"Imam veliko životno i političko iskustvo, govorim dva svetska jezika, znam probleme naše države iznutra i u okruženju i mislim da bih mogao da doprinesem nekoj od diplomatskih misija. Zainteresovan sam za mesto ambasadora u nekoj od evropskih zemalja." ("Ilustrovana politika")
Grupa zanimljivih građana uspela je konačno da "obnovi" Skupštinu Republike Srpske Krajine i čak da izglasa vladu u izgnanstvu. Od toga će štetu imati svi, najviše Srbi u Hrvatskoj, a korist samo Srpska radikalna stranka, kojoj se ostvaruju pusti snovi Tome Nikolića
Beograd pažljivo osluškuje šta je u susretu Buša i Evropljana moglo biti rečeno o Balkanu, Srbiji i Kosovu
Čule su se i zamerke na račun Haškog tribunala zbog preblagih kazni
Mandat postojećeg saziva poslanika parlamenta državne zajednice ističe trećeg marta, novi izbori nisu zakazani a malo je vremena i za promenu Ustavne povelje
Slobodan Vuksanović, ministar prosvete, najavljujući uvođenje borilačkih veština kao izborni predmet u školama ("Danas")
Boris Stajkovac, "najpoznatiji humanitarac" u izjavi za "Kurir"
Zlatko Zlatković, astrolog, o budućnosti Srbije ("Kurir")
Bogoljub Karić, zamoljen da kaže šta misli o Jeleni Karleuši i Eleni Mijatović, svežim snajama porodice ("Večernje novosti")
"Njegov prirodni ambijent bi recimo bila jedna međunarodna konferencija, poput Berlinske ili Versajske, gde bi nastupao u ime Srbije. A ovo od dana do dana – te privatizacija fabrike kisele vode, te tetovirani košarkaši – to su situacije u kojima će on uvek, pre ili posle, ispravno postupiti, ali koje su prosto strane njegovom načinu mišljenja." Vladeta Janković, donedavno ambasador Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji, profesor antičke književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, član predsedništva DSS-a, sada i savetnik premijera za spoljnju politiku, o svom novom šefu ("Politika")
Brzo je prošla bura oko ugrožavanja bezbednosti predsednika Republike, što je otkrilo funkcionalne slabosti države i prešlo se na teže pitanje – pitanje ustava, uz najave da će ga nesložna braća doneti konsenzusom
Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta najavljujući uvođenje "malih diploma" za studente koji "zapnu" na trećoj ili četvrtoj godini. ("Glas javnosti")
Nakon sklapanja očekivanog dogovora Tadića i Koštunice o podršci demokratskim kandidatima i ulasku u koalicije na lokalnom nivou, radikali su pojačali izbornu kampanju za drugi krug, a pojavile su se i nove ideje o vremenu održavanja vanrednih republičkih izbora
Ono što je najzabavnije u novoj radikalskoj kerefekici njihovo je direktno evociranje najsvetlijih trenutaka neprežaljenog sistema ONO & DSZ
Beograd ima para, medije, ljude, perspektivu... Funkcija gradonačelnika možda je po operativnoj važnosti i druga po značaju za Srbiju
Rifat Rastoder, potpredsednik crnogorskog parlamenta, obrazlažući zašto je njegova stranka SDP ipak prihvatila Zakon o državnim simbolima. ("Beta")
Ovakva i ovolika "predizborna tišina" čedo je Miloševićeve epohe, no fascinantno je da ama baš nikome u postmiloševićevskim godinama nije palo na pamet da sa njom možda i nije sve u najboljem redu
To što je akademik Mihailo Marković krenuo da pruža intelektualne usluge radikalima i nije neka iznenađujuća vest, već pre još jedan posredan dokaz kako su kod socijalista odavno popucali svi kapilari i kako se od njih neprekidno odliva upravo prema radikalima
Emir Kusturica, dvostruki dobitnik kanske Zlatne palme, odgovara na pitanje kako je bilo u Kanu. ("Kurir")
"Danas je jasnije više nego ikad da nikakav značajniji pomak neće biti moguć na evropskom putu Srbije i Crne Gore bez saradnje sa Haškim tribunalom. Ma šta mi mislili o međunarodnoj pravdi, to je sasvim svejedno. Prosto, napretka neće biti i rešenja će morati da budu nađena u jednoj ozbiljnoj saradnji i komunikaciji sa Hagom, Briselom i Vašingtonom. Svako zna da izbori nisu pravi trenutak za to"
Stranka koja je sposobna da proizvede onakvo saopštenje, makar od njega posle tiho odustala, dokazala je manjak razuma i nema sumnje da nije u stanju da vodi zemlju
Borislav Pelević, predsednički kandidat Stranke srpskog jedinstva.
Bez obzira na konkretnu ulogu Krstića u svemu tome, srebrenički masakr u kome je pobijeno oko 7000 ljudi, i zvanično je ovom presudom proglašen za genocid što u široj haškoj priči postaje presuđena činjenica o kojoj se više neće raspravljati, pogotovo u procesima u kojima se utvrđuje odgovornost i ostalih aktera zbivanja oko Srebrenice. U haškim optužnicama genocid se, inače, stavlja na teret i bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zatim (Hagu još nedostupnim) političkom i vojnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, kao i pukovniku Ljubomiru Beari, Vinku Pandureviću, Stojanu Župljaninu, Milanu Kovačeviću (sva četvorica su povezana sa srebreničkim masakrom)
Milan St. Protić ("Nezavisna svetlost")
Bogoljub Karić, biznismen, odgovarajući na pitanje da li osniva novu partiju ("Reporter")
