Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija napustiti Savet Evrope ukoliko Kosovo postane član ove međunarodne organizacije. Osim skretanja Srbije sa evropskog puta, ostvarivanje ove pretnje prouzrokovalo bi još jednu posledicu: građani Srbije više ne bi mogli pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kaže za "Vreme" advokat Jovan Rajić
U očima stranih posetilaca delo Nikole Dobrovića nakon oštećenja postalo je još atraktivnije, te je poslednjih 25 godina nezaobilazno na ruti razgledanja Beograda. Turisti o njemu zapitkuju vodiče više nego o bilo kojoj drugoj građevini. Za građane Srbije ruševine Gneralštaba su svojevrstan spomenik novijoj istoriji
Smrt u Padinjaku, smrt od točka autobusa, Generalštab na poklon jednom zetu i stadionska groznica u Skupštini Srbije. To su teme nove epizode podkasta „Vremena“
Na godišnjem barometru blagostanja u 143 zemlje pokazalo se da je Srbija zabeležila skok i to za 69 pozicija, te da se nalazi na 37. mestu. Najbolje ocene davali su mladi do 30 godina, dok su najnezadovoljniji životom stariji od 60 godina. Sociolog Srđan Puhalo kaže za „Vreme“ da Vučićeva medijska mašinerija sugeriše ljudima da su srećni
Novopečena predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je da će do 3. aprila raspisati beogradske izbore za 2. jun. I to je jedino novo što je rekla u svom prvom gostovanju u novoj funkciji na Javnom servisu. Ostalo je još jedan nagoveštaj da naprednjaci neće ustuknuti ni za milimetar od svoje dosadašnje političke prakse
Osuđeni nadrilekar Miroljub Petrović i dalje je magnet za publiku na Jutjubu i društvenim mrežama. Ko je ovaj samozvani potomak „najvećeg srpskog junaka“ Skenderbega koji decenijama vodi lažne univerzitete i institute i savetuje ljude da sokom i tuširanjem leče rak
Evropski „nuklearni savez“ predvodi Francuska koja oko 65 odsto struje dobija iz nuklearne energije. Pobornici nuklearki smatraju da su one u duhu „Evropskog zelenog plana“ i sanjaju male modularne reaktore posejane širom kontinenta. Nuklearke priželjkuje i Aleksandar Vučić jer je, kaže, moćnoj srpskoj privredi potrebna struja
Ako se uslovi ne promene, opozicija bi morala da bude spremna na ujedinjeni bojkot i poziv građanima da spreče održavanje izbora, kaže više političara za „Vreme“. Ali, kako tačno hoće da spreče glasanje za sada ne otkrivaju
Koliko god tragično zvučalo to da je Srbija pre dvanaest leta izgubila mogućnost da demokratski promeni vlast, toliko je dobro znati da naprednjačka ekipa zapravo nikada nije imala tako veliku podršku građana kakvu su rezultati izbora pokazivali. Dakle, nije sve tako crno i nisu ovdašnji ljudi baš tolike budale, kako neki vole da tvrde. Nego ovi mažnjavaju
Dok stranka koja je na vlasti često koristi promociju od vrata do vrata – koja je, valja naglasiti, dozvoljena samo uz pristanak birača – opozicioni aktivisti se za ovakvu akciju opredeljuju nešto ređe. Profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Zoran Stojiljković objašnjava da je glavni razlog za to novčane prirode: “U pitanju je finansijski faktor i vrsta pritiska. Sve poluge i resursi moći se koncentrišu u rukama vladajućeg aparata, koji nas drži u sendviču između vrha i dna socijalne piramide”
Ko će s kim biti u koaliciji na predstojećim lokalnim izborima u Nišu? Šta preduzimaju opozicione strane da ne bi došlo do “seobe birača”? Zašto se još uvek ne zna hoće li SNS i SPS na listi biti zajedno? Zašto su se neke koalicije raspale? Šta čeka Niš u narednim mesecima
Predizborno uzbuđenje značajno uvećava radikalizacija sukoba HDZ-a i opozicije, posebno njenog levo-liberalnog dela. Poređenja aktuelne vlasti u Zagrebu sa režimom Aleksandra Vučića, optužbe za zarobljavanje države, dubinska polarizacija i predstavljanje izbora kao sudbonosnog pitanja neodoljivo podsećaju na ovdašnju političku atmosferu. Naravno, to jeste deo izborne kampanje, ali politička logika ukazuje da će ovi izbori biti više od običnih
