Jubilej "Paisa"
Savremenik španske demokratije
Vodeći politički dnevnik, čiji se prvi broj pojavio 4. maja 1976, ovih dana obeležio je izlazak 10.000. broja
Slovenija
Ni mandatara, ni koalicije
Janez Janša ovih dana pokazuje lice dosad neviđeno, pre svega deleći komplimente predsedniku reformisanih komunista Borutu Pahoru
Intervju - Esma Redžepova, legenda romske muzike
Pesma može sve
"Moj narod traži malo. I svi bi bili mnogo srećniji da su kao Romi. Mi ne tražimo državu, nikome ništa ne otimamo, nikog ne okupiramo. Želimo da živimo po celom svetu"
Lisica i ždral
Hitler je keva
Izbeglice nikad ne pitaju šta bi oni mogli da učine za Srbiju, nego samo šta bi Srbija mogla da učini za njih, daj pa daj!
Izjava nedelje
„I ‘večiti studenti’ dobiće neke diplome.“
Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta najavljujući uvođenje "malih diploma" za studente koji "zapnu" na trećoj ili četvrtoj godini. ("Glas javnosti")
Nobelova nagrada za ekonomiju
Dobro tempiranje
Da li centralna banka ima podsticaj da unapred proklamovanu politiku niske inflacije, koja je za nju i privredu najbolja, u sledećem periodu napusti kako bi ostvarila kartkoročni porast zaposlenosti? Šta opredeljuje usporavanje, odnosno ubrzavanje privredne aktivnosti: šokovi na strani ponude, na primer rast troškova radne snage i osnovnih sirovina (nafte), tehnološki napredak itd., ili promene ukupne tražnje? Odgovarajući na prethodna pitanja u radovima iz 1977. i 1982, Fin Kidland (Finn Kydland) i Edvard Preskot (Edward Prescot) su ove godine dobili Nobelovu nagrada za ekonomske nauke. Oni su dali dva važna doprinosa ekonomskim istraživanjima: definisali su problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike i formulisali teoriju realnih poslovnih ciklusa kao objašnjenje za privredna kolebanja. Oba doprinosa su otvorila široke avenije istraživanjâ koja traju do današnjih dana. Zbog ogromnog realnog uticaja na formiranje i reformu institucija ekonomske politike, razmotrićemo samo njihov prvi doprinos: problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike
Epilog slučaja Termoelektro
Propast sindikalnog puča
"Tražićemo nadoknadu štete zbog izgubljenih poslova koje je prouzrokovalo širenje dezinformacija o našem poslovanju", kaže Milomir Kuzmanović
Crkva i društvo
Akademsko sebeukidanje
Velika sala Mašinskog fakulteta, u kojoj su onomad počinjale razne studentstke bune i u kojoj su se mogli čuti najavangardniji predstavnici Univerziteta, danas je mesto na kojem smerne devojke i dame odobravajući klimaju glavom na teze o ženskoj poslušnosti i ukidanju sopstvene volje posle stupanja u brak
Politički život
Rubikova kocka
Predsednikov poziv bez odjeka, kosovski bojkot, kosovski patos, disharmonična kohabitacija, deoba lokalnog plena, međusobno iznurivanje vlasti i opozicije i članica vladajuće koalicije, rebalans budžeta... Ništa ne traje tako dugo kao privremena rešenja
Španija
Parada sa mnogo „repova“
Ovogodišnja vojna parada u Madridu, kojom je 12. oktobra obeležen Dan državnosti, izazvala je trostruku polemiku
Bliski istok
Šaronov najveći izazov
U Izraelu smatraju da su sada bezbedni od novih raketnih napada, napuštanje pojasa Gaze može da počne, a iseljavanje jevrejskih naselja neće se odvijati pod palestinskom vatrom. Sve to može da počne ukoliko sadašnja vlada preživi početak sledeće nedelje
Avganistan izbliza
Prvi put na glasanju
Prema rečima člana Saveta za nacionalnu bezbednost Avganistana, sa terorizmom mora biti poražena i ideologija ekstremizma. "Moramo da razbijemo ćelije u Pakistanu. Nije dovoljno samo uhapsiti kraljeve droge, koji imaju više para nego što je u budžetu zemlje. Potrebni su nam jako pravosuđe, sposobna policija, zatvori. Ovde niko ne gradi zatvore. Za to ne možemo da nađemo nijednog donatora"
Lisica i ždral
Sajamska hronika
Velikan francuske i svetske književnosti Alan Rob Grije predao je nagradu Kosti Čavoškom za Čudesnu hroniku noći
Izjava nedelje
„Srpska radikalna stranka je trenutno zainteresovana za opoziv predsednika Srbije Borisa Tadića, a posle će krenuti u rušenje vlade Vojislava Koštunice.“
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, demantujući Miroljuba Labusa da njegova stranka "zahteva" vanredne parlamentarne izbore (Beta)
Štrajk u JAT-u
Podgrevanje
Direktor vidi rešenje u obračunavanju rasta fonda plata u skladu s inflacijom, štrajkači sumnjaju da se problem može rešiti povećanjem od tri odsto, a ministar za kapitalne investicije zahteva da se zajednički jezik nađe u roku od 24 sata
Rebalans budžeta
Nauk za dogodine
Odvikavanje Vlade da troši nezarađeno samo je najava stezanja kaiša u javnoj potrošnji za 2005. godinu. MMF ne odustaje u nameri da natera Vladu da parama svih poreskih obveznika obezbedi nova radna mesta za građane Srbije
Vlada, NIS, derivati
Bušotine u naftnoj politici
Vlada koja očekuje nove izbore u narednim mesecima nema drugog cilja nego da "preživi" – i tu se ne pita šta taj cilj koga košta
Ko će koga
Besnim, dakle postojim, glasio bi srpski cogito
Niš
Politička idila u lokalu
Lokalnu vlast u Nišu mogle bi da čine tri koalicije različitih i zvanično oštro suprotstavljenih stranaka, od socijalista i radikala do DSS i G17 plus, a zajedno sa Novom Srbijom i Pokretom "Snaga Srbije"
Na licu mesta - Kosovo
Na sopstveni rizik
Sa većim ili manjim učešćem Srba, izbori na Kosovu su pre svega hvatanje zaleta za skok u nepoznato
Veliki brat čuva doušnike
Ko poteže policijske dosijee
Tajni dosijei bili su posle 5. oktobra kratkotrajno i delimično dostupni ljudima na koje se odnose, ali njihova zloupotreba moguća je i danas
Nobelova nagrada za fiziku 2004
Obojeni svet kvarkova
Prema saopštenju Nobelovog komiteta, dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su tri američka teoretičara, Dejvid Gros, Frenk Vilček i Dejvid Policer. Nagrada im je dodeljena "za otkriće asimptotske slobode u teoriji jake interakcije". Njihov rad kojim je objašnjeno ponašanje kvarkova na visokim energijama, objavljen još 1973. godine, presudno je doprineo stvaranju Kvantne hromodinamike, elegantne fizičke teorije koja opisuje kvarkove, "najelementarnije" od svih elementarnih čestica u prirodi
Španija
Jezik (ne)sporazuma
Zvanični zahtev španske vlade Evropskoj uniji da se kao zvanični jezici, uz španski, priznaju jos galicijski, baskijski, katalonski i valensijano izazvao je žestoku reakciju u Kataloniji zbog razdvajanja poslednja dva jer Katalonci tvrde da se u Valensiji govori katalonski
Evropska unija – Turska
Veoma duga veridba
Iako su šanse da lideri EU-a u decembru u Amsterdamu blokiraju početak pregovora samo teoretske, Eurobarometar, glavni merač pulsa javnog mnjenja u članicama EU-a, pokazuje da se velika većina građana u zemljama poput Španije, Francuske i Austrije gnuša pomisli da se Turska jednoga dana priključi Uniji