Most na Adi u saobraćaj je pušten pre skoro 12 godina, a tramvajski saobraćaj preko njega je počeo da funkcioniše pre nešto više od četiri godine. Na ovom mostu, jednom od simbola Beograda, koji spaja Čukaricu i Novi Beograd godinama postoje i liftovi, ali iako su ugrađeni nikada nisu bili u funkciji. I oni su tek jedan od ovakvih primera, piše eKapija.
Dva lifta ugrađena su i na tramvajskom stajalištu kod Železničke stanice Novi Beograd i budućeg BAS-a. Na savskoj obali, ali u drugom delu grada pre nekoliko godina, posle brojnih probijenih rokova, izgrađena je pasarela koja je povezala tvrđavu i savsko priobalje kod Beton hale.
I ova pasarela dobila je lift, ali u njega se pešaci nikada nisu ukrcali, jer ni on nikada nije proradio. Okna za liftove već gotovo 20 godina postoje i u okviru kružne petlje kod Štark arene, ali liftovi nikada nisu ugrađeni.
Nešto više sreće, kada je reč o liftovima, pešaci i biciklisti imaju sa onim na Brankovom mostu. On je otkako je ugrađen, povremeno radio, povremeno nije, pa tako ukrug, ali bar za njega može da se kaže da je koliko-toliko u funkciji.
Novi tender
Ovih dana raspisan je i tender za izradu tehničke dokumentacije za budući pešačko-biciklistički most od Omladinskih brigada do Ade Ciganlije koji je predvideo i ugradnju liftova (pre svega za hendikepirane i osobe sa invaliditetom).
Ali, prethodni navedeni primeri otvaraju pitanje koliko je to smilsleno i koliko je svrsishodno ulaganje u eventualnu ugradnju dodatnih liftova na nekom javnom infrastrukturnom objektu, ako većina onih koji su već ugrađeni ne rade lii je, sa druge strane, trebalo da budu ugrađeni, a nikada nisu (kao što je slučaj sa nadvožnjakom kod Arene).
Ova pitanja u prethodnim godinama u više navrata su postavljali i novinari i Beograđani, ali konkretni, jasni odgovori uglavnom su izostajali.
Pitanja u vezi sa liftovima na javnim infrastrukturnim objektima, a posle objavljivanja tendera za tehničku dokumentaciju za novi pešačko-biciklistički most, eKapija je uputila Gradu Beogradu, ali odgovora nema.
Ko je odgovoran?
Građani se svakako sa pravom pitaju zbog čega ovi elevatori ne služe nameni, ko je odgovoran za to što ne rade liftovi u čiju ugradnju su uložena znatna sredstva iz budžeta, ali i ko je uopšte nadležan za održavanje.
Pre godinu i po, dve (leto 2021. i početak 2022), kada su se pojedini mediji ozbiljnije bavili ovom temom, iz grada su najpre uveravali da je u toku bilo sprovođenje javne nabavke za popravku liftova sa izdavanjem sertifikata i redovno održavanje za liftove na devet pozicija u okviru Mosta na Adi, a potom i da su u toku ti radovi i da se očekuje skoro preuzimanje liftova od izvođača radova i njihova predaja nadležnom Sekretarijatu za javni prevoz.
Kako su poručivali iz grada, tada je u toku bio i tehnički pregled radova na izgradnji pasarele sa liftom kod Beton hale.
Odgovore poput ovog, naročito kada se radi o liftovima na Mostu na Adi, nadležni su davali i ranijih godina. Poslednji put kada se činilo da će biti kakvog-takvog pomaka na temu puštanja u rad i potom i redovnog održavanja liftova na javnim infrastrukturnim objektima bilo je u leto 2019. jer tada je odlukom Skupštine grada briga o liftovima dodeljena upravo Sekretarijatu za javni prevoz.
„Pošto je prilikom izgradnje javne saobraćajne infrastrukture (Most na Adi i drugo) ugrađeno više liftova, objekata koji su sastavni deo opreme javne saobraćajne infrastrukture u funkciji obezbeđenja pristupa putnicima na stajališta javnog prevoza, ukazala se potreba da se za objekte u funkciji javnog gradskog prevoza obezbede uslovi za njihovo održavanje i funkcionisanje“, obrazloženo je tada u predlogu te odluke
Ipak, umesto očekivanog puštanja u rad i daljeg održavanja, ugrađeni i nikada iskorišćeni za primarnu namenu, ovi liftovi postali su ruglo – išarani grafitima, prelepljeni, pojedini i sa oštećenjima i uz to „ukrašeni“ smećem.
Ceo tekst čitajte na Ekapija
Z.S/Ekapija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
