Zasad najbučnija afera u privatizaciji našeg podrumarstva izbila je nedavno prilikom aukcije Podruma Palić u Subotici – i ovoj aferi se još ne vidi kraj. Komisija za hartije od vrednosti poslala je zbog toga na lice mesta svoje eksperte da ispitaju stvar – ali javnost još nije upoznata sa činjenicama koje su tamo utvrđene (ko je koga tamo izigrao, od igrača koji su celom poslu, izgleda, pristupili uz znatna ulaganja u navijače)
"Sporiji i mirniji procesi, o kojima govori predsednik Koštunica i vlada u senci DSS-a, u stvari su brže i prihvatljivije reforme, koje polaze od institucija, od temelja pravnog poretka i pravne sigurnosti, na kojoj jedino može da se gradi slobodna, konkurentska, tržišna privreda"
Koštunica, ovog puta, nije otišao u Kremnu, kod onih Tarabića – za novo "proročanstvo", računa li, dovoljni su poljubac Velje Ilića, onaj njegov Proroković na zadnjem sedištu auta, DSS pogača...
"Oktobarska revolucija" iz 2000. raspada se na nešto krupnije frakcije nego "antibirokratska revolucija" iz 1988
"Nužna su nova rešenja"; "Vreme" br. 608
"O lažovu, jednom krivotvoritelju, opskurnom i stupidnom tipu"; "Vreme" br. 608
Uroš Predić je 1921. na molbu Srpske akademije prvi put napisao autobiografiju, koja je objavljena u godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914-1919. (Beograd 1921, str. 182-310). U ovom broju donosimo drugi deo ovih zapisa
Kada bi ustao pokojni komunistički generalisimus Enver Hodža, teško da bi mogao da poveruje očima da u piramidi-mauzoleju u centru Tirane koji mu je bio namenjen sede utegnute devojke i momci sa beneton majicama i piju kapućino i koka-kolu
U pozadini protivljenja američkoj intervenciji svakako leži svest da je Irak posle Saudijske Arabije država s najvećim zalihama nafte u svetu i užas pri pomisli kako bi se rat odrazio na već uzdrmano svetsko tržište crnog zlata
"Mislim da nije najvažnija cena, da je mnogo važnije poštovati autorska prava. Ako počnemo da ih poštujemo – a tu se ne radi samo o softveru, radi se o muzici, filmu, o umetničkim delima, dakle, svemu što je plod nekog znanja i intelektualnog rada - i taj segment tržišta počeće da se razvija"
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i predsednički kandidat
Već vidim kako se Ideološki Um – bilo koje provenijencije – mršti nad jednom ovako tričavom, komunalnom temom: idu, bre, izbori, biju naši, al biju i Turci
Pokušali smo da se predstavimo domaćoj i stranoj javnosti kao demokratska, stvarno reformska i evropska alternativa postojećoj vlasti, kaže Dragan Maršićanin. Vlade u senci uspešne samo u dvostranačkim sistemima, smatraju analitičari
Za mene je indikativno da ljudi osećaju da postoji veza između njihove ekonomske situacije i opšte političke situacije. Svaki razdor u politici ljudi skoro direktno osećaju kao strah u – džepu. Zato je velika odgovornost onih političara koji najavljuju nove konflikte
Manastir Hilandar uspeo je da tokom prvih osam vekova svog postojanja zadrži status "najveće svetinje srpske" i mesta na koje su se srpski vladari povlačili ili ga bogato darivali potvrđujući njegov značaj za narod i otadžbinu. Tokom poslednje decenije, međutim, zadužbina Simeona i Save Nemanjića postala je mesto na koje su i zvani i nezvani pristizali, aktuelni, nepriznati ili potencijalni vladari. Svaki sa svojim ciljem i manje-više jasnom namerom. Uglavnom, sekularne prirode
I pored magle izbornih obračuna, vidljivo je da se u predsedničkoj kampanji traga i za nekom produktivističkom formulom i raspravlja o konsolidaciji države. Da li Šešelj vreba iza ugla
Strani stručnjaci za pomoć yemljama u rayvoju porede Mugabeovu agrarnu reformu pred nastupajuću glad sa "slaganjem stolica na palubi Titanika"
Teško je reći šta u Aušvicu više uznemirava. U nekadašnjoj zatvorskoj zgradi sačuvan je enterijer nekadašnjih kancelarija Gestapoa i ćelija, tamnice, stvari bivših zatvorenika...
Tišma i Vegel povezani su – ako ničim drugim – onda bar srodnošću njihovih gotovo kišovski komplikovanih srednjo-istočno-evropskih sudbina, nevoljno ispečatiranih silovitim zamasima bičeva Istorije
U periodu legalizacije Majkrosoftovih softvera, od 1. septembra do 31. decembra, zainteresovani kolektivi moći će da legalizuju softver koji koriste i da nadograde najnovije verzije. Pravo korišćenja licenciranog softvera Windows i Office košta po kompjuteru 100 prve i po 200 dolara druge i treće godine
