Pršutijada na Zlatiboru
Ajde još jednom
Još jedared izvukoše Glavnu nagradu, oni sa Srpskim časničkim kapama jošte jednom digoše kese sa pršutom, Grupa pevača viknu završno Eeee, bi gotov taj revijalni program
Umetnost
Godina Gustava Klimta
Pre šest godina Austrija je zabeležila rekordnu turističku sezonu organizovavši proslavu 250 godina od rođenja jednog od najslavnijih kompozitora u istoriji muzike, Volfganga Amadeusa Mocarta. Ovogodišnja proslava 150. godišnjice ništa manje popularnog bečkog slikara Gustava Klimta mogla bi ovoj zemlji da donese ako ne veću, onda gotovo jednaku posećenost
Izjava nedelje
»Srbi su uvek bili buntovan narod, s razlogom ili bez razloga – Džejms Din na Balkanu.«
Ivica Dačić, predsednik SPS-a i potpredsednik Vlade Srbije ("Blic")
Nacionalne penzije – Sport i kultura
Na spisku zaslužnih
Spisak dobitnika nacionalnih penzija kao priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi od početka ove godine proširen je za 43 imena
Izložbe – Socijalizam i modernost
Zračenja jedne epohe
Multidisciplinarna postavka u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti na zanimljiv način preispituje modernizacijske i emancipatorske napore i potencijale jugoslovenskog socijalizma
Lisica i ždral
Lelek sebra
Speci i naci penzije protivustavne su, jer se bezočno i iz razloga kalkulanstko-snobovskih gazi načelo ravnopravnosti!
Sudbina superheroja – Zigomar
Tajni život jednog maskiranog pravednika
Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja
Đinđić o književnosti
Roman sa kokainom
Prvi tekst o kultnom romanu M. Agejeva Roman sa kokainom kod nas je objavljen u "Ninu" 1986. godine, u rubrici "Predlog za prevod". Napisao ga je Zoran Đinđić. Posle ovog teksta, izdavačka kuća "Gradac" je 1987. objavila roman, u prevodu Milivoja Jovanovića. Iz štampe je upravo izašlo novo izdanje ove knjige, u novopokrenutoj biblioteci "Fata Morgana" izdavačke kuće "Gradac K". Ovom prilikom ponovo objavljujemo Đinđićev tekst o Romanu s kokainom i njegovom misterioznom autoru
Filmska 2011.
Šta smo gledali
Iz Holivuda nam ove godine nije stiglo bogzna šta zanimljivo. Namrgođenom filmofilu je za filmske poslastice ostalo da se okrene ostatku sveta. A taj ostatak je imao solidnu godinu. Evo mogućeg izbora najboljih filmova u 2011.
Vremena i običaji – Falus
Veliki palac svetog kosmosa
Falus. Simbol veličine, potencije, snage, sposobnosti, inteligencije, hrabrosti, znanja, posedovanja žene, dominacije jednog muškarca nad drugim. Važio je za čuvara od uroka, Univerzalnog tvorca, bludnu alatku, metaforu za socijalno-političke prilike... Bio je slavljen i zabranjivan. Nosio se kao broš i uzdizao u obliku kula od po nekoliko desetina metara, kačen po tremovima crkava i sakrivan vinovim lišćem na dvorovima
In memoriam
Česi su imali Havela, a mi?
U 76. godini umro je Vaclav Havel pisac i poslednji predsednik Čehoslovačke
Izložbe – Retrospektiva Mauricija Katelana u njujorškom "Gugenhajmu"
Između smeha i užasa
Jesen u Njujorku počela je pitanjem koje je izazvalo komešanje u umetničkom svetu širom planete: da li se Mauricio Katelan, jedan od najprovokativnijih umetnika današnjice, zaista povlači iz umetničkog miljea ili je pak u pitanju samo još jedna od njegovih mnogobrojnih provokacija? Kada je "Gugenhajm" otvorio vrata retrospektivi Katelanovog dvadesetjednogodišnjeg stvaralaštva, ispostavilo se da to pitanje nije jedino koje je visilo u vazduhu kada je reč o ovom umetniku
Najčitaniji blogeri Srbije
Originalnost, upornost, iskrenost
Koji su najpopularniji blogovi u Srbiji i o čemu oni govore?
Izjava nedelje
»Mesi i Ćavi to smo ja i Ivica Dačić. Da li neko može da igra bez njih? Ne može.«
Dragan Marković Palma, predsednik stranke Jedinstvena Srbija, povodom odluke da njegova stranka na predstojeće izbore izađe u koaliciji sa SPS-om ("Press")
Oproštajna izložba Mauricija Katelana
Italijanski kontroverzni umetnik koji već dvadeset dve godine ostavlja bez daha, poslednji put će svoja dela staviti pred javnost
Izjava nedelje
»Moj je poziv svim stranim investitorima, koji imaju problem sa sporim izdavanjem dozvola, da se obrate meni lično. Obećavam da ću im rešiti sve probleme.«
Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i ekologiju ("Večernje novosti")
Makedonija
Umorni večiti mladoženja
Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj
Izbori u Egiptu
Islamisti ante portas
Pobeda islamista. Najava "moralnih" filmova, plaža razdvojenih na polnoj osnovi i zabrana pokazivanja ljubavnih osećanja u javnosti. Porastao ugled vojske kao čuvara reda, mira i razvoja nečega što bi jednog dana moglo da liči na demokratiju
Radio Beograd
Signal koji traje
Među najvrednijim dokumentima arhiva Radio Beograda uvek se kao prvi ističe onaj koji je najstariji: snimak Artura Salivena (1888), engleskog kompozitora, koji je govoreći o izumu fonografa rekao da je "zadivljen tehnikom, ali i preplašen činjenicom da će biti zabeležena tolika bezvredna i loša muzika"
Prilog kulturi sećanja – »Bluz leve obale«
Hronika varoši kragujevačke u 10 slika
Život između "Balkana" i bioskopa "Kragujevac", koga više nema – o piscima, glumcima, slikarima, knjigoljupcima, mangašima i umornim šampionima, o duhu jednog grada u grču prekinute industrijalizacije
Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam
Bliži suncu nego ikad
"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"
Intervju – Stiven Grinblat, šekspirolog
Pisanje Šekspira
"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"
Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah
Rođenje tragedije iz duha globalizacije
Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Intervju – Zoran Živković, pisac
Čudo pisanja
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Strip priče Nine Bunjevac
O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa