Zar i ti sine Brute!

Zar je samo zbog zamenice prvog lica množine, koja, slažemo se, vonja na konformizam, apel mladih Srbije svrstan u nuspojave?

Razumemo Mi, dragi Teofile, alergijsku reakciju na reč „savez“, u Vašem prevodu „sojuz“. Sećanja su sveža a i svakodnevica ih redovno zaliva. Ali, zar je to jedina reč čije smo značenje tako udesili da joj ni semantika više ne može odgonetnuti korene, poreklo i značenje?

Pitamo se, da li bi bilo jasnije da smo se obratili kao podmladak neke nam demokratsko-ekspertsko-radikalno-patriotske-vaskrslohumanističke-domaćinski-kapitalne partije. To bi bilo normalno pod uslovom da se utvrdi sa kim i protiv koga. Za to vreme, poštovani i dragi nam Teofile (iskreno), izdaćemo ne znamo koliko tomova zbirki uspešnih priča „Iz reda za vizu“ kako bismo rasplakali Evropu. Ovde, u zemlji rasplakasmo, na našu žalost, samo tebe, Vas!

Hvala Bogu, salažemo se u jednom: „Ova je zemlja fundamentalno i multidisciplinarno upropašćena i u jednom su Mi Mladi svakako po defaultu u pravu – to je najmanje njihova krivica“. Možda smo Mi Mladi (hvala na velikim slovima) fikcija, ali iza te fikcije stoji 165 nevladinih omladinskih organizacija.

Prema tome, dosta je nas koji i bez Ministarstva radeći na sebi izbegoše podmladačke čekaonice za političke karijere iliti brojlerska ideološka kljukališta.

Rad na sebi se podrazumeva, ali gde ćeš sebe? A vreme prolazi.

Nije da ne znamo da nas „neki Bane“ jedva čeka da nas „zarine pod svoj šinjel“. I nije da se ne plašimo da će sve proći kao vapijući glas u pustinji, ali gde i kako da plasiramo svoje individualne vrednosti? Ne može se očekivati da svi postanemo avangarda. Pokušavamo da esnaf „produvača magle“ malo produvamo tek da bismo (ako ništa drugo) podsetili magove da smo tu i da nam, kao i svima, vreme prolazi. Ko da nas u magli, koja se kobajagi u ime naše budućnosti zgušnjava, prepozna?

Zato, makar: „Halo Vlada“!