Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Roman – Reklamokratija

Raj reklame, pakao stvarnosti

Čak i ako ste nekada davno čitali ovaj roman, valja mu se sada vratiti: iznenadićete se koliko je vaš svet u međuvremenu zaličio na njegov

Kultura pamćenja

Sjedinjene Države u Velikom ratu

U rat treba ući u pravom trenutku; dotle se treba od njega obogatiti. To je pouka hiljadugodišnjeg iskustva trgovaca oružjem. Ne čekajući stogodišnjicu ulaska SAD u Veliki rat (to bilo 2017, a ko bi to čekao), pozabavićemo se onime što se zna, ali je zanemareno

Gasni spor između Rusije i Ukrajine

Južni tok ukrajinske krize

Evropljani su navodili Ukrajinu da njihovim parama plati gasni dug Rusiji, a istovremeno su politički podgrejali dugo tinjajući spor o tome da li je "Južni tok" nesaglasan sa Trećim energetskim paketom, pa je tako ukrajinska kriza počela da plavi i nas u Srbiji

Kinesko-ruski odnosi

Zajedno protiv Zapada

Gasni sporazum između Pekinga i Moskve samo je jedan u nizu sporazuma koji sve tešnje povezuju dve zemlje. Ne radi se tu samo o ekonomskim vezama već i o zajedničkom pogledu na svet. Dok Zapad pokušava da Kinu i Rusiju drži na nivou regionalnih sila, one međusobnom podrškom izrastaju u globalne sile

Lisica i ždral

Missing person

Koja bi ustanova dobrim dušama održala jednostavan i kratak kurs lepog ophođenja: ako već/još primećujete others, ako zastanete da biste dvadeseticu dali prosjaku – zašto škrtarite sa neophodnim?

TV manijak

Specijalne ili paralelne veze

Svaki povratak u Bosnu i Hercegovinu posle ratova, ili naročito posle ratova, ima karakter prustovskog traganja za izgubljenim vremenom. Evo nekoliko skica za portret "krajiške ljepotice" u kojoj sam odrastao

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka

Dajte Vučiću da čita Vilhelma Rajha

"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"

Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora

Život na granici

Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni

Njegoševa politička prepiska

Odabrana pisma

Ja sam se u početku nešto nadao, nego danas vidim da je zasad jugoslavenstvo idealna riječ koja samo praznijem glasom lijepo zveči... Jugoslaveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu. Ovo je vječna muka za one koji su njihovi i za one duše koje ovo osjećaju. Nego sve jedno biva kad naša braća ne umiju razumjeti što je dična svoboda

Direktori BIA

Čekajući Vučića

Tokom prejezovite istorije Ozne, Udbe, SDB, RDB i BIA nagledali smo se svačega od 1944. do danas. Nikada, međutim, nije bilo da potpredsednik vlade i lider najjače stranke javno saopšti da mu se kandidati za direktora BIA ne sviđaju. Neizrečeni deo poruke glasio bi: dajte nove dok mi se neko ne dopadne. Što kažu u Americi, uvek ima prvi put za sve pa i za to

Intervju – Srđan Koljević, scenarista i režiser

Branio sam Mladu Bosnu

"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."