Mi u svetu
Dadaistički međučin Dragana Aleksića
Rad Jasne Kujundžić Jovanov ovog naslova, objavljen u knjizi 27 autora iz sveta, biće promovisan u Njujorku. Inače, cilj knjige je da razbije preovlađujuće predstave o dadaizmu kao “zapadnom” pokretu
Nemačka
Podrška za Šolca: Nemci ubedljivo protiv isporuke raketa Taurus u Ukrajinu
Čak 58 odsto Nemaca odbija isporuku moćnih krstarećih raketa Ukrajini, dok to podržava svega 28 odsto. To je vetar u leđa za kancelara Šolca koji se poslednjih nedelja našao u žrvnju
Koja je tajna poslušnosti u Rusiji
Kako Vladimir Putin drži Ruse pokornim
Čini se da većina ljudi u zemlji prihvata rat protiv Ukrajine, kao i smrt opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog. Zašto?
Komentar
Vučić bi sve isto, a kampanja je počela juče
Aleksandar Vučić i SNS računaju da će i na ponovljenim izborima u Beogradu navući glasova koliko treba. Opozicija ima samo jedan način da ih u tome spreči
Srbija između Rusije i Ukrajine
Vučić i Zelenski: Vole Srbi Ruse, ali Ukrajincima trebaju granate
Sve više analitičara otvoreno govori da je Vučić američke simpatije kupio masovnom isporukom oružja Ukrajini. U tom čitanju, i predsednik Zelenski granate ceni kao čvrstu valutu, vredniju od bilo kakvih rezolucija, deklaracija ili simboličnih sankcija
Dilema i za SPC: Koliko je veštačka inteligencija bogougodna?
„Sve što je na korist čoveku, poštuje njegovu slobodu, čast i dostojanstvo – blagosloveno je“, kaže doktorant Bogoslovije Stefan Jovanović
Iran
Izbori kao potvrđivanje vlasti manjine
U Iranu se danas bira novi parlament. Skoro niko u zemlji ne veruje da bi učešćem na izborima mogao bilo šta da promeni. Kritičari vlasti pozivaju na bojkot izbora. Očekuje se veoma mala izlaznost
Zelenski zahvalio Vučiću: Da li Srbija naoružava Ukrajinu?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Srbiju i komšiluk da zajedno sa Ukrajinom proizvode municiju. Vučić je rekao – videćemo. No, već dugo je javna tajna da srpska artiljerijska municija mnogo pomaže Ukrajincima na frontu
“Vreme” istražuje
Nema pravde za žrtve ljubimaca vlasti
Posle tri godine počelo je suđenje vozaču koji je nedaleko od Loznice ubio ženu i pobegao. Poginula Ivanka Mićić bila je majka policajke, ali... Opstrukcija ne bira. Zataškavanja su ono što bližnji poginule doživljavaju od početka nesreće i istrage. Za zrno pravde, protiv lokalnih moćnika i spornog pravosuđa, bore se uz pomoć advokata, medija, bilborda, protesta... Vest o hapšenju osumnjičenog vozača onomad im nije javila ni policija, ni tužilac već lično predsednik države Srbije Aleksandar Vučić. I pravda je počela da se nazire. Ali... Jedan od advokata okrivljenog postao je i Vladimir Đukanović, inače funkcioner SNS, vladajuće partije. Policajci koji su pokušali da istraže slučaj progonjeni su ili smenjivani. Nedeljnik “Vreme” otkriva da se protiv poteza porodice poginule žene pobunio čak i doktor Branislav Nestorović sa svojim “vitezovima i zmajevima”. Zatim se čitav slučaj preselio u sudnicu. Međutim, zbog bliskih odnosa porodice okrivljenog i sudija u Loznici, postupak valjano nije ni počeo, a pravda više nije ni na vidiku
Demostat: Izveštaj o monitoringu javnog servisa RTS
Jutarnji program i Dnevnik 2
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje važnih tema pod tepih i provladino orijentisani gosti ključne su odlike dveju udarnih i najgledanijih informativnih emisija Radio-televizije Srbije. Za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS-u sprovodi bez govora mržnje
Intervju: Dr Predrag Đurić, ekspert za javno zdravlje
Kataklizma zdravstvenog sistema u Srbiji
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto