Kontrolisani sukob interesa

Da je osnovni razlog neprilične realizacije pa zato i rezultata nedavnog Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva za ovu godinu nedosledna primena zakona, ukazalo je Udruženje menadžera u kulturi i medijima, i tim argumentom povećalo nadu ostalih umetničkih udruženja da će njihov zahtev za poništenje Konkursa biti prihvaćen.

Kao što su „Vreme“ (videti brojeve 1325 i 1326) i verovatno svi mediji izvestili, institucije, umetnička udruženja i pojedinci konkurisali su kod Ministarstva kulture i informisanja sa 1691 projektom za deo od 2,2 miliona evra, koliko je Ministarstvo imalo da im podeli i tako pomogne u onome što nameravaju da realizuju ove godine. Kad su 10. maja objavljeni rezultati konkursa, otkrilo se da je Ministarstvo odabralo tek svaki četvrti projekat, posumnjalo se da novac nije deljen isključivo na osnovu kvaliteta i renomea učesnika konkursa, i ustanovljeno je da sve nije bilo po zakonu.

Na primer: u Udruženju menadžera u kulturi i medijima navode da u Zakonu o kulturi, član 11 stav 2, piše da se konkursi raspisuju za narednu budžetsku godinu najkasnije 30 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu. Međutim, iako je budžet za ovu godinu usvojen 12. decembra 2015, konkursi Ministarstva kulture i informisanja su otvoreni tek 24. februara ove godine. Zatim: u zaglavlju Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva piše da je raspisan i po Uredbi o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja, a na spisku onih kojima je odobrena dotacija ima samo tri udruženja: Udruženje baletskih umetnika Srbije je dobilo pola miliona za godišnje nagrade, a Udruženje dramskih umetnika i Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije po milion dinara.

Sledeći primer o kršenju zakona je: po starom Zakonu o kulturi Ministarstvo obrazuje komisije koje će odlučivati o predlozima za sufinansiranje, a po novom, po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, komisije bira Vlada vodeći računa da su njihovi članovi ugledni i afirmisani stručnjaci u kulturi. Ove godine se desilo da je Ministarstvo donelo pravilnik o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi 16. februara, samo tri dana pre objave novog Zakona u „Službenom glasniku“, pa su učesnici konkursa posumnjali da je u pitanju puka slučajnost. Takođe nedoumice koje se odnose na stručnost izabranih članova komisija, primećeno je da uz njihova imena i prezimena nisu navedena zvanja i zanimanja. „Zato, na primer, nije bilo jasno ko su dva člana komisije za oblast Scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples), ko su Petar Mihajlović i Radmila Stanković“, ukazuje Jovan Bukovala, predsednik Udruženja menadžera u kulturi i medijima. „Da li je reč o piscu i dramaturgu Petru Mihajloviću ili o njegovom imenjaku, mladom glumcu čije je prezime Mihailović moguće napisano pogrešno, kao što je to čest slučaj. Takođe, nije bilo jasno da li je u komisiji Radmila Stanković blogerka, pesnikinja iz Kučeva, modna kreatorka i slikarska iz Smederevske Palanke ili pak novinarka NIN-a. Mislim da je važno naglasiti da protesti udruženja nemaju za cilj rušenje ministra već isključivo ukazivanje na učinjenu nepravilnost, zbog čega je i naš zahtev za poništenje Konkursa osnovan.“

Najviše negodovanja povodom izbora članova komisija i njihovih odluka izazvali su primeri u kojima je novčana pomoć dodeljivana projektima ili institucijama na čijem je čelu ili u kojima rade baš oni koji su o tome odlučivali. Reagujući na pisanje „Vremena“ o tome, članica jedne komisije koja je želela da ostane anonimna, objasnila je da pravilnik o radu komisija sadrži preventivne mere za situacije sukoba interesa, zato što se često događa da se, kako bi se obezbedili ekspertiza i kredibilitet komisije, u nju pozivaju stručnjaci koji su i autori projekata. Dakle, prema pravilniku, član komisije koji ima sukob interesa u vezi sa nekim projekta, izlazi iz prostorije i nije prisutan tokom odlučivanja o njegovom projektom, pa o tome odlučuju samo druga dva člana komisije, njegove kolege. Nije otkriveno da su bilo koja dva člana bilo koje komisije glasala protiv projekta njihovog trećeg kolege koji je, poštujući pravilnik, napustio glasanje.

Da podsetimo: sukob interesa među članovima Ministarstva je višegodišnja pojava. Na primer, 2014. i 2015. godine od pet članova Komisije za oblast Umetnička igra, samo Konstantin Tešea, baletski umetnik i pedagog nije bio u sukobu interesa sa učesnicima Konkursa, dok su ostali članovi bili angažovani prve godine u 16, odnosno u 15 projekata iz naredne godine. Najnovija vest glasi: članovi udruženja koja se tiču plesne scene Srbije najavili su tužbu protiv Konkursa. Očekuju da će nova Vlada ispraviti gre-ške prethodne.

Prošle nedelje su se protestima umetničkih udruženja protiv Ministarstva kulture pridružili izdavači, reagujući na izbor knjiga koje je Komisija Ministarstva predložila za otkup bibliotekama u Srbiji. Na spisku neočekivanih predloga najuočljivija je knjiga Mirjane Marković Bilo je to ovako.

Konkurisala su 232 izdavača, sa 3419 naslova, a odabrane su 1982 knjige od 179 izdavača. Njima je podeljena suma od 87,5 miliona dinara. U Komisiji su bili Miloš Ković (predsednik), istoričar i docent na Filozofskom fakultetu, Veljko Brborić, profesor Filološkog fakulteta, Igor Borozan, istoričar umetnosti i docent na Filozofskom fakultetu, Violeta Milošević, direktorka Biblioteke „Ljubomir Nenadović“ u Valjevu, i Ružica Marjanović, profesor u Užičkoj gimnaziji. Od 303 naslova koje je predložila „Laguna“ komisija je odabrala 113, „Vulkan“ je predložio 218 a odabrano je 83, „Službenom glasniku“ je od predloženih 129 naslova odabrano 106, „Pčelici“ je od 107 odabran 101 naslov, „Arhipelag“ je ponudio 39 i prošli su svi, od 33 ponuđene „Cliove“ knjige izabrano je 28, „Geopoetici“ i „Akademskoj knjizi“ nije izabrana samo po jedna knjiga od predloženih 47 odnosno 34, a „Zavodu za udžbenike“ je od 86 prihvaćeno 58.

„Laguna“, koja je najnepovoljnije prošla u ovom otkupu, ukazuje da je Komisija izabrala neke naslove koji su objavljeni ranijih, a ne samo prošle godine kako je određeno pravilnikom, a da bibliotekama nije predložila za otkup knjige koje su najčitanije i prve na top-listama Narodne biblioteke i Biblioteke grada Beograda, kao ni najbolja dela prevodne književnosti i dela dobitnika renomiranih svetskih nagrada. Za razliku od kolega koje su odlučivale o prijavljenim delima za Konkurs sufinansiranja savremenog stvaralaštva, članovi Komisije za otkup knjigu nisu izbegavali da objasne svoju odluku. Naravno, ta ljubaznost i kooperativnost ipak neće izmeniti objavljeni spisak.