Intervju – Slava Mogutin, kvir umetnik

Radikalna umetnost

Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim

TV manijak

Ključni predizborni detalji

Kraljevska grobnica

Druga sahrana kralja jedne nesreće

Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti

Nuspojave

O jednom dugu

Kome je do metafora, njemu će i nesreća Dželjila Limanija reći nešto važno o vremenu i prostoru koje nastanjujemo

REČNIK demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, načina da se biračima "zamažu oči"

popul(ar)istički rečnik demagogije

"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"

Predizborne ekonomske priče

Veliko otimanje za male

Iako se uglavnom ostvaruje raširena prognoza da će na dolazećim parlamentarnim izborima u centru pažnje biti bitka za ekonomsku egzistenciju građana Srbije – početak predizborne kampanje nije, zasad, u javnost ubacio neku naročito dominantnu privrednu temu na kojoj bi se moglo razabrati šta koja politička stranka predlaže za budućnost i oko čega se one međusobno razilaze

Novogovor

Oligarhija

Građаnski rat u Siriji

Život posle Homsa

Desetine hiljada ljudi pobeglo je od građanskog rata u Siriji u susedni Liban. Njihove priče govore o krvavom sukobu, koji, čini se, može da se okonča samo potpunim porazom jedne strane. Čuje se priča o pravdi i nepravdi koja počiva na iskonskom sukobu šiita i sunita koji se sa novim žarom širi čitavim regionom

Spor oko spomenika devedesetim

Pomen neznanim žrtvama, borcima i otadžbini

Vasiljević: "Spomenik će biti mesto okupljanja onih koji poštuju žrtve pale za slobodu otadžbine i srpskog naroda u poslednjim ratovima"; Tomić: "Učesnicima u ratu nudi se spomenik koji treba da im nadomesti gubitke za sudelovanje u jednom projektu koji je uništio živote svojih građana, a koji je od početka bio osuđen na propast"

TV manijak

Neplaćen termin

Trupni portret

Sve domaćin do domaćina

Ova kampanja je tako dobra stvar da bi trebalo poraditi, uneti u ustav, da izbora bude bar jednom godišnje. Koliko sutra bili bi’ u Evropi, na sve strane bi bilo posla oko izbora, svakome bi dop’o neki bingo. A što se tiče pobednika, i ako ne budu svi na vlasti, ko kod domaćina Palme, i Manje i Veće zlo će biti sito, i na broju

Srpska pravoslavna crkva

Kad vladike vladaju

Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji

Skandal pravosudnih bahanalija

Ogoljena istina

Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva

Roman – Džon le Kare, Izdajnik po našem ukusu

Iz Rusije s nemirom

Ne eksperimentišući suviše, ali i ne vodeći radnju jednoznačno hronološki, uz filmske promene perspektive i zanimljive digresije, Le Kare je još jedanput pokazao da je odavno nadrastao zabran žanra i da njegovi romani pripadaju pravoj (umetničkoj) književnosti

Struja naša nasušna

Dug duguje dužnik

Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva

Crna Gora

Protesti protiv Vlade

Zbog čega nije rehabilitovan Milovan Đilas

Anatomija jednog morala

Zahtev za rehabilitaciju Milovana Đilasa je odraz želje da živimo u nešto pristojnijem društvu, kaže jedan od podnosilaca zahteva, advokat Nikola Barović: "Ne treba Đilasu rehabilitacija, on nikad nije ni bio upitan, osim za one koji su ga sudili, a i za ove koji ga nisu po sili zakona rehabilitovali"

Knjige

Protiv sociologije

Pjer Burdije: Predavanje o predavanju
Karpos, Loznica 2011.
Prevod s francuskog: Svetlana Vasilić

Izbori 2012.

Bitka za Beograd

Mada su po svim istraživanjima glavni favoriti Đilas i Vučić, nijedna lista neće dobiti apsolutnu većinu pa će opet kao i pre četiri godine o gradskoj vlasti odlučiti "mali"

Francuska – Predsednički izbori

Gospodin Normalni protiv malog Napoleona

Jedan bauk kruži Evropom, bauk Fransoa Olanda, koji bi mogao da digne na noge milione nezadovoljnih u Evropi koja se pretvara u tehnokratsku tvorevinu nameta, dažbina i discipline. Kako je predsednički kandidat socijalista prodrmao svoju učmalu partiju i ulio nadu socijaldemokratama širom Evrope. Kako aktuelni predsednik Nikola Sarkozi koketira sa krajnjom desnicom ne bi li nadoknadio prednost rivala. Zašto su se finansijski svet i konzervativne evropske vlade uspaničili, bojkotuju Olanda i podržavaju Sarkozija, a evropska levica ponovo otkriva svoj identitet. Da li su predsednički izbori u Francuskoj nova prekretnica u Evropi i kako je jedan neugledan partijski funkcioner preko noći vratio ideologiju na evropsku političku scenu

Tekstovi i interpretacije

Uloga Arnoa Danžana na Balkanu

U završnoj reči pred Haškim tribunalom optuženi Vojislav Šešelj se pozvao na pisanje "Vremena" o članu Evropskog parlamenta i pripadniku francuske obaveštajne službe Arnou Danžanu. Čitaocu će ovde biti omogućeno da pročita originalni tekst "Vremena" iz 2009. godine i Šešeljevu interpretaciju

Verica Barać (1955–2012)

Minut ćutanja za one koji su je ignorisali

Ocenjena kao najveći borac protiv korupcije u Srbiji, godinama se suprotstavljala centrima moći u srpskom društvu, ekonomiji i politici, utoliko istrajnije ukoliko se su njeni i izveštaji Saveta sudarali sa zidom odbijanja i ćutanja

Reagovanje – "Nema saradnje s onim ko vas ponižava"; Vreme 1105

Šest optužbi bez pokrića

U broju od osmog marta ove godine "Vreme" je objavilo intervju sa Žarkom Milosavljevićem, predsednikom Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS), nakon što je u ime ovog udruženja stavio potpis na sporazum o saradnji sa Srpskom naprednom strankom. On je izneo niz zamerki na račun Vlade. Odgovara mu Mirko Cvetković, premijer Srbije, i to u šest tačaka. Predsednik Vlade prvo citira šta je rekao Milosavljević u intervjuu za naš list (ti delovi teksta su zacrnjeni), a onda njegove tvrdnje opovrgava. S obzirom na to da je akcenat izborne kampanje baš na ovoj temi, reakcija nije neočekivana

TV manijak

Šema kombinacije

Roman

Nezastarelo, nezaobilazno, neprocenjivo

Dva kratka romana Dežea Kostolanjija, rođenog Subotičanina i modernog klasika mađarske književnosti, dan-danas predstavljaju prvorazredan čitalački užitak

Naše slobode i njihova prava

ACTA ad acta

U Srbiji se ACTA sporazumom bavi Zavod za intelektualnu svojinu, u kom smatraju da on ne bi doneo mnogo noviteta jer naša zemlja već ima dobre zakone o zaštiti intelektualne svojine. Međutim, mnogi se ne slažu

40 godina od epidemije velikih boginja

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu