Ako smatraš da te društvo ograničava, ti ćeš se pobuniti, ali ne samo na ulici i ne samo za sebe, nego ćeš odbraniti svoju ideju kroz umetničko delo. Onog trenutka kada osetiš manjak slobode, ako ne reaguješ, osudio si sebe na smrt – poruka je izložbe "Mauthausen 106621" Miloša Bajića
Nezavisna umetnička asocijacija Remont velikom kampanjom preispituje da li je potrebna kulturnoj zajednici
"Pitanja: kuda ide ljudski rod, gde je čovek izgubio sopstvenu dušu, zašto nestaju empatija i solidarnost među ljudima, zašto nema ljubavi – sama su se nametnula kao dominantna na Festivalu autorskog filma"
Desetine žena i, u manjoj meri, muškaraca optužile su za seksualno nasilje više od 20 moćnika iz sveta filma, muzike, medija i umetnosti. Optužbe idu od nedoličnog ponašanja sa seksualnom konotacijom do silovanja. I dok se svakodnevno javljaju nove žrtve i optužuju novi nasilnici, javnost se s pravom pita da li će se sve završiti sa razotkrivanjem vrha ledenog brega dok ogromna većina još uvek ćuti o mračnom ponašanju ljudi na moćnim pozicijama koje se toliko dugo toleriše. Jedna stvar je nesumnjiva – u Holivudu više neće biti mesta za dve velike zvezde: producenta Harvija Vajnstajna i glumca Kevina Spejsija
"Iako ih mnogi ljudi vide isključivo kao avangardne konceptualiste nadrealističkog usmerenja, Rezidents su uvek smatrali da je konceptualna umetnost dosadna i da joj nedostaje bilo kakav elemenat razonode"
U očekivanju da se otvori stalna postavka polovinom iduće godine, Narodni muzej izlaže delove kolekcije gostujući u drugim prostorima u zemlji i inostranstvu
Strip Okean ljubavi Vilfrida Lupanoa i Gregorija Panačonea nemom naracijom, bez teksta i onomatopeja, pokazuje da odsustvo teksta nije prepreka već prednost
Nova verzija Glasove opere Satjagraha o nenasilnom otporu i Mahatmi Gandiju, za Ljubitelja muzike
"Ja ne verujem preterano u inspiraciju. Ona je, nekako, više za likovnjake. Mi sa FPU dobijamo zadatke i, inspirisao se ti ili ne, moraš da se snađeš i napraviš kreativno rešenje u određenom roku"
Ove godine Srbija obeležava 250 godina od rođenja Filipa Višnjića. U prošlom broju "Vremena" opisani su i navedeni zapisi Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog, glavni izvori za Višnjićevu biografiju. Poslednju informaciju iz života slepog guslara naveo je Sima Milutinović Sarajlija: tokom turske opsade Loznice 1810. godine, slepi guslar je sokolio ustanike da istraju u odbrani grada
Ima li šta normalnije nego da vas novinari Pinka na Trgu Republike presretnu i zamole da pitate nešto Vučića, a vi odmah, na keca, izbacite pitanje i, što je najlepše, koliko građana i građanki toliko različitih pitanja
Počeo je treći ciklus Nelt edukativnog programa, mesto na kome mladi uče kako da osmišljavaju i realizuju zajedničke projekte
"Elfride Jelinek je pisac koji prevazilazi temu ženskih prava. Svim ljudima su danas isključena prava. Čim uzmete kredit, koja vi prava imate sem da ga otplaćujete"
Onaj ko odbaci neke reči i namerno ošteti vlastitu izražajnu moć ("Večernja škola"), kad-tad će odvratiti glavu i od bližnjih koji lično njemu nisu ništa nažao učinili
"Nema nikakve. Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne. Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen"
"Energetsko siromaštvo najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice"
Ove godine Srbija obeležava 250 godina od rođenja Filipa Višnjića. Na osnovu kojih izvora je otkriveno kad je rođen slepi guslar srpske narodne epike
Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način
Kritike Jovana Vave Hristića u knjizi Dugo traganje za pozorištem u izdanju zrenjaninske Gradske biblioteke
"Nisi ti tu izašao samo zbog sebe već zato što se brineš da li ćemo svi mi kao zajednica jednog dana moći da živimo kao normalni ljudi uzdignute glave ili ćemo da klečimo kao robovi", objašnjava Gavrilo Vučetić zbog čega je učestvovao na protestima "Protiv diktature". "Jednostavno, mladi neće da dozvole da samo kuckaju na Fejsbuku, na Tviteru i tako doprinesu svemu već će i da dođu na protest", dodaje Pavle Terzić. Obojica su studenti FDU i protiv obojice su podnesene apsurdne prekršajne prijave za organizovanje neprijavljenog skupa – pet meseci po okončanju protestnih šetnji
Za sve projekte, završene i ove koji su u toku, a sva je prilika da će to da važi i za one koji su tek u najavi, zajednički imenitelj je kašnjenje – probijanje inače komotnih rokova od nekoliko meseci do nekoliko godina, kako za početak tako i za završetak radova. Takođe, neizbežno probijanje inače velikodušnih budžeta
Ajnštajnovi snovi, još jedna predstava JDP-a u kojoj se pozorište našlo u poziciji nekog ko se strašno upinje da nam kaže nešto važno, ali se ipak ne usuđuje, ili ga mi ne razumemo
"Za početak, za nas je jedan od suštinskih problema sa kojim ćemo morati da se suočimo po otvaranju muzeja – kako vratiti publiku nazad. Ovih deset godina nisu samo bile pogubne za nas jer nismo izlagali, već i zato što srpska javnost nije dugo mogla da vidi najbolja dela koja imamo u depoima. Izgubili smo generacije koje stvarno više ne znaju šta je muzej. Čitao sam istraživanje u kojem su srednjoškolcima postavljali pitanja, na primer, šta je / ko je Lubarda, a oni su odgovarali ‘poslastičarnica’, zatim da je ‘Pijana lađa’ kafana..."
"Mislim da je opšta pojava u našem društvu da se na književnost za decu i mlade gleda kao na prigodno stvaralaštvo. Ako deci pružamo sve najbolje, od najboljeg komada mesa, patika, igračaka, telefona, zašto književnost nije na tom spisku"
Objavljen je na srpskom Muzej umetnosti, najveći realizovan projekat u toj oblasti do sada
Ovaj roman, poslednji na češkom, nastaje u trenutku kad Kundera kao da može sve: pravo vreme za knjigu koja će biti nekovrsna sublimacija njegovih ključnih motiva
