Toliki su me znanci vrbovali da se i ja odam skijanju, panslavenstvu, jedrenju, turizmu, ćirilici, dijeti, šta je već kome bilo otkrovenje, a sad, kad me neko nagovara da sagorim na poslu, od čega bi koristi imala i zajednica i ja kao ugarak – meni ne odgovara
Srbija se sada nalazi u kritičnoj fazi sprovođenja reformi i fiskalne konsolidacije. Zabrinjava što aktuelna Vlada pokazuje kolebanje u pogledu realizacije reformi, nije sigurano da li će istrajati na reformama ukoliko one ugroze političke interese stranaka u Vladi
Sa stanovišta onoga što su predstavnici vlade, odnosno njen predsednik, obećali građanima, samo uvidom u jedan pisani i javno dostupni dokument kakav je Ekspoze, može se videti da dosta obećanog nije ispunjeno uopšte, da nije ispunjeno u planiranom roku ili nije ispunjeno na način kako je to zamišljeno i planirano
Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel
Talas izbeglica koje očajnički traže spas u Evropi rizikujući život u pustinji i na pučini ćudljivog Mediterana, posledica je sedam velikih ratova i desetine nešto manjih sukoba koji se vode na Bliskom istoku i na severu Afrike, kao i apsolutnog siromaštva u kojem živi polovina stanovništva "crne Afrike"
Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena
Kada je Bratislav Gašić seo u fotelju ministra odbrane 27. aprila prošle godine, verovatno nije slutio kakva ga iskušenja čekaju već u prvoj godini službe, mada je morao da zna da će ta stolica biti vrela. Da je sve ostalo bilo u redu (a nije moglo biti u armiji koja iza sebe nosi teret skorašnjih ratova, poraza, besparice), dovoljno bi bilo razloga za preznojavanje što je na toj funkciji u vreme kada se vojska približava NATO-u više nego što se to sviđa domaćem stanovništvu i Rusima, a on mora da objašnjava da nije sve tako kao što na prvi pogled deluje. Ovako, vojsku su od kada je on preuzeo dužnost počele da sustižu afere koje se ređaju jedna za drugom, od učešća vojnih policajaca u incidentu oko prebijanja Andreja Vučića na Paradi ponosa prošle godine, do pada vojnog helikoptera u Surčinu u kome je poginulo sedam ljudi. Uz sve to, očigledno je da se unutar vojske rasplamsao sukob "Tominih" i "Vučićevih" ljudi
Naziv profesije sasvim je nebitan u okolnostima u kojima se to događa, isto je i sa javnim beležnicima, tzv. notarima: rade javni posao, ali zarade uglavnom idu u njihove privatne džepove
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da izolacija Kube nije funkcionisala proteklih pedeset godina, da je Kastrov režim još na vlasti, te da treba da se pregovara o normalizaciji odnosa. Republikanci su ga dočekali na nož. Opsesija Kubom je konstanta američke politike, starija od hladnog rata
Evropske integracije nisu i ne smeju biti cilj. Cilj je moderna i uređena država, koja počiva na vrednostima na kojima počiva i Evropska unija. Pregovore treba maksimalno iskoristiti da se dostignu standardi EU u svim oblastima života. A da li ćemo na kraju i ući u Uniju – potpuno je sporedno
Nikolićev mogući problem s Vučićem nije personalne, nego sistemske naravi: u sistemu koji se kuva i peče za Vučića, ima mesta samo za jednog autokratu
"Vučić je naš veliki vođa koji nas uči radu na svom primeru. A taj primer nije baš nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina držao banku u Skupštini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zločince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, mučenik koji radi od jutra do sutra. Je l’ to govore drugi premijeri? Žale li se oni građanima da mnogo rade, da im je mnogo teško, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vučiću ne pada na pamet da se nas nimalo ne tiče sve to što se odnosi na njega lično. To je ta intimizacija koja je strašno autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromašni"
U oštroj konkurenciji poltrona u Vučićevoj vlasti Vulin se probio u prve redove, moglo bi se reći i na vodeću poziciju, čemu su verovatno doprineli staž koji je pekao kod Mire Marković i saveti Milorada Vučelića, iskusnog u tom poslu. Na sadašnjoj poziciji, Vulin izgovara ono što bi Vučić rado želeo, ali ne sme jer ga motre i sa strane, a kao nagrada stiže tapšanje po glavi poput izjave da je Vulin pametniji od njega
Ako se usvoje pravila koja važe samo za ovaj projekat, pred ovom ili budućim vladama i skupštinama stajaće dva loša izbora – da za svaki naredni veliki investitorski poduhvat donosi slične posebne zakone ili da zainteresovanim investitorima na drugim područjima saopšti da oni neće moći da računaju na prednosti koje su date investitoru "Beograda na vodi"
Protiv seljaka se urotilo sve. I pad vrednosti evra prema dolaru, zbog čega je izvoz iz EU još konkurentniji, ali i rat sankcijama između EU i Rusije zbog krize u Ukrajini, pa se evropski viškovi hrane usmeravaju u Srbiju, delom i po dampinškim cenama
"Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika su veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja. Sa druge strane, pored mnogih primera vezanosti srpskih pisaca za dubrovačku literaturu, kulturu i istoriju, tu su i mnoga dela inspirisana starim Dubrovnikom – ovo ‘starim’ dodajemo samo zbog jasnoće: sve o čemu je reč odnosi se na državu dubrovačku, odnosno na period do prvih godina 19. veka kada je ona, posle više vekova samostalnog postojanja – a njeni podanici su bili Dubrovčani – prestala da postoji"
Nemačka se polako okreće udesno. Ono što je dugo važilo za desničarski ekstremizam, danas se uvažava kao sloboda mišljenja. U anonimnom carstvu interneta više nema ustezanja kao na javnim trgovima – tu svako može da zaziva gasnu komoru za sve koji drugačije misle. A tek je mali korak od virtuelne pretnje do realnog podmetanja požara
Svi nam, navodno, zavide zbog uspeha u oporavku privrede, ali šta se tačno krije iza cifara kojima se premijer hvali
Ne treba očekivati da sveci budu bezgrešni, na kraju, i oni su bili ljudi. Ali se nanovo otvara poznata dilema koja zaokuplja laičku javnost – kako može biti svetac onaj koji je ćutao pred zlom? Hana Arent je, pišući o papi Piju XII i njegovom odnosu prema Holokaustu, skovala termin guilt by silence – krivica zbog ćutanja. Da li neko sa takvom vrstom krivice, zatvaranja očiju pred patnjom, zaista treba da bude smernica vernih
Ukoliko nadležne pitate zašto ne postoji ugovor kojim se definiše ova investicija za "Beograd na vodi", koji deo sredstava u ceo posao unose grad i država, kako se deli profit, ko snosi rizike, onda bivate proglašeni za plaćenike tajkuna; ako pitate koliko košta izmeštanje autobuske i železničke stanice, neophodna infrastruktura i raščišćavanje terena, ko to plaća i kako su izabrana preduzeća koja to sprovode, onda ste ljubitelj trošnih udžerica i protiv modernizacije; ako ukažete na povrede zakona, lažiranje javnih rasprava, manipulacije izjavama stručnjaka, onda ste protiv napretka
O poslovanju srpskog ogranka DHL-a, svetskog lidera u međunarodnom ekspresnom, drumskom i vazdušnom transportu i logistici, planovima i fokusu na mala i srednja preduzeća
Sudovi su dali za pravo uzurpatorima, ličnima i političkima. Tako su i sami, ti konkretni sudije i porotnici, ozakonili radikalsku pljačku koja će ostati tamna mrlja i na njihovim biografijama, ali i na biografijama nekih od danas "najviđenijih" naprednjaka
Projekat železničke stanice Prokop otišao je toliko daleko da, nažalost, ne možemo da kažemo "prešli smo se, jako smo se prešli". Na tom primeru studenti bi trebalo da uče kako ne treba da se radi. Međutim, ova priča je aktuelizovana projektom "Beograd na vodi"
