Može se očekivati da će glavni partneri u vladi, pod talasom ne baš principijelnih kritika, stalno obnavljati uzajamno poverenje i da će se usaglasiti do najmanjeg zajedničkog imenitelja u pogledima na neka od ključnih društvenih pitanja, utoliko više, jače i iskrenije što bude jača kritika koja počiva na ideji da je reč o bastardnoj, neprincipijelnoj koaliciji
Od betonskog terena za basket u Prijepolju, preko Hale sportova na Novom Beogradu do najvećih i najsjajnijih dvorana sveta, Vlade Divac je proživeo i dosegao pravi "američki san". Povratak u otadžbinu bio je mnogo teži
Pobedom protiv Rodžera Federera u nedelju Đoković nije postigao najveći uspeh u karijeri. On je samo najavio još veće rezultate u narednih nekoliko godina
Dobrica Ćosić, pisac, u besedi "Srpsko pitanje - pitanje istine", na otvaranju Kruševačke filozofsko-književne škole ("Večernje novosti")
Posle višednevne razmene teških uvreda, poslanici Skupštine došli su do zajedničkog interesa: uzdržavanjem od opstrukcije, opozicija je omogućila izbor vlade u poslednjem trenutku
Radikalna kritika nove vlade polazi od pretpostavke da će više gledati i meriti jedni druge nego što će to činiti s narodnim poslovima. Ni ova pretpostavka ne mora se pokazati tačnom, ako partneri tokom rada vlade obnove poverenje i usaglase do nekog zajedničkog imenitelja različite poglede na neka od ključnih društvenih pitanja
Ako se Evropa, bogata i moćna, penetrirana na spoljne granice Srbije i spremna da u skoroj budućnosti bude merodavna tamo gde nas Ustav obavezuje na autentičnu merodavnost, rukovodi principima koristi i oportuniteta, šta našu državu sprečava da bude ista takva
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić: u 23 mandata, ukupno 17 godina 3 meseca i 20 dana. Nikola Pašić je bio i najstariji predsednik vlade; u trenutku kada je završavao svoj poslednji mandat (1926) imao je 81 godinu. Najmlađi predsednik srpske vlade bio je Ljubomir Kaljević, koji je na početku svog mandata (1875) imao samo 34 godine
Saglasnost oko pet programskih načela i principa politike koje bi trebalo da prihvate sve stranke, buduće članice vlade nije približila stavove pregovarača o tome ko bi trebalo da bude budući premijer. Naprotiv, ljuta borba za tu funkciju vodi se svim sredstvima, a u igru je ponovo uvedena i priča o mogućem raspisivanju izbora
Vladimir Koman, funkcioner G17 plus ("Press")
Ove jeseni Srbija i Hrvatska obeležavaju prvu deceniju diplomatskih odnosa koji se već nekoliko godina kreću stabilnom, uzlaznom linijom, i pored otvorenih pitanja. Privredne i kulturne veze, preostala otvorena pitanja u odnosima između dve zemlje i vizija odnosa Hrvatske i Srbije u narednom periodu bile su glavne teme treće ovogodišnje tribine koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Fondacijom "Fridrih Ebert". Javni dijalog odigrao se 4. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u njemu su učestvovali Tonči Staničić, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji, Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Zoran Milanović, predsednik odbora za međunarodne odnose Socijaldemokratske partije, i Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Moderatorka javne rasprave bila je novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
"Recept za Srbiju"; "Vreme" br. 818
Vranjski muzej dobio je, posle 11 godina suđenja, vrednu kolekciju od 11.678 komada rimskog novca. Ko je razvukao nekoliko puta veću količinu i ko je u trezoru Niške banke originale zamenio falsifikatima, verovatno nećemo nikada saznati
U Budimpešti je 3. jula svečanim zasedanjem Dunavske komisije na ministarskom nivou, obeležena 150. godišnjica ugovornog, evropskog regulisanja slobodne plovidbe Dunavom. Opsednut kosovskim nevoljama Srbije, naš ministar inostranih poslova Vuk Drašković je, usput, ovaj politički samit iskoristio da lobira za naš plan kompromisa za Kosovo i Metohiju. Prema izveštajima u našim medijima, Drašković je to činio više nego što se posvetio generalnim političkim šansama koje Srbiji pruža okolnost da je veoma bitna članica Dunavske komisije i da, posle svega, ponovo, od "izlaza na Dunav", u geostrateškom smislu i nema ništa drugo
Beba Kapičić, u komentaru u listu "Danas"
Nikola Novaković, poslanik G17 plus, komentarišući medijsko izveštavanje o sukobu Labus – Dinkić. (B92)
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Pa kako je bilo, bilo kako biva, dakle teralo se i riknjavalo od sabajle do sabajle. I to sedam dana plus produžeci. I to rekordno, apsolutno rekordno. ‘De će drugačije, kad je iza svega stala država Srbija, kad je domaćin bio kapitalni ministar koji uzeo da Gradi Novu Srbiju, i koji će posle ‘vaki rekordi i dalje bude domaćin
Zakon o naftnoj industriji i penzioni zakon kao test vladajuće većine. Teškoće Vlade da ispuni preuzete obaveze iz dogovora sa MMF-om. Da li teški izazovi pomažu opstanak Koštuničine vlade
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
Može li Srbija izbeći vaninstitucionalnu koncentraciju kapitala, model poznat na istoku Evrope kao tajkunizacija
"Izvršna vlast drži pravosuđe u pokornosti, insistira na nekvalitetnom pravosuđu, a tako dolazimo do nekažnjivosti krupne korupcije, do grupa koje očigledno odlučuju o svemu u ovoj državi, potpuno svesni da nikakav postupak neće biti pokrenut. Zato su tajkuni bliski partijama na vlasti, ili su njihovi članovi, ili su kućni prijatelji funkcionera tih partija"
U predlogu za donošenje krupne odluke, predlogu koji je prihvatio Koštuničin kabinet – nema gotovo ničeg ozbiljnog, osim kilometraže kod već izgrađenih pravaca
