Lisica i ždral

Pravda za blagajnika

Ima li ičeg banalnijeg od preljube ili pronevere? Nema. Pa opet, nagraisaše protagonisti preko svake mere, od Eme Bovari do blagajnika Patrijaršije

Zoom

Brzi voz ode skroz – Neprestano odlaganje onog što je neodložno samo povećava rupu u budžetu. Da li se Vučić vratio iz Kine?

Mnogo bih voleo da se za mandata Miše Beka provozam do Budimpešte za dva sata, a u drugom mandatu istog direktora da stignem do Soluna za tri sata, ali brzina kojom se i ovo imenovanje sprovodi upozorava da smo još na lajkovačkoj pruzi

Bliski istok – Rat protiv Islamske države

Globalni odgovor na lokalnu pretnju

Predsednik SAD Barak Obama okuplja evropske, arapske i druge saveznike za bombardovanje položaja ID i u Siriji i u Iraku, okuplja logističku podršku i naoružavanje lokalnih kopnenih trupa koje bi se suprotstavile teroristima. Sve to bez odluke Saveta bezbednosti UN i, naravno, uz oštro protivljenje Rusije, koju je NATO, onako uzgred, svrstao u isti neprijateljski koš sa ID

Škotska – Istorija nezavisnosti

Gajde, viski i naftna polja

Posle tri stotine godina u sastavu Velike Britanije Škoti su dobili priliku da na referendumu odgovore na pitanje "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?". Za pristalice nezavisnosti Škoti će zauvek ostati Škoti, a Englezi Saksonci, zajednička istorija govori u prilog razdvajanju. Za druge pak Velika Britanija je "porodica nacija", u kojoj "ponosni Škoti" mogu istovremeno da budu "ponosni Britanci", u čijem okrilju je svima bolje, kako je Škotima molećivo poručio britanski premijer Dejvid Kameron

Portret savremenika – Albin Kurti

Pregovarač koji priznaje samo sud svoje nacije

Kako će dijalog Beograda i Prištine, sa kosovske strane, voditi neko ko je od samog početka njegov oštar protivnik, kako poveriti u ruke sprovođenje sporazuma političaru koji je neprijateljski raspoložen prema bilo kakvom mešanju međunarodne zajednice u kosovska posla, a sam sporazum je delo upravo te međunarodne zajednice, odnosno koliko je budućoj kosovskoj vladi uopšte stalo do sporazuma

Intervju – Gordana Matković, ekspert za socijalnu politiku

Žongleri od meseca do meseca

Ako bi mi neko objasnio šta je to socijalna karta i pokazao socijalnu kartu u drugoj zemlji, onda bih bila spremna da govorim o tome. Šta podrazumeva socijalna karta? Vi imate svakog dana snimljenu kompletnu situaciju sedam miliona ljudi, danas jedan umro, sutra se drugi zaposlio, preksutra treći dobio dete? A tako je u kretanju svake sekunde i vi sad treba da izdajete nove socijalne karte. To nigde ne postoji

Bolne i nepopularne mere vlade

Računica s tuđom mukom

O smanjenju plata i penzija, neispunjenim obećanjima, prejakom premijeru i preslaboj vladi

NATO – Odgovor na krizu u Ukrajini

Svi za jednog, NATO za sve

Na samitu NATO-a održanom u Velsu, 4. i 5. septembra, Alijansa je demonstrirala jedinstvo i odlučnost da brzo interveniše ukoliko bi Rusija izvršila agresiju na još neku državu u svom okruženju. Sve se, međutim, ipak svelo na umirivanje istočnih saveznika simboličnim odlukama, evropske države su SAD nametnule mirniji pristup. I ako NATO nije Rusiji "objavio rat", kao što su neki priželjkivali, i ako je Osnovni akt između Alijanse i Moskve ostao na snazi, mada su neki hteli da ga ponište, rovovi su produbljeni, bezbednosna arhitektura promenjena, a novi hladni rat se nastavlja

Ekonomske posledice ukrajinske krize

Loši izgledi

U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama

TV manijak

Rečnik autocenzure

Hajde da olakšam posao kolegama i koleginicama i predložim listu tema i izraza koje nije lepo koristiti ako želite da vas voli Vlada!

Arapski erotski priručnik iz XV veka – Mirisni vrt šejha Nefzavija

Večno zeleni vrt za duševnu promenadu

Knjiga se bavi seksom na tako otvoren, prostodušan i spontan način da je to gotovo neshvatljivo. Uglavnom je ozbiljna, kao svaki tečaj, često sračunato zabavna, što je uvek poželjan manevar u edukativnom nastojanju... Svojom knjižicom Nefzavi nudi recept protiv bračnog sloma na osnovama seksualnog neslaganja. U tom smislu on je savršeno u pravu kad kaže da njegovo delo ima časne ciljeve, a vezir, mecena koji knjigu naručuje, koji tačno zna da će ljudi osećati zazor pred takvim tekstom, naglašava da bi mu se samo glupak ili puka neznalica mogao narugati

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Lični stav

Kako videti treći metak

Učesnici zavera nedorasli poslu u koji se upuštaju uvek me podsete na rečenicu kojom Miki Rork odvraća od zločina Vilijama Harta u filmu Body Heat. "Svaki put kad planiraš zločin, imaš pedeset načina da ga zajebeš. Ako predvidiš dvadeset pet, ti si genije. A ti nisi genije." U knjizi Treći metak, kojom autorski tandem Nikola Vrzić – Milan Veruović pokušava da podgreje stare teorije zavere i možda da plasira neku novu, ovo odsustvo genijalnosti izbija iz svakog reda

Škotska – Referendum o nezavisnosti

Panika u Londonu

Većina Škota bi glasala za odvajanje od Velike Britanije na referendumu zakazanom za 18. septembar, pokazalo je jedno od istraživanja javnog mnjenja. Čini se da nezavisnost Škotske nije samo pusta želja indipendista, pa je u Londonu zavladala panika, funta dostigla najnižu vrednost u poslednjih devet meseci, a britanska vlada obećava ubrzano donošenja zakona kojima bi Škotska dobila veću autonomiju, pokušavajući da spase šta se spasiti može

Tarife, monopoli i ostali problemi

Notari na oltaru politike i zloupotreba

Čitajući nove zakonske odredbe o notarskim naknadama, sasvim je jasno da će građane cela priča koštati više no ranije, iako u svemu tome nikad nije bilo reda

Sandžak

Muftija i njegova vojska

Poslednje što je trebalo i inače neuralgičnoj teritoriji kakav je Sandžak bila je prošlonedeljna skandalozna priredba muftije Zukorlića, sa uniformisanim ljudima u stroju i formaciji. Vreme je da se konačno upitamo ko je taj muftija i čijim interesima služi

Intervju – Ivan Simič, bivši direktor Poreske uprave i predsednik Udruženja poreskih savetnika

Nikad nisam razumeo ministra Krstića

"Ministarstvo finansija nije nikada pitalo Poresku upravu šta misli kolika bi mogla biti naplata u narednoj godini. Zato nikako nisam želeo da prihvatim kritike da naplata poreza nije u skladu sa planom, pošto je plan bio nerealan"

Previranja i sukobi u arapskom svetu

Malo ubistvo među prijateljima

Irak, Sirija i Libija propadaju u anarhiji i ratu. Oko njih se lome koplja bogatih arapskih monarhija. Na jednoj strani je najistaknutiji predstavnik Katar, koga podržava Erdoganova Turska, zajedno čvrsto drže stranu progonjenom Muslimanskom bratstvu u Egiptu. Na drugoj strani su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Pri tom nisu sporni drugačiji pogledi na religiju, baš kao ni način vladanja. Reč je o borbi za moć i uticaj, koja daleko prevazilazi region Bliskog istoka

Evropska unija – Dogovor o ključnim funkcijama

Hrabar izbor premijera Italije

Lideri Evropske unije na samitu u Milanu 30. avgusta nominovali su poljskog premijera Donalda Tuska za naslednika Hermana van Rompeja na čelu Evropskog saveta, dok će mesto evropske visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Britanke Ketrin Ešton naslediti italijanska šefica diplomatije Federika Mogerini. To je hrabar potez premijera Italije Matea Rencija: Mogerini ima analitičko znanje, ali nema operativno iskustvo da vodi instituciju od 3400 saradnika i godišnjim budžetom od 800 miliona evra, a kamoli da pokuša da kreira nešto što bi se moglo nazvati prepoznatljivom spoljnom politikom EU

Intervju – Ivan Ikić, reditelj

Ideologija straha i nemoći

"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"

Ebola – Od virusa do epidemije

Bolest u koju Afrikanci ne veruju

Neki Afrikanci veruju da je virus ebole izmišljotina koja služi za politička potkusurivanja ili da se prikrije trgovina organima, drugi da je bolest izazvao beli čovek koji je ponovo crnce koristio kao pokusne zamorce, dok treći, pak, ebolu vezuju za "džudžu", crnu magiju, kojom je vrač "naveo zmiju da ujede celu porodicu". Pored masovnog nepoverenja stanovništva, borba protiv ebole moguća je samo ako se uvažavaju lokalna verovanja i običaji u Crnoj Africi, naročito u vezi sa "tretiranjem mrtvih" i sahranama: Ebola se najlakše prenosi dodirom sa telom pokojnika koji je podlegao bolesti. Nažalost, potrajalo je dok su beli doktori shvatili da im je neophodna pomoć antropologa, kako bi oni mogli da pomognu lokalnom stanovništvu

Portret savremenika – Boris Tadić

Stari glumac u »novom filmu«

Bivši predsednik Srbije se nikada nije pomirio sa statusom gubitnika, nikad nije utišao sopstvenu sujetu i nikad priznao greške koje su ga koštale ozbiljne državničke karijere. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, Boris Tadić nikada zapravo nije otišao. Iako već dve godine praktično nema nikakvu moć, on je uvek nekako tu, prisutan – s razlogom ili, mnogo češće, bez njega

Zoom

Tajna Vučićeve torbe – Šta je osim aktuelnog broja „Vremena“ premijer poneo u Berlin

Premijer je kandidovao nekoliko projekata na Berlinskoj konferenciji. Ne mogu da kažem da mu predlozi nisu multikulti i u funkciji razvoja regiona, ništa sebično, usko srpsko kao onomad izgradnja graničnih karaula na liniji Karlobag, beše li Ogulin, Virovitica

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte

Problem readmisije

Veoma težak položaj povratnika

U okviru projekta "Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju "Vreme" priređuje u ovom broju

Intervju – Mario Nenadić, pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH i Drago Vuleta, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Republike Srpske

Bez zapošljavanja nema potpune integracije

Mario Nenadić: „Puno je više urađeno na planu povratka nego na planu pomoći za lokalno integrisanje, to jest izbora drugog mjesta stanovanja. Takođe, još uvijek nije na odgovarajući način razvijeno definiranje odnosa između države, entiteta/kantona i opštinskih službi odgovornih za pitanja pristupa pravima" Drago Vuleta: „Da nije bilo međunarodne zajednice, nametanja imovinskih i drugih zakonskih rješenja, koja je bilo bolno sprovoditi, ne bi uspješno bili stvoreni uslovi za nesmetan povratak izbjeglih i raseljenih lica i povrat njihove imovine"

Lični stav

Sva su naša očekivanja izneverena

"Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"