Intervju
Jasminka Petrović: Neka političari brinu o svom narodu, a ne narod o njima
„Rekla bih da u regionu postoje dve paralelne stvarnosti. Jedna se odvija među političarima, a druga među ostalim ljudima. Oni rade svoje, a mi svoje“
„Rekla bih da u regionu postoje dve paralelne stvarnosti. Jedna se odvija među političarima, a druga među ostalim ljudima. Oni rade svoje, a mi svoje“
Vladika Grigorije svojom knjigom Nebeska dvorišta – Žive slike nije želeo da prenese teološku učenost, nego je imao potrebu da prikaže svoje lične puteve. Ti njegovi putevi su uznemirujući. To nije knjiga radi pisanja i čitanja, to je knjiga preispitivanja, ona čitaoca dovodi u sumnju i nespokoj, jer ona preispituje istinu o piscu, istražuje njegov strah i strepnju, njegov zanos, njegovo skriveno i otkriveno, postavlja pitanje o drugom koje je deo sebe, o zagonetnom, jasnom i nejasnom, o društvu u kojem živi i u kome propoveda svoju veru, o protivrečnostima u kojima živimo, o usponu i padu nas današnjih ovde
Ne zna se zašto je streljana na početku Velikog rata, nekoliko meseci nakon što se vratila iz Minhena kao akademska slikarka puna planova o samostalnoj izložbi. U 28. godini. Ovih dana, u Haru, blizu grada u kome je provela najlepše četiri godine, u “Muzeju podunavskih Švaba” otvorena je njena izložba
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
Manir ulice koji je u srpske medije i srpsku politiku uneo Vojislav Šešelj (na slici) početkom devedesetih, postao je uz pomoć TV stanica sa nacionalnim pokrivanjem dominantan model poslednjih deset godina. Toliko dominantan da ponekad izgleda kako i otac tog načina ponašanja bude zbunjen kada se nađe za istim stolom sa Draganom J. Vučićevićem, Božom Spasićem, Nebojšom Krstićem, Dragoslavom Bokanom ili Anom Brnabić
Dobro je što će posle toliko decenija na Starom sajmištu, valjda, početi nešto da se gradi. Ne znam da li su već iseljeni privatnici koji su se tamo bili proširili. Tamo je bilo i jedno od sedišta stranke čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Bio je i jedan restoran koji je, pored svega, služio i krvave bifteke
Do 31. avgusta možete da postanete vlasnik jednog (ili više njih) kadra video-performansa Heroj Marine Abramović za 150 funti. Radi se o NFT tokenu, vidu kriptovalute, odnosno digitalnoj prodaji
Pre neki dan je usvojen Generalni urbanistički plan za Novi Sad. Protest ogorčenih građana doveo je do sukoba sa policijom i privatnim obezbeđenjem koje je angažovala novosadska vlast. Zbog čega je GUP za mnoge Novosađane skandalozan, nakaradan i konfuzan detaljno je objasnio Nedim Sejdinović u tekstu koji je objavljen još u februaru. Gradska vlast je bila gluva za primedbe građana
Dragan Babić, jedan od najvećih novinara u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je na današnji dan, 23. jula 2013. godine. Babić je bio autor nekih od najboljih televizijskih emisija i serija, poput "Dvogleda", koji je bio namenjen deci. U njegova nezaboravna ostvarenja spadaju i "Kino-oko", "To sam ja", "Umijeće življenja", "Kraj epohe", "U senci", "Nacionalna geografija"... O kultnoj emisiji "Umijeće življenja", koju je pred sam početak rata radio u Sarajevu sa Mirjanom Bobić-Mojsilović i Aleksandrom Tijanićem, Dragan Babić pričao je za „Vreme“ 2009. godine u tekstu „Televizija i ljudi na vulkanu“
Dobar deo identiteta milenijalaca i sam po sebi je okoreli i diskutabilan konstrukt, baš kao što su konstrukt i njihove tegobe koje moraju biti detaljno vagane, prenaglašavane, dekonstruisane na sitna, a onda i još sitnija crevca