Ne postoji oblast na koju se usmerio, a da u njoj nije ostvario zapažene i zapanjujuće uspehe, pre svega zahvaljujući lakoći i promišljenosti sa kojom se suočavao sa izazovima. U osnovi, bavio se filmom, književnošću i, naravno, stripom. Deveta umetnost je na određeni način ostala oblast u kojoj je Žika ostavio najdublji trag
Festival Vizualizator, pokušaj da se skrene pažnja na najproduktivniju vrstu umetnosti
"Trenutna događanja povodom Košara ne pomažu da se energija i kreativnost usmere na što bolji proizvod, a slika koja je do sada otišla o ovom projektu nije dobra"
Izložba koja je pred nama ne donosi takoreći ništa novo, njoj to i nije cilj. Ona prevashodno predstavlja jednog od najznačajnijih umetnika koje ova sredina ima, koji više od pola veka svojim ciničnim stavom provocira javnost i pomera granice umetnosti
Konzervativna partija je kroz vekove preživela i dublje krize od Bregzita, pa je ni Boris Džonson neće uništiti. Najverovatnije
Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Iako je tema Venecijanskog bijenala nevesela sadašnjost, selektor Ralf Rugof naglašava da njegova izložba ne forsira bilo koji određeni pogled na svet ili ima samo jednu poruku zato što je umetnost ipak nešto više od puke dokumentacije vremenske epohe
Miliji Nešiću je prošlog četvrtka uručena Nagrada Grada Beograda, znak da je njegova umetnost i sada aktuelna, iako se javnost jedno vreme pravila da je zaboravila na nju
Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa
"Kao umetnik, kao u svakom sistemu – ili ćeš ići niz vodu, ili ćeš biti deo sistema, ili ćeš se ulizati gde treba ili ćeš se konfrontirati, a onda možeš da završiš i u zatvoru i na crnoj listi i prebijen. A možeš i da ideš mimo sistema, kao i u filmskoj produkciji – imaš holivudsku A i B produkciju, imaš male nezavisne produkcije, andergraund film. E, pa tako je i u umetničkom sistemu"
U doba kada je digitalna transformacija postala deo svakodnevnice susrećemo se sa raznovrsnim vidovima inovativnog korišćenja digitalnih medija. Od toga da kroz Facebook live možete pratiti lansiranje rakete Elona Maska, do toga da na jednostavan način kroz tutorial na YouTube kanalu možete da naučite štrikanje. Ovaj trend prate i kulturne institucije i sve češće koriste digitalne kanale komunikacije u želji da se približe najširoj publici. Tako svoju ponudu promovišu na različite načine, od video edukativnih programa, virtuelnih tura, popularnih stikera na društvenim mrežama do raznovrsnih kampanja
Neki od ranih i novijih radova Radomira Damnjanovića Damnjana bili su ove godine na izložbama u Beogradu i Novom Sadu, a s njima i njegova pitanja o originalu i falsifikatu u umetnosti
Novosadska izdavačka kuća Komiko predstavila je album Čuvari Luvra nedavno preminulog japanskog strip-umetnika Đira Tanigučija, njegovo prvo delo objavljeno u Srbiji
Sve je dobro Srđana Kovačevića je knjiga rađena kao umetnički projekat, a ne samo da bi bila objavljena
Kako u teoriji i praksi izgleda to kada je "sve važno za marketing"
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Tokom prethodnih nekoliko meseci "Vreme" je u okviru projekta "Nema teorije", realizovanog u saradnji sa organizacijom "Anonymous said", objavilo tekstove deset pisaca i esejista o deset savremenih likovnih umetnika. Esejom Boža Koprivice o slikarstvu Biljane Đurđević prvi deo ciklusa ovog projekta se završava. Novi počinje u aprilu
Izložba "Ruska avangarda u Beogradu", koja će uskoro biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, po svom obimu i značaju biće bez sumnje jedan od najvećih kulturnih događaja godine
"Rekonstruisani Muzej savremene umetnosti u Beogradu neće biti otvoren 20. oktobra, na pedesetogodišnjicu postojanja, kako je bilo najavljeno, ali će bez sumnje kulturni događaj već biti ukoliko se tada bude video kraj renoviranju. Prošle godine se nije videlo ništa: ni kada će biti, ni kuda to sve ide. Otvaranje obnovljenog muzeja u oktobru bila je više želja, nego realna mogućnost"
Publika se nije organizovano usprotivila paorskom dnevniku, kao što ništa ne preduzima ni protiv najnovih novinarskih, da kažemo, žanrova (koje ću jednog lepog dana nauč. obraditi), so, evo i završnog dela
Sećate se Bosanca kad na carini tvrdi da nosi ranu za tice, u koferima mu nađu satove, tranzistore, pa ga lično šef smene ukori: "Tako veliš: rana za tice?!" A Bosanac će: "Ja sam im kupio, a one ako oće nek jedu..." Tako i ja: ovo sam za vas napisao, a vi, tičice, ako hoćete čitajte...
Darko Rundek stari na jedan od najboljih načina, učeći i podmlađujući nas. Osamdesete a naročito Novi talas preterano su mistifikovani, posthumno ih siluju lažovi i budale, kako to obično biva. I može im se, jer je ostalo premalo izvornih koji bi to mogli da (od)brane. Nažalost, tek poneko kao Rundek ima i opravdanje – on je otišao mnogo dalje
Tokom Prvog svetskog rata najvažnije ratno propagandno sredstvo bio je ratni plakat. O tome kako su ratni plakati tada izgledali i kako su se koristili govori izložba u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti
Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta
"Umetnici danas rade projekte koji im zadaju drugi, a projekte finansiraju uglavnom strani fondovi čiji je zadatak da formiraju onu vrstu javnih diskusija u društvu koje u principu odgovaraju neoliberalnom kapitalizmu. Umetnici se onda ‘uklapaju’ u temu i tu nema govora o umetnosti. Radovi koji nastaju su nategnuti i, najgore od svega, užasno dosadni. Pritom, umetnici ne samo da lažu druge kako ih strašno zanimaju teme kojima se bave, već počnu i sami sebe da lažu kako rade nešto mnogo važno za društvo"
"Pet godina Radionica integracije svojim aktivnostima uporno doprinosi našoj zemlji na putu osvajanja dela civilizacijskih vrednosti i naslućivanju drugih, neosvojenih, tako neophodnih našem društvu", napisao je Miki Manojlović, osnivač ove kulturne institucije namenjene slepim, slabovidim i osobama sa drugom vrstom invaliditeta
