Kad domaćine pitam zašto živinu ne zatvaraju, da li su za opasnost od ptičjeg gripa čuli, kažu: jesu čuli, ali "neće to, ministarka, kod nas". Tako je bilo i sa poplavama: u Golupcu su govorili da neće biti kod njih nego u Vojvodini, u Vojvodini su govorili neće kod nas nego u Mađarskoj, kad ono...
Najpoznatija a najtajanstvenija žena socijalističke Jugoslavije već tri decenije ćuti o tome kako je živela i zašto se rastala sa Josipom Brozom Titom. Koga bi njena eventualna ispovest mogla uznemiriti
Kada je Dejan Rašić, raseljeno lice iz Kraljeva, poželeo da proveri šta se dešava s njegovom i imovinom njegove žene u okolini Lipljana, došao je do sledećih podataka: nekadašnji komšija Srbin je u međuvremenu pronašao kupca – Albanca, "sredio" papire u jednoj od izmeštenih kosovskih ustanova u Srbiji i "uredno" prodao tuđe imanje
U okviru petog po redu Internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, koji se održava od 29. aprila do 9. maja u Pančevu, u Galeriji Dvorište biće upriličena izložba istoričara stripa Zdravka Zupana "Strip u Srbiji 1972–1975", sa originalnim crtežima i izdanjima iz tog vremena. Ova izložba predstavlja nastavak prethodnih godišnjih izložbi istog autora kojom se hronološki predstavlja istorija domaćeg stripa. Kao i prethodnih godina, "Vreme" objavljuje tekst autora o ovom periodu stripa kod nas
Nova knjiga intervjua i govora samo potvrđuje da je Radovan Karadžić uvek poricao zlodela koja je počinila srpska strana, što naravno nije dokaz da se ti zločini nisu dogodili
Niska izborna temperatura pokazuje da građani u ovom trenutku izbore ne očekuju
Zašto je nekima sumnjivo hapšenje sumnjivih lica, ko je s kim povezan, ko se kome sveti, na koga se vrši pritisak, kako je jedan pobegao i da li će drugi ostati u zatvoru
Iz Kruševca u vladu, iz vlade u sobu hotela "Slavija", iz hotela u svet krupnog biznisa. Ko je zapravo Miroslav Mišković, kojim se ovih dana bave i političari i mediji
Stožer projekta reforme zdravstva, onako kako je vidi privatna lekarska praksa u Srbiji, inače najrazvijenija u celom regionu, jeste porodični lekar koji bi dolazio kod pacijenta. To je za državu mnogo jeftinija varijanta
Ako Srbija tako teško dobija koncesije u zaštiti getoiziranih Srba na Kosovu, što je u Savetu bezbednosti, a i drugde, proglašavano za prioritet, onda ima razloga za veliku zabrinutost u Beogradu za ishod tih pregovora
Nezaposlenost stanovništva srpskih enklava na Kosovu, prema podacima Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, iznosi skoro 90 odsto i iznad je pokrajinskog proseka. Istovremeno, prosečna plata ne prelazi stotinak evra, a penzija čak ni četrdeset. Tešku ekonomsku situaciju u kojoj već skoro sedam godina Srbi sa Kosova uspevaju da opstanu dodatno otežava privatizacija koju sprovodi Kosovska poverilačka agencija, a koju Srbi nazivaju pljačkom
Jedan od uslova za normalno funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno onog čuvenog "javnog servisa", je i formiranje devetočlanog Upravnog odbora koji će rukovoditi tom institucijom. Uprkos brojnim sumnjama i najavama da niko stručan i pametan neće hteti ni da razmišlja o članstvu, na konkurs Republičke radiodifuzne agencije prijavilo se čak osam puta više kandidata od traženog broja. Kandidati su, naravno, uglavnom stručni i pametni
Kažu da će, ako sredstva iz Republike budu pristizala ovim tempom, za saniranje posledica zemljotresa, po kriterijumima pokojnog Miloševića, trebati još 20 godina, ali prvi novosrbijanac Mionice neće ni da čuje da primi novinara, a kamoli da koju kaže na te teme
"Kad hoćeš da kažeš bilo šta, pa i u umetnosti, najvažnije je da razdvojiš bitno od nebitnog. A bitnije je da li je čovek gladan od toga ko je i odakle je. Mene zanima Srbija u svim njenim vidovima, a Bor daje jednu vrlo ozbiljnu sliku Srbije. Bavim se izgubljenim identitetima, odnosno ljudima čiji je jedini identitet to što su potlačeni"
Bilo je prepucavanja oko toga da li treba dati "kontraminut ćutanja" na godišnjicu kada je pronađeno telo ubijenog predsednika Srbije Ivana Stambolića, i kontra-kontraminut ćutanja za preminulog premijera Mirka Marjanovića i za žrtve NATO bombardovanja 1999.
"Čin"; "Vreme" br. 793
"Oproštajni udarac"; "Vreme" br. 793
„Ćutnja mržnje se iskazuje rečitim ćutanjem u trenucima kada je do bola jasno da bi se nešto moralo izustiti, da bi se neka ekstremna nepodopština morala osuditi"
