Nezavisna scena je odigrala važnu ulogu u otvaranju Srbije prema Evropi, naročito početkom dvehiljaditih. Do samoorganizovanja „nezavisnih“ došlo je 2011. godine, kada su Kulturni front i nezavisna umetnička asocijacija Remont osnovali Nezavisnu kulturnu scenu Srbije (NKSS). Danas NKSS broji oko devedeset članova.
Kulturni front, jedan od osnivača NKSS-a, jeste udruženje građana koje se od 2000. godine bavi programima savremene umetnosti, dizajna, kulturne politike, književnosti i međunarodne saradnje. Godine 2009. otvorio je Evropski centar za kulturu i debatu Grad (poznatiji kao KC Grad) kao nezavisnu kulturnu instituciju od 2009. godine. „Otvaranje KC Grada desilo se u jednom specifičnom trenutku, kada se u Srbiji pojavljuje mnogo nezavisnih udruženja“, kaže Dejan Ubović, osnivač i direktor Kulturnog fronta. Osnovna ideja KC Grada je otvorenost za različite vrste sadržaja, koprodukcijske projekte, inostranstvo, marginu, manjine i inovativne sadržaje. Godišnje realizuje između 450 i 500 programa, u proseku dva do tri dnevno.
Na početku, međutim, kaže Dejan Ubović „imali smo osećaj da radimo mnogo, a pravimo male pomake“. Objašnjava da je do sada bilo pozitivnih pomaka, ali su oni bili mali. „Nezavisna scena je imala svoje predstavnike u Ministarstvu kulture pre nekoliko godina, imali smo dobru komunikaciju, ali je situacija trenutno daleko od sjajne. Kultura je široko polje, a bilo bi dobro kad bi akteri na javnoj i nezavisnoj sceni više sarađivali. Javna scena ima moć, vlast i novac; nezavisna scena ima ideje, borbenost i dobru povezanost sa inostranstvom. Ako budemo radili zajedno, postaće manje važno što smo drugačiji od drugih“, ističe Ubović.
Takođe, umetnici su imali potrebu za većim povezivanjem sa inostranstvom, a u javnom sektoru za to nije bilo mnogo prilika. Kada je KC Grad postao deo evropske mreže Soul for Europe, pojavila se prilika da nezavisne institucije same vode neku vrstu kulturne diplomatije, sa ciljem da predstave Beograd i Srbiju u najboljem svetlu. „Čini mi se da javne institucije još uvek nisu dovoljno otvorene za takvu vrstu saradnje, javni sektor je zatvoren krug. Evropska prestonica kulture je svakako prilika da se te stvari promene.“
Ustanove kulture su zatvorene za umetnike i otvorene su samo za specifičnu vrstu programa, ocenjuje Ubović. Zbog toga, posebno je teško mladim stvaraocima da prodru u te strukture. „Mislim da je projekat Evropske prestonice kulture odlična prilika da se to promeni. Primećujem da publika, barem publika KC Grada, prepoznaje napore koje nezavisna scena ulaže u kreiranje programa. Mislim da bi država svakako trebalo da prepozna taj trud“, ističe on.
Ubović smatra da se Evropske prestonice kulture u startu treba odreći kao cilja i gledati je kao sredstvo da se unaprede stare i uspostave nove veze, kako između javnog i nezavisnog sektora tako i između Beograda i Novog Sada. „Sada je trenutak postaviti ciljeve kao da zamišljamo 2025. godinu – šta je ono što želimo da se izgradi, uspostavi i promeni, kao i kako titula Evropske prestonice kulture može da doprinese tom procesu. Kroz titulu kulturne prestonice moguće je animirati veliki broj ljudi i smatram da je ovo izuzetna prilika da Beograd i Novi Sad sarađuju i prevaziđu rivalitet. Takođe, i da se povežu sa gradovima u regionu, kao što je Temišvar – koji je, uz Novi Sad i Elefsinu u Grčkoj, takođe Evropska prestonica kulture 2021. – i da se na taj način napravi baza za dugoročnu saradnju. Sada je trenutak da razmišljamo o dobrobiti svih. Kada bismo razmišljali o publici kao o najznačajnijem faktoru, mislim da bismo uspeli da pronađemo zajednički jezik u mnogim aspektima rada u kulturi. Evropsku prestonicu kulture 2021. vidim kao priliku da se zaista dogodi pozitivna promena, i unapred se radujem tome.“
