Uzaludna nada

Bojim se da je mali broj čitalaca „Vremena“ uspeo da iz članka Dragoslava Grujića razabere šta se to desilo u Babušnici, te ću pokušati da ukratko razbistrim mutnu situaciju. Najbitnije – SPS je izgubio vlast u Babušnici! U prošlom sazivu je sa JUL-om imao 35 od 37 odbornika. U ovom samo – devet. Za sve ostale liste birači su listom glasali, uvereni da su svi protiv SPS-a. I za radikale, i za DSS, i za SPO, i za G17 plus, i za PSS, i za DS, i za DHSS, i za koaliciju „Lužnica“. Ovo svedočim kao aktivni učesnik i u kampanji i na izborima. I, po ko zna koji put, SPS dobi izbore izgubljene na biralištima. SRS postade SPS, DSS postade SPS, SPO postade SPS, deo G17 plus i deo PSS postadoše SPS. Devet SPS-ovaca narastoše u komotnu većinu. A onda – preokret. Dva odbornika SPS-a prelaze na stranu predsednika opštine, pod izgovorom da je previše davano nepismenim radikalima i još kojekakvim nezajažljivcima. Narod to opravdanje prihvata, ali ne i Vlada Srbije, koja uskraćuje donaciju od 750.000 evra, valjda u znak odmazde što Babušnica više nije SPS-ovska. Ovim promenama je legalizovana volja birača da se konačno otarase SPS-ovske vlasti, ali je nada uzaludna jer bez donacija nema ničega.

Problem ovako malih mesta kao što je Babušnica (kao što je i Srbija, uostalom) jeste taj što uprkos svim promenama na strateškim mestima ostaju njihovi ljudi, a novog Đinđića nema. Sitni, poput Čede i mene, samo dižu prašinu.