Slatko sirće

Na našem tržištu, prema oglasima, NOV računar sa garancijom (bez softvera, nažalost) može se kupiti i za 250 evra, a daju i na kredit. A van oglasa ima i za manje. Mislim da je stoga bespredmetna svaka priča o žalosnom domaćem standardu, a zbog kojeg navodno moramo da kupujemo/uvozimo polovne računare. Po tom kriterijumu nijedna cena nije dovoljno niska.

Nove verzije nekih programa mogu da rade i na nešto starijim konfiguracijama, ali to nije zadovoljavajuće. Takođe, unapređivanje samo nekih komponenti, pokazala je praksa, nije dobro rešenje. Delovi jedne generacije dobro rade samo sa svojom generacijom, svaki pokušaj da se izmešaju primorava vas da menjate jedno po jedno dok, vrlo brzo, ne zamenite sve. I još ispadne skuplje.

Tačno je da i novi računari vremenom postaju ekološki problem koji ovde nije uspešno rešen. Zabranom uvoza polovnih računara taj se problem barem usporava. A starenjem „naših“ novih računara naći će se polovnih i za one koji ne žele da plate punu cenu. Život to reguliše i bez injekcije sa strane. Ostaje problem odlaganja onih kojima više nema spasa, ali to je sasvim druga tema o kojoj će ove novine svakako pisati.

Tačno je i da se „Vreme“ godinama pripremalo za štampu na 486-cama, ali tada su to bili najbolji računari i nabavljeni su kao novi. Novi su ih (u dva navrata) i zamenili, a uskoro će još noviji i bolji, nadamo se. Kompjuter, inače, nije ni pisaća mašina niti igračka, mada može i tako da posluži. Reći da je brz računar potreban tek da bi „iscrtao vojnike“ u video igricama je neozbiljno. Zašto ih onda u tim raznim „stranim ministarstvima“ zamenjuju? Da bi se bolje igrali? Ili zato što naši zahtevi prema kompjuterima rastu što ih duže koristimo, te su nam neophodni bolji softver i brži procesor (i ostalo, naravno)?

Spremnost „razvijenih“ da se bez naknade odreknu svojih korišćenih računara takođe je neka poruka, pogotovo ako znamo da su sve samo ne darežljivi.

Rekao bih da se vlada odlučila na ovako nepopularne korake (svaka zabrana je nepopularna) jer je uvoz polovnjaka uzeo maha, tj. nije se više mogao tolerisati. Odluka pokazuje da država ipak tera prodavce da malko brinu o kupcima, za početak da im ne prodaju nečiji rashod. Mada verujem da će uvoznici naći načina da ovu odluku izigraju.

Ne bih se vraćao na priču o softveru, naročito ne bih uplitao Linux (nije ni prilika ni povod). Softver je danas višestruko skuplji od hardvera, do te mere da bi se hardver uskoro mogao deliti besplatno uz neke pakete. Dok to ovde ne budemo razumeli, i dalje ćemo uvoziti pamet. Polovnu, naravno.