VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990
Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban
Intervju – Branko Kukić, pisac i izdavač
Čovek je slobodan ako je ličnost
"Srbija danas liči na pojavu sa nekog festivala mađioničara: jedan nas izvlači iz šešira u obliku svilene marame, drugi u vidu belog goluba, treći kao šarenu lažu, četvrti kao ribu-devojku… A što je najgore i najsmešnije, mi sebe doživljavamo zavisno od mađioničarevog trika"
Spomenik
Proterivanje iz javne uspomene
Prvi delovi spomenika Stefanu Nemanji izliveni u bronzi u ateljeu vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, u maju će stići u Beograd. Da li ćemo skrštenih ruku sedeti i gunđajući na društvenim mrežama iskazivati nezadovoljstvo zbog ruženja, unižavanja i narušavanja grada
Intervju – Nemanja Bogunović, klasični gitarista i kompozitor
Kultura ovde ne stanuje
"Onog momenta kad neko, čak i iz društva visokoobrazovanih ljudi, u restoranu muzičarima naruči pesmu, vama je već po toj pesmi sasvim jasno o kome se radi. Na tom primeru često vidimo da obrazovanje i kultura baš i ne idu ruku podruku"
Politička zloupotreba pravosuđa
Pravda na vešalima
Nepuna tri sata nakon što su organizatori protesta "1 od 5 miliona" objavili da će na sledećem protestu jedan od govornika biti i "majka najmlađeg političkog zatvorenika u Evropi", Nikola P. je pušten na slobodu. Ali kako je ovaj maloletnik uopšte dospeo u Centralni zatvor? O ovom nezapamćenom skandalu za "Vreme" govore advokati Boža Prelević, Vladimir Gajić, Slobodan Ružić i Stefan Ćorda
Intervju – Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda
Vučić je počeo razroko da gleda
"Kažite vi meni, ko je u Evropi postao član Evropske unije a da se odrekao jednog dela svoje teritorije? Je l’ ima takav neko? Pa, Španci više brinu o nama kad su imali problem sa Katalonijom nego mi sami o sebi. Znate šta Vučić kaže za Briselski sporazum: ‘Mi smo morali neke bolne stvari da radimo.’ Čekaj, pa nisi ti lekar pa da pričaš o bolovima"
VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.
Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji
Podržavljenje najjačih medija u Srbiji i Crnoj Gori sprovedeno je do apsurda. Čak 40 TV stanica "bez politike"
Intervju – Jicak Bar Josef, pisac
Sećanja naše sadašnjosti
"Kad sam bio kod roditelja moje majke, redovno sam išao u sinagogu, nosio kipu na glavi i postajao religiozan. Kada bih se vratio kući, vodio bih sekularan život sa ocem. Kao magija, kao menjanje kostima"
Izložba
Otkrića drugačijih mogućnosti
Sto deset eksponata gostujuće izložbe "Sva lica kulture. Slikarstvo i život učenjaka drevne Kine" u Narodnom muzeju u Beogradu pričaju o kulturi koje više nema, ali i o kontaktu sa prošlim i dalekim kakav je samo u muzeju moguć
Univerzitet i pobuna
Nemoguće je stajati po strani
Bez obzira na poduži period ćutanja na univerzitetima u Srbiji, činjenica je da u dugoj i burnoj istoriji bunta u Srbiji (i SFRJ), podrška akademske zajednice uglavnom nije izostajala. Ipak, sada prvi put imamo slučaj da profesori podržavaju protest koji nije studentski
Pozorište
Kritičarske i druge dileme
Premijere u Subotici: Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? i Ukroćena goropad u Narodnom pozorištu
Politika i baština
Povratak lista koji nedostaje
Jedan od rezultata nedavnog susreta predsednika Putina i Vučića u Beogradu je razmena kulturnih dobara između dve zemlje. To je dobra vest, mada ima mišljenja da je srpska strana lošije prošla
Intervju – Oliver Tošković, psiholog
Političko silovanje Srbije
"Jedan od razloga što smo na fakultetu pružili podršku je da ukažemo da protest može da se širi i na institucije ili makar delove tih institucija. Naša je ideja da pokušamo da proširimo podršku na ceo Beogradski univerzitet ili čak na sve univerzitete u Srbiji i ako se to desi to je jedan od načina da izvršite neku vrstu kontrapritiska kako bi se našlo rešenje i otvorio prostor u medijima i sve malo olabavilo"
Zemlja ljudi – Zanzibar
Na plažama zaboravljenog genocida
Većina turista koja posećuje Zanzibar gotovo ništa ne zna o jezivom genocidu koji se na ovim egzotičnim plažama dogodio u januaru 1964. Da te godine Bomi Bulsara sa svojom porodicom nije uspeo da pobegne u Englesku, svet bi verovatno ostao bez Fredija Merkjurija
Monografije
O Mileni i filmu – njenom životu
Ključ snova ističe ono najvažnije i najlepše u opusu Milene Dravić, a Više od umetnosti priča o malim/velikim stvarima koje čine jedan život
Intervju – Gojko Božović, izdavač i pisac
Primenjena književnost
"Nekada su pisci bili važne i prepoznatljive javne figure, pa su bile važne i njihove knjige. Danas popularne javne ličnosti rentiraju svoju poznatost pišući knjige, ali to, po pravilu, nisu pisci, niti su njihove knjige deo književnosti"
Uspomena – Arhitekta Mihajlo Mitrović (1922–2018)
Drama građenja
Da je živeo u nekoj bogatijoj, kulturnijoj i otvorenijoj zemlji, on bi dosegao vrhove arhitekture. Ali ovde u Srbiji, gde je uglavnom gradio, često je nailazio na nerazumevanje i otpor
Gradovi i ljudi – Ohrid
Um i Naum
Životinja nacionalizma je ono što je siromašnoj porodici na Balkanu "pojelo kravu". Nije to, dakle, bila samo mržnja i viševjekovna netrpeljivost, već istinska neman, divlja i nezasita, koja je unesrećila čitave narode. I ne, tu životinju ne treba ubiti, već je treba neodstupno ukrotiti i upregnuti da ore, a ne da kolje, ubija i zavađa
Pozorište
Grad kao dobro režirana predstava
"Što duže živim i radim u ovom gradu, to sam sigurnija da je moja odluka da dođem ovamo bila ispravna. Šabac je vrlo posebno mesto. Mesto gde vredi biti", kaže Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta
Gradski trg
Mesto na kome se živi život
Izložba
Benksi, vizuelni protest
Radovi poznatog bristolskog strit umetnika prvi put su izloženi u jednom italijanskom muzeju. Reč je o milanskom Museo delle Culture – Mudec. Na izložbi The Art of Banksy. A visual protest (novembar 2018 – april 2019), jednoj od Benksijevih dosad najvećih izložbi, izloženo je više od 80 njegovih crteža, printova, fotografija i video-materijala
Knjige
Razgovor sa sopstvenom biografijom
Soba za snove, hronika događaja iz koje je moguće iščitavati potonja značenja i odbleske u filmovima Dejvida Linča i, za ovdašnje pojave i uzuse, neočekivano odmeren i trezven pristup vlastitom umetničkom opusu i društvenom značaju
Lobačev
Praroditelj naših strip autora
Početkom marta 2019. navršiće se 110 godina od rođenja najpoznatijeg i svakako najvoljenijeg strip autora sa naših prostora – Đorđa Lobačeva. Prva knjiga njegovih Sabranih dela u izdanju zemunskog Makonda samo je jedno u nizu podsećanja na ovog velikana u predstojećoj godini
Intervju – Vladimir Kostić, predsednik SANU
Bez jasnog uvida u sopstvene vrednosti
"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"