Isti oni koji su ćutali u vezi sa prvom eksplozijom, sada su se "razgoropadili" – ruski faktor, mafija, "smeštaju Putinu" i slično… A da je reč o običnom javašluku – što je više nego izvesno, mada istraga treba da utvrdi – niko više ni ne pominje
Izjavom da zna ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja predsednika Srbije, ministar unutrašnjih poslova implicira da je postojao unutar MUP-a sistem koji je omogućavao slušanje Vučićevih telefonskih razgovora. Tako nešto, ako je zaista moguće, nije moglo da se radi bez znanja, dozvole ili naredbe doskora čelnog čoveka MUP-a
I pored zabrane inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine od 10. marta 2021, ponovnih protesta meštana iz sela na planini Babe, sve do zaključenja ovog broja, drobilice i bageri AD "Kruševac put", u vlasništvu Branka Miljkovića, nisu prestali da rade
U iole normalnim političkim okolnostima, gubitak par "pišljivih" mesnih zajednica utopljenih u jedan poveliki grad jedva da bi bio vredan pažnje. "Žuti" su, recimo, gubili cele opštine i gradove bez i najmanjeg potresa, bože moj, idemo dalje. Ali, u nakaradnom sistemu koji počiva na apsolutnoj kontroli institucija i resursa, ovo je znak za uzbunu
Zahtev za rodno osetljivim jezikom poziva se na tačan uvid da značajan deo govornica i govornika srpskog ne praktikuje upotrebu rodno osetljivog jezika, zbog čega bi dosledna primena Zakona, u njihovom slučaju, značila da država ima moć da im nametne način na koji će koristiti jezik u službenoj komunikaciji. To je, dakle, korak bliže autoritarnosti, a ne demokratičnosti
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
Beograd je u protekloj dekadi bio izložen naročitom urbanističkom zlostavljanju. Sa jedne strane se gradski trgovi urnišu estetikom betona i praznine; sa druge, gradska vlast svom vrhovnom vođi za života diže mitomanske spomenike, koji bi valjda trebalo da svedoče o dobu preporoda i progresa, a u istoriju će ući kao urbanističko ruglo, kao parodija proistekla iz duha tragedije
Umesto dosadnog i nerazumljivog teksta i stručnih analiza, političari putem medija šalju poruke biračima svedene na sliku i veliki naslov u obliku proste ili prostoproširene rečenice
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Iako je neupitno ko je novi visoki predstavnik, brojne dileme otvara pitanje da li će Kristijan Šmit posegnuti za bonskim ovlašćenjima i da li će primenjivati sankcije za neposlušne domaće političare
Osim pominjanja nove provere narodne volje, drugim rečima novih izbora, niko od lidera Demokratskog fronta nije pomenuo scenario po kojem bi izlaz iz ovakve situacija mogla da bude i procedura za proveru poverenja vladi u skupštinskim klupama. Iskustvo govori da je ovo pre svega "pokazivanje mišića" i doslednog vođenja "puzajuće politike", koju prati konstantno iscrpljivanje vlade, demokrata i GP URA koji su, u ovom slučaju, više politički protivnici no što su "većinski partneri"
Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
Jezik crkvenih velikodostojnika često je umeo da bude nerazumljiv većini ljudi. Način komunikacije sa javnošću izgledao je okamenjen, kao iz nekog prošlog doba. A koliko je samo bilo teško i zamisliti da će se prvi čovek Srpske pravoslavne crkve pozivati na bilo koga iz 20. veka, a kamoli na Džonija Štulića. Njegovo ophođenje u duhu vremena, poruke koje šalje prethodnih meseci, došli su kao pravo osveženje i prikaz jednog novog lica SPC, dok je on sam uspeo da se izbori za to da ga posmatraju izvan podele na "naše" i "njihove" – koji god bili i jedni i drugi
U nastavku pripreme za izbore u Beogradu, počele su da padaju glave: kako je hapšenje Aleksandra Jovičića dobro za budući izborni rezultat "naprednjaka" u Beogradu
Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide
Da Vučić zbilja veruje javno prezentovanim brojkama (gde SNS sam ima preko 50 i 60 odsto), ne bi se ni upuštao u "operaciju Šapić" – niti bi mu ona bila potrebna
Da biste pristupili ovoj stranci, ako imate neku prethodnu i drugačiju političku istoriju, neophodno je da obavite što je moguće više samodegradirajući obred pokajanja i odricanja od svih ranijih gledišta
Ivanka Popović nije reizabrana za rektorku Univerziteta u Beogradu. Glasovima Saveta Univerziteta, novi rektor je Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta. Prvi put u istoriji Univerziteta u Beogradu dogodilo da Savet glasa suprotno Senatu. Kako god bilo, Ivanka Popović ostala je dostojanstvena u porazu, a da li je Đokić čovek SNS-a ili ne, videće se po tome kako se ponaša u pobedi. Jer, dostojanstvo ni u pobedi nije karakteristika ljudi iz SNS-a
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Šta spaja Crveni trg u Moskvi i Glavni odbor SNS-a u Beogradu? Zašto su naprednjački odbori morali raspravljati o Nebojši Stefanoviću iako nisu znali što mu partija stavlja na teret? Kako se neko penje i kako pada sa lestvice političke moći? I na osnovu čega javnost to može znati u zemlji gde je politički život na respiratoru
Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama
"Mislim da ova sada situacija nikome ne odgovara, ni opoziciji ni vlasti, i da će nekih ustupaka oko izbornih uslova biti, ali kakvih, to je veliko pitanje. Ne volim tu reč ‘ustupci’ jer se ne radi ni o kakvim ustupcima nego o osnovnom pravu"
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
"Od Aleksandra Vučića smo čuli da je nekoliko puta bio na Palminim žurkama, ali da ne zna šta se posle dešavalo. To ga, naravno, ne abolira od obaveze da insistira da se istina otkrije do kraja. Ako je Vučić u stanju da se oglašava o najbenignijim stvarima, o nečijim tvitovima ili tome ko treba da da gol na nekoj utakmici, za mene je – govorim ljudski, kao žena i majka – neverovatno da taj isti Vučić nema ništa više da kaže osim te jedne rečenice"
Republika Srbija će Bijenalu arhitekture u Veneciji ponuditi projekat mladih arhitekata o gradu Boru, ali sa cenzurisanim Katalogom
Način na koji se sprema izbacivanje ministra odbrane i potpredsednika stranke podseća na neke dane iz doba komunizma i jednopartijskog sistema. Da li je i taj način pokrenut upravo da bi građani Srbije na lakši način shvatili šta se dešava
