Ujedinjeni u razlici

U nekim komentarima Kosovo je opisivano kao sitan čip u velikoj partiji krupnih igrača, ali izgleda da je to pitanje simbolički važno u savremenom svetu, u svakom slučaju važnije i dalekosežnije od trgovine prestižom velikih država i testa njihove volje. Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Sjedinjenih Američkih Država Stiven Hedli izjavio je da su predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin razgovarali o Kosovu – i dogovorili se da državni sekretar Kondoliza Rajs i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nadgledaju razgovore o Kosovu koji se vode na različitim nivoima i nastave ih kako bi videli da li se može naći rešenje koje vodi napred.

Stiven Hedli kaže da je to pitanje na kojem su državni sekretar Rajs i ministar inostranih poslova Lavrov već duže vreme radili, da SAD i Rusija o tome razgovaraju bilateralno, da su Amerikanci razgovarali sa evropskim saveznicima, da se razgovori vode u Ujedinjenim nacijama, da ima mnogo ideja koje su u opticaju, da se o tom pitanju razgovara na mnogim forumima. Iz Kremlja je, inače, uoči sastanka najavljeno i da će Vladimir Putin insistirati da se pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova nastave. Putin i Buš Kosovo nisu pred novinarima pominjali, a o njemu su očito razgovarali. Po Slobodanu Samardžiću, ministru za KiM, to možda znači da nisu želeli da naglašavaju međusobne razlike upravo zato što su odlučili da na kosovskom pitanju rade zajedno.

LICITACIJA: Pre tog susreta, iz raznih izvora dolazili su predlozi o novih 120 dana pregovora Beograda i Prištine, uz varijacije starog predloga da se kosovski slučaj na kraju izuzme iz budućih odluka Saveta bezbednosti UN-a. Manevar SAD i članica Evropske unije s neformalnim predstavljanjem četvrte modifikovane verzije predloga rezolucije o Kosovu nije uspeo.

Ruska državna televizija Rusija procenjuje da u stavovima Rusije i Sjedinjenih Država o Kosovu nema jedinstva. Ta procena se provlači i u ruskim i u zapadnim listovima, i u „Izvestijama“ i u „Njujork tajmsu“ i u „Indipendentu“, i u „Gardijanu“, koji, na primer, konstatuje da su dve strane ostale podeljene oko Kosova pošto SAD podržavaju otcepljenje a Srbija i Moskva se tome protive.

Stiven Mejer sa vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu objašnjava za VOA kako nastala situacija ipak predstavlja problem za američku diplomatiju: „Biće nam teško da kažemo da smo na strani međunarodnog prava, demokratske procedure i tome slično ako SAD priznaju svojevrsno ilegalno, protiv volje UN-a otcepljenje te provincije; ako ne priznaju (unilateralnu deklaraciju) tada nastaje problem sa albanskom većinom na Kosovu koja je prilično proamerička, a može da počne da nas gleda u sasvim drugačijem svetlu.“

Premijer privremene vlade Kosova Agim Čeku igra upravo na tu kartu kada 3. jula izjavljuje za Rojters da će Priština biti prinuđena da deluje ukoliko u Ujedinjenim nacijama ne bude napretka oko sticanja nezavisnosti Kosova. Upozorava da Zapad rizikuje da izgubi kredibilitet. Albanska strana je ohrabrivana sa Zapada da preti deklaracijom nezavisnosti i nemirima. I Beograd i Moskva su na tu kalkulaciju rizikom odgovarali porukom da međunarodna zajednica ne bi smela da poklekne pred ucenama i pretnjama nasiljem. Šef UNMIK-a Joakim Riker traži od međunarodnih zvaničnika da pitanje statusa Kosova bude rešeno u optimalnom roku da bi se sprečili mogući neredi, pošto situacija izmiče iz ruku. Iz Beograda mu na to poručuju da radi svoj posao. Evropljani ne bi voleli da uđu u okruženje koje bi bilo prema njima neraspoloženo, a i Amerikanci kojima širom sveta zvižde očito uživaju u tom kutku sveta gde ih vole i trudiće se da tu ljubav zadrže. Moglo bi se zaključiti da se tu mnogo blefira da nije sećanja na proleće 2004. kada je čitava sila međunarodnog vojnog prisustva krahirala pred provalom nasilja. Ipak, hoće li kosovski Albanci tako lako nasrnuti na svoje ratne saveznike i hoće li najveća savremena vojna sila svoj autoritet potrošiti tako lako…

Sam čin samoproglašenja nezavisnosti Kosova, ako ne bude priznat od važnih država, imao bi istu težinu kao proglašenje nezavisnosti Južne Osetije, Abhazije ili Pridnjestrovlja pre 15. godina. Uzgred rečeno, predsednik Hrvatske Stipe Mesić potrudio se da tokom posete Moldaviji napravi razliku između Pridnjestrovlja, koje ranije nije imalo nikakav status i Kosova koje je imalo status autonomne pokrajine. Ovo je inače drugi slučaj da predsednik Mesić „kosovskom izjavom“ retušira utisak o srpsko-hrvatskom približavanju, koje je bilo vidljivo prethodnih nedelja.

Mejer konstatuje da Amerikanci i Evropljani generalno prihvataju da će Kosovo postati nezavisno, ali da ako se odlaganje nastavi, to jedinstvo može postati krhko, pošto neki Evropljani nastavljaju da se suprotstavljaju ideji da jedan deo suverene zemlje može da postane nezavisan.

U Beogradu se na to očito računa. Ministar za KiM Samardžić je prošle nedelje bio ohrabren i predlogom o četvoromesečnom nastavku pregovora bez unapred određenog konačnog rešenja koji se čuo od ministra spoljnih poslova Belgije, koja je naredni predsedavajući Savetu bezbednosti UN-a.

BRISEL–MOSKVA: Izvesnu nervozu otkriva i portparolka predstavnika Evropske unije Havijera Solane Kristina Galjak izjavom da će EU preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ako Rusija nastavi uporno da govori samo „ne“. Nije jasno šta to znači, jer ona istovremeno kaže da će Evropljani zatražiti podršku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – u kome Rusija upravo pokazuje da ima pravo veta. Sergej Lavrov je u međuvremenu izjavio da će Rusija pokazivati upornost, doslednost i strpljenje u izgradnji odnosa sa EU-om, ali da neće praviti suštinske ustupke u spoljnoj politici.

SKUPŠTINA: Vlada Srbije insistira na početku novog pregovaračkog procesa koji bi se vodio isključivo pod mandatom Saveta bezbednosti UN-a, sa novim međunarodnim posrednikom, bez bilo koje vrste uslovljavanja i ograničavanja.

Premijer Koštunica je u utorak 3. jula najavio da će Vlada Srbije u dogovoru sa parlamentarnim strankama zatražiti da Skupština Srbije tokom jula sasluša izveštaj pregovaračkog tima, da raspravlja o Kosovu i Metohiji i da usvoji novu rezoluciju. Šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić izjavljuje da Srbiju ne bi trebalo da interesuju nikakva „četiri meseca“ posle kojih bi se proglasila nezavisnost Kosova i Metohije, već bi valjalo da pre donošenja bilo kakve odluke njena skupština jasno poruči da nema nezavisnog Kosova. Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić saopštava u utorak da je ta stranka prikupila 500.000 potpisa građana Srbije koji se zalažu za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, te da će te potpise uručiti Skupštini i Vladi Srbije, kao i ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu.

Pre susreta Buša i Putina 2. jula premijer Koštunica je zaoštrio retoriku pa čak izjavio i da se pred očima celog sveta odvija nov, sada srpsko-američki kosovski boj, pri čemu je na jednoj strani autoritet velike svetske sile, a na drugoj je Srbija, koja ističe argument prava. Srpski ministar spoljnih poslova Jeremić je u to vreme ponavljao u Briselu da će Srbija preispitati svoje odnose sa svakom zemljom koja unilateralno prizna Kosovo, a da od suseda očekuje da pažljivo odmere i procene svoje poteze koji bi mogli da naruše teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je posetio sedište EU-a u Briselu i Saveta Evrope u Strazburu, u Ohridu je učestvovao na Bezbednosnom forumu Evroatlantskog partnerskog saveta. Paralelno s tim sledila je i nova serija bilateralnih susreta uključujući i onaj s gostovanjem predstavnika Ukrajine u Beogradu. Šef države Boris Tadić je bio u Strazburu, gde ponavlja da Srbija neće odustati od Kosova i Metohije, ali ni od svoje evropske budućnosti, uz uverenje da za to ima i demokratskog i evropskog kapaciteta. Posle susreta s predsedavajućim Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, Tadić ispoljava očekivanje da će pregovori o budućem statusu Kosova biti ponovo obnovljeni i naglašava da je sasvim očigledno da će budući status Kosova imati refleksija na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo na Balkanu nego i nekim drugim regionima sveta.

Ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić izjavljuje novinarima u Gračanici na Vidovdan kako se nada će Rusi ubediti Amerikance da promene rigidan stav definisan u jednoj rečenici „Kosovo će biti nezavisno“. Ta očekivanja su ovde pojačavana vestima o tome da su Rusi odbili i četvrtu verziju „zapadne“ rezolucije u Savetu bezbednosti i u izjavi Sergeja Prihodka, savetnika za međunarodnu politiku ruskog predsednika, da će Putin s Bušom da vodi ozbiljan razgovor o Kosovu s ciljem da se obnove pregovori Beograda i Prištine na izbalansiranoj osnovi, kako bi se došlo do takvog kompromisa koji ne bi stvarao negativne presedane u različitim regionima sveta.

Na spekulacije ovog puta bivšeg ruskog premijera Primakova da bi podela Kosova i Metohije mogla da bude taj kompromis, Samardžić je ponovio da to za srpsku vladu nije opcija zato što to potkopava važan princip nepromenljivosti granica i izaziva refleksno razmišljanje o podeli nekih drugih teritorija širom bivše Jugoslavije.

NAGOVEŠTAJI: Pre susreta Buša i Putina potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić u Parizu iz usta Žana Davida Levita, savetnika francuskog predsednika Sarkozija, čuje da će se on zalagati za pronalaženje kompromisne formulacije u rezoluciji Saveta bezbednosti koja bi omogućila da se krene u pregovore bez unapred određenog ishoda i, što je veoma važno, uz aktivno učešće svih zemalja članica Kontakt grupe, što znači bez međunarodnog posrednika, bio to Marti Ahtisari ili neko drugi.

Portparol Ke d’Orseja je, istovremeno, ponovila zvaničan predlog Francuske, koji je na poslednjem samitu G8 izneo predsednik Nikola Sarkozi: da se vremenski ograniči nastavak pregovora na osnovu plana specijalnog izaslanika za status Kosova UN-a Martija Ahtisarija. Francuzi zapravo pripremaju teren za svoje septembarsko predsedavanje Savetu bezbednosti. Njihov stav je čvrst, mada francuski „Mond diplomatik“ piše kako Zapad ne bi smeo da ponovi greške koje je ranije činio na tlu bivše Jugoslavije – da prebrzo i nepromišljeno pojuri ka nezavisnosti Kosova, jer je nepromišljena diplomatska žurba na Balkanu katkad sinonim za katastrofu, da se još pamti koliko je 1991. godine žurba Nemačke i Vatikana da bude priznata secesija Hrvatske doprinela raspadu bivše Jugoslavije i izbijanju srpsko-hrvatskog rata, za kojim je odmah došao rat u Bosni.

Portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Paskal Andreani izjavljuje da odluka o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova u okviru Kontakt grupe, bez posrednika UN-a, još nije doneta, mada se o tome razgovara. Ahtisarijev šef Ban Ki Mun, generalni sekretar UN-a, u ponedeljak izražava nadu da će Buš i Putin prelomiti stvari oko kosovske nezavisnosti, što se nije desilo, a portparol Remi Durlo izjavljuje u utorak da mandat Martija Ahtisarija traje sve do usvajanje nove rezolucije Saveta bezbednosti, a kako stvari trenutno stoje, to bi značilo da bi Ahtisarijev mandat trajao kao mandat Josipa Broza Tita.