2007. Milan Milošević

Vladimir, Džordž i ostatak sveta

Na samitu G8 Putin se protivi žurbi i nezavisnosti Kosova i o tome obaveštava Koštunicu u Sankt Peterburgu, Buš iz Albanije, gde je euforično pozdravljen, podržava nezavisno Kosovo, Beograd ljutito odgovara. Čuju se procene da niko zapravo ne zna šta će s Kosovom i da Evropa nema plan B

Kosovski pregovori

29.mart 2007. Milan Milošević

Ahtisari na Ist Riveru

Njujork, Brisel, Beograd, Moskva... Zna se šta je Ahtisari predložio za Kosovo, ali ne i kada će zasedati Savet bezbednosti i da li će doneti rezoluciju koja prepisuje taj plan. Novi pritisci na Beograd i nova diplomatska ofanziva

Od Karingtona do Ahtisarija

07.februar 2007. Slobodan Kostić, Dokumentacioni centar "Vreme"Autor mapa - Aleksandar Ćirić

Raspadanje do Kosova

Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize

Tribina – Put Srbije ka Evropi

11.januar 2007. Redakcija Vremena

Vreme izazova: „Šta bira Srbija“

Poslednja u prošlogodišnjoj seriji od pet tribina – u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" – sa zajedničkom temom – Put Srbije ka Evropi, održana je Paviljonu "Veljković" u Beogradu, u drugoj polovini decembra, u središnjici izborne kampanje. Učesnici tribine bili su Jelica Minić, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Srećko Mihailović, sociolog sa Instituta društvenih nauka, i Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". Glavno pitanje bilo je koliko je i kako tema evropskih integracija prisutna na izbornom tržištu političkih ideja i koliko je ta tema prisutna u srpskoj javnosti

Izborna kampanja

13.decembar 2006. Milan Milošević

Eho iz Haga i Brisela

Vesti i tumačenja: kraj Šešeljevog štrajka glađu i ohrabreni radikali, eho briselskih rasprava, kosovska karta, bitke u bliskom okruženju, bitka za glasove autonomaša, prethodno glasanje o listi DS-a, drumska i kalabrijska mafija...

Specijalni rat u Srba

25.oktobar 2006. Miloš Vasić

„Laufer“, konji i pioni

Fenomen "Laufer" podgrejan je prošle nedelje bez vidljivog povoda, ali sa razlogom koji se može naslutiti: jedan tabloid zbog nečega hoće da iskompromituje političke sponzore drugog tabloida, jer su tu sad neki izbori na vidiku, a i zgodno im dođe. Osim toga, to je još jedan korak u održavanju brige da šta će sve Bagzi Milenković kazati jednoga dana. Kad on ne bude rekao ništa od mesecima najavljivanog, nema veze – ionako će se zaboraviti šta su tabloidi proricali, kao što se zaboravilo i na "Lauferove" procene, odreda pogrešne

Nobelova nagrada za književnost

19.oktobar 2006. Muharem Bazdulj

Novi život u beloj tvrđavi

Nobelova nagrada za književnost ove je godine pripala turskom piscu Orhanu Pamuku. Slavni romansijer, čija dela u Srbiji objavljuje Geopoetika, u prvoj izjavi nakon objave o slavodobitniku izjavljuje kako se još oporavlja od šoka. Usprkos aluzijama na ponovne političke motive izbora, Pamuk je nagradu zaslužio svojim romanima

Nagorno Karabah

15.februar 2006. Boris Varga

Rizici autonomije

U Parizu je propao još jedan pokušaj mirovnih pregovora uz posredovanje Evropske unije između Jermenije i Azerbejdžana o budućem statusu Nagorno Karabaha. Konflikt na Južnom Kavkazu oko Nagorno Karabaha traje već 18 godina, a nepromenjive pozicije i samouverenost Jerevana i Bakua podsećaju na političku hrabrost iz "hladnog rata"

Istorija Balkana

08.decembar 2005. Slobodanka Ast

Učenje o bolu

Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu