Italija i Balkan

Morske, putne i druge mreže

U neodložnom je interesu Italije da spreči da region koji za nju može da ima veliki strateški značaj bude potisnut u drugi plan

Srpski evropski račun

Brisel i priključenija

Šta predviđa Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Evropskoj uniji

Iščekivanje izveštaja o Kosovu

Svakoga dana u svakom pogledu…

Šta će zaključiti Kai Eide, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a za procenu ispunjenosti standarda za Kosovo, norveški diplomata poodavno uključen u balkanske poslove, u Hrvatskoj (1993–1995) i u Bosni i Hercegovini (1997–1998)

Kosovska osmatračnica

Briselska salveta

Beograd pažljivo osluškuje šta je u susretu Buša i Evropljana moglo biti rečeno o Balkanu, Srbiji i Kosovu

Politički život

Konstitucija i Studija

Ustavni posao u krizi, pozitivna (evropska) studija izvodljivosti u izgledu, ali sve je to u Srbiji državna tajna, kao što je nekad, po Borislavu Pekiću, bilo ono što "Politika" objavi na naslovnoj strani

Pošto evropska karta

Gužva na prvom koloseku

Signale iz međunarodnog okruženja različite grupe različito tumače, jedni kažu da zemlja ode u propast i izolaciju, drugi kažu da je ipak otvorena evropska perspektiva, treći kažu da je možda otvorena perspektiva, ali da je ugrožena država

Intervju - Gerald Knaus, direktor Evropske inicijative za stabilnost

Ugledajte se na Bugarsku i Rumuniju

Evropska unija sledeće godine odlučuje o svom budžetu od 2007. do 2013. godine. BiH i SCG neće dobiti nikakvu pomoć. Srbija ne treba da sedi i čeka Brisel

Srbija – Slovenija

Kapital i emocije

Srbija je početkom devedesetih godina prošlog veka imala "spor" sa Slovenijom oko teritorija. Skoro deceniju i po kasnije Srbija ponovo ima spor sa Slovenijom, ali ovog puta oko – tržišta

Lični stav, Dušan Reljić – Srbija posle izbora

Podozrivi Zapad

"Povlačenje" Amerike i "povratak" Evrope na Balkan. Još nema odgovora

Đovani Karaćolo

Šteta ugledu italijanske vlade

"Evropski forum" 8–9; dodatak nedeljnika "Vreme", br. 664

Evropska iskustva i Balkan

Poruka briselskim kuloarima

Politički problem je u tome što sve države EU-a, naročito glavni donatori, poput Nemačke, Britanije i Holandije, ne dele gledište da je širenje strukturne pomoći EU-a delotvorno. Zbog toga države Zapadnog Balkana moraju jakim argumentima da ubede partnere u Briselu da ovakva politika ima šanse za uspeh

Zapadni Balkan i Evropa

Bez varljivih datuma

Trku trči svako za sebe: Hrvatska, čiji se zahtev za priznavanje statusa kandidata već razmatra, Albanija i Makedonija, koje već učestvuju u procesu stabilizacije i asocijacije, Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora

Evropski samit u Solunu

Veliki i mali

Priznajući eksplicitno američku vojnu nadmoć i usvajajući dogmu o preventivnom ratu, Nacrt prepoznaje i iste "nove pretnje" svetskom bezbednosnom poretku: međunarodni terorizam, oružje za masovno uništavanje, kao i države i društva u raspadu u kojima caruje organizovani kriminal, a narod ima pristup malom oružju. Okosnica bezbednosne politike Unije tako je obezbeđivanje tampon zone "stabilnih država" s kojima može da sarađuje na njenim spoljnim granicama, istočnim i "prema Mediteranu", uključujući i tzv. Zapadni Balkan

Dosije - Evropa i mi

Do Soluna sto somuna

Jovan Teokarević: "U našoj javnosti se o Evropskoj uniji nikad nije govorilo tako mnogo i toliko dobro. Popularnost pridruživanja Uniji je verovatno najveća koju ćemo ikada imati, uključujući i trenutak samog pridruživanja za mnogo godina od sada. " Jelica Minić: "Solun će biti uspeh, ali ne spektakularan. Ima još mnogo da se radi da bi se preplivalo do druge obale. Ali će pucanj za maraton biti ispaljen. Ono što ne budemo uspeli u Solunu, uz pomoć Grčke, nastavićemo s novim predsedavajućim EU-a, Italijom. Uz velike teškoće organizujemo svoje države po evropskim standardima, naučili smo da sarađujemo sa susedima u približavanju EU-u, stvorićemo nove prijatelje i strpljivo menjati imidž Balkana. Ostalo će već doći po zaslugama, pojedinačnim i zajedničkim"

Intervju - Dr Mihael Šefer, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke

Evropski domaći zadatak

EU vodi politiku bez dvostrukih standarda – sve zemlje inspirišemo da uđu u proces stabilizacije i asocijacije, s ciljem integracije u EU, a zato moraju da se ispune podjednako politički i ekonomski uslovi

Dugo putovanje u Evropu

U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku

Dodatak:

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Arhipelag Jugoslavija

Kratka istorija raspadanja

Delove Jugoslavije koja se juna 1991, na početku još nezavršenog rasturanja, zvala Socijalistička Federativna Republika (SFRJ) danas vode bivši komunisti, njihovi osuđenici, marionetske vlade, politički autsajderi, guverneri međunarodne zajednice i NATO trupe. Odnekud, najbolje ide bivšim komunistima

Thompson u Zagrebu

Najmasovniji profašistički skup posle Drugog svetskog rata

Nije se Thompson promenio toliko koliko se promenilo hrvatsko društvo, koliko je tvrdi nacionalizam normalizovan, kaže za “Vreme” novinar Ladislav Tomičić. Književnik Ivica Đikić za naš list konstatuje da Plenković godinama priča o evropejstvu, “a onda se pojavljuje kao politički sponzor koncerta na kojem se uzvikuje ‘Za dom spremni’”. Predsednik SDSS Milorad Pupovac zaključujuje da je to “veličanje ustaštva, čin obnavljanja ustaškog duha”

Stav Evrope prema Srbiji

Nemački mediji: Hoće li Berlin konačno podržati demokratiju u Srbiji

Nemačka i čitava Evropska unija pomno posmatraju društveno-političku situaciju u našoj zemlji. Deluje da Vučić uskoro može da ostane bez podrške zapada

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza: Vraća se vrućina, opet 35 stepeni

Nakon dan-dva predaha, vraća se vrućina. Tako će 30. jun biti sunčan i topao, sa najvišim dnevnim temperatursama od 32 do 35 stepeni

Intervju: Duško Radosavljević, politikolog

Režim je u velikoj panici

“Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su ‘zakuvali’ ovu situaciju. Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i ‘opet Jovo nanovo’”

Odnosi Srbije i Rusije

Kada te ruska braća optuže za izdaju: Da li se Vučić preigrao?

„Vučić je nešto obećao Trampu“, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, povodom optužbi Rusije da joj Srbija zabija nož u leđa naoružavanjem Ukrajine. „Najava da bi Tramp mogao uskoro da dođe u Beograd je potvrda da odnosi sa Amerikancima idu uzlaznom linijom do mere koja alarmira Moskvu“

Srbija i Evropska unija

Nikad Brisel nije bio dalje od Beograda

Nije još zabeležen slučaj da je neko iznenađen što vlasti u Kini, Rusiji ili Izraelu nisu podržale demokratske snage u Srbiji. Prag očekivanja, uspostavljen još u prošlom veku, drastično je drugačiji kada je reč o EU. Od nje se očekuje da ne zatvara oči na zloupotrebu institucija, na batinaše koji u režiji vlasti lome vilice studentkinjama, na političke zatvorenike kakvih danas ima i previše u Srbiji, počevši od šestoro ljudi u Novom Sadu koji već drugi mesec sede u zatvoru kao taoci pomahnitalog režima. Ovo razočaranje manifestuje se i na ulicama, gde nema evropskih zastava. Iako bi mi bilo draže da ih ima, ne samo da razumem zašto ih nema već mislim da njihovo odsustvo može biti blagotvorno i za EU

Porodična istorija demonstracija

Mi, oni i naša deca

Moj deda Josif je u Zagrebu imao 21, ja u Parizu 22, moja ćerka u Budimpešti 17. Svesno smo stali na stranu podjarmljenih i na tim smo pozicijama postojano. Eto, zato idem na proteste. Zato je išao i Josif, zato idu i njegovi potomci, srećom ima nas u velikom broju. Muka nam je od raznih uzurpatora i pripadajućih im ljigavaca, siledžija i kojekakve koterije, klovnova i animir--dama kojima nikad dosta dok se smenjuju kao na traci. Jer – kako je to pre nekih 150 godina u Londonu zapisao taj jedan tip po čijem je imenu nazvana ulica u Berlinskom kvartu Nojkeln, gde se nalazi stan na mansardi u kojem sam provodio neke od najlepših i najsudbonosnijih dana u svom životu – društvo se ne sastoji od pojedinaca, već izražava zbir međusobnih odnosa, odnosa u kojima se ti pojedinci nalaze. I zato je važno kako se ti odnosi uspostavljaju

SPC

Patrijarh Porfirije: Nemerljiv značaj toga što Putin promoviše hrišćanske vrednosti

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u razgovoru sa patrijarhom Porfirijem istakao da Ruse i Srbe spajaju pravoslavna vera i na njoj zasnovana zajednička kultura

Politički marketing

BIRN: Šta je izraelski spin doktor planirao za Vučića?

Srulik Ajnhorn, izraelski marketinški mag, koji je pod istragom u svojoj zemlji, trenutno boravi u Beogradu, gde je radio kao savetnik predsednika Vučića. Istraga BIRN-a i izraelskog lista "Harec" otkriva detalje PR kampanje koju je kreirao za Vučića