Nesreća u Novom Sdu
Vučić: Od sutra kreće akcija protiv svih narko-dilera u Novom Sadu
Predsednik Vučić je došao večeras u Novi Sad povodom nereda koji su izbili tokom protesta, a u kojima je tražena i ostavka premijera Miloša Vučevića
Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija zakazao je za 15. maj sednicu o Bosni i Hercegovini. Nije objavljeno šta će biti konkretno tema, niti ko će se tim povodom obratiti. Tokom maja očekuje se usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici čije je finalni nacrt dostavljen generalnom sekreteru Ujedinjenih nacija in svim stalnim msijama
U Savetu bezbednosti UN-a je utorak, 30. aprila, održana vanredna sednica o Bosni i Hercegovini na zahtev Rusije. Moskva je kao povod za raspravu navela „narušavanje sigurnosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma”.
Rasprave u UN-a održavaju se u trenutku dok Srbija i političari entiteta Republika Srpska (RS), uz saveznika Rusiju, lobiraju protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a, koja bi se trebala naći na dnevnom redu tokom maja.
Pored ostalog, predlaže se da Generalna skupština „11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obežavati svake godine“, piše Radio Slobodna Evropa.
UN, navodi se u tekstu predloga, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici“.
„Tenzije podstiču srpski političari”
Novinar nemačkog lista „Zidojče cajtung“ Tobijas Cik citirao je u svom tekstu ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića koji je sredinom aprila rekao da „nema ništa protiv osude ratnih zločina u Bosni i drugde“, ali je istakao da je „protiv toga da se srpski narod opisuje kao genocidan u rezoluciji koju uskoro treba da usvoji Generalna skupština Ujedinjenih nacija“.
Autor, međutim, naglašava da se „u nacrtu rezolucije ne pominje nikakav ’genocidan’ narod, ne pominju se ni Srbi kao etnička grupa, ni Srbija kao država, a ni Republika Srpska“, prenosi Deutsche Welle.
To, „ne sprečava političare u Srbiji i Republici Srpskoj da raspiruju emocije i šire horor-scenarije“, piše nemački novinar i pominje nastup Milorada Dodika u Banjaluci na protestu protiv planirane rezolucije UN, koji je tada izjavio da je „’operacija’ vojske u Srebrenici u julu 1995. godine bila ’greška’ koja je rezultirala ’velikim zločinom’, ali ne genocidom“. Dodaje se i da je Dodik izrazio saučešće porodicama žrtava, a zatim zapretio otcepljenjem: „Nećemo da živimo sa vama koji kažete da je srpski narod genocidan.“
So na ranu ožalošćenih
„Takve izjave su ’so na rane ožalošćenih’“, prenosi „Zidojče cajtung“ izjavu Munire Subašić iz udruženja „Majke Srebrenice“, koja ističe i da je planirana rezolucija UN „važna“, kako bi „srpska, bošnjačka i hrvatska deca naučila istinu i kako bi ta deca sutrašnjicu gradila na istini“.
Autor piše i da bi on „rado pitao one političare koji napadaju rezoluciju zašto na sve gledaju potpuno drugačije od Udruženja ‘Majke Srebrenice’“.
„Željku Cvijanović, na primer, koja je prošle nedelje otkazala sastanak s nekoliko nemačkih novinara, a iz njene kancelarije su rekli da će tog dana na prečac otputovati u Jasenovac: spomen obeležje na mestu gde je tokom Drugog svetskog rata hrvatski ustaški režim, u savezu s nemačkim nacistima, uspostavio koncentracioni logor u kojem su, između ostalih, ubijene na desetine hiljada Srba“.
Cvijanović je, piše nemački novinar, pred Savetom bezbednosti UN naglasila da je, prema ustavu, Predsedništvo BiH isključivo odgovorno za spoljnu politiku. „A ambasador njene zemlje u UN je sam, bez odobrenja Predsedništva, napisao nacrt rezolucije o genocidu i založio se za njeno usvajanje. Time on predstavlja ’volju samo jedne etničke grupe u Bosni i Hercegovini’ i to je ’protivpravan čin’“, rekla je Cvijanović i dodala da će opozvati ambasadora i osigurati da svi koji su učestvovali u pisanju rezolucije UN budu „procesuirani“.
List takođe primećuje da je predsedavajuća Predsedništvu BiH „iznela svoj protest u Njujorku putem video-linka – jer ne može da putuje u SAD s obzirom na to da joj je vlada u Vašingtonu uvela sankcije u julu 2023“.
Intervencija međunarodne zajednice?
List iz Minhena prenosi i da je Ćamil Duraković, potpredsednik Republike Srpske, koji je i sam preživeo genocid u Srebrenici, izjavio da je „istinski zabrinut“ zbog trenutne klime u zemlji.
„On uočava paralele s ratnim 1990-im, kada je raspoloženje u dotičnim grupama stanovništva u početku bilo prilično mirno. Ali, tada je Slobodan Milošević, dominantni srpski političar u Jugoslaviji koja se raspadala, ’stvorio klimu u kojoj je sve to postalo moguće’. Ako se politička retorika nastavi kao tada, kaže Duraković, ’onda će međunarodna zajednica uskoro morati da interveniše’.“
„Zidojče cajtung“ napominje da slično to vide i Majke Srebrenice. „NATO bi trebalo da stacionira trupe na granici sa Srbijom“, traže one u pismu upućenom zapadnim vladama. „U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na ’pansrpski’ skup za pravoslavni Uskrs predstojećeg vikenda. Cilj je da se reafirmiše ’jedinstvo’ Srbije, Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve“, ocenjuje nemački novinar.
Na kraju članka navodi se i da su „Ujedinjene nacije za nedelju dana odložile glasanje o rezoluciji o genocidu u Njujorku, prvobitno zakazano za ovaj četvrtak, jer još uvek postoji potreba za diskusijom među državama-članicama.“
Zločin ili genocid?
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici označio kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.300 muškaraca i dječaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i domaćim sudovima na oko 700 godina zatvora.
Na doživotni zatvor su za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine počinjene na području BiH osuđeni, pored ostalih, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić te ratni predsednik tog entiteta Radovan Karadžić.
Usprkos presudama međunarodnih sudova, i Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nazivajući to „zločinom“.
Predsednik Vučić je došao večeras u Novi Sad povodom nereda koji su izbili tokom protesta, a u kojima je tražena i ostavka premijera Miloša Vučevića
U Novom Sadu održan je najveći protest ikada zbog tragedije u kojoj je nastradalo 14 osoba, a teško su povređene još tri. Organizatori traže da svi koji su direktno i indirektno krivi za padanje betonske nadstrešnice podnesu ostavke ali i da krivično odgovaraju. Prema preliminarnoj proceni organizacije „Arhiva javnih skupova" u Novom Sadu je na ulice izašlo oko 20.000 građana
Upućen apel Sekretarijatu za saobraćaj Beograda da odmah objavi studiju koja dokazuje bezbednost saobraćaja na Starom savskom mostu, nakon što su gradske vlasti saopštile da most nije siguran za građanski i javni prevoz.
Nakon ministra građevinarstva Gorana Vesića u utorak 5. novembra je stigla i ostavka Gorana Zdravkovića - Načelnika uprave za Graðevinu grada Niša, zbog izgradnje nelegalnog objekta od 75.000 kvadrata
Republika Srpska planira da ponovo koristi himnu „Bože pravde" i grb Nemanjića, koje je ranije Ustavni sud BiH proglasio neustavnim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve