Nakon dvomesečnog natezanja članova ustavne komisije na unapred zadatom polju delovanja, Milo Đukanović i Zoran Đinđić predlažu direktan dogovor Srbije i Crne Gore, a Koštuničin DSS reaktivira tezu o dogovoru crnogorskog predsednika i srpskog premijera da sruše zajedničku državu
Američki zahtev treba, odbiti samo ako Evropska unija snažno i bezuslovno u tome podupre Beograd i ako mu pomogne da izdrži eventualni američki pritisak. A nije strašno ako poneko pomene macu i vratanca, to Amerikanci ionako neće razumeti
"Vanredni izbori se raspisuju ili po želji Vlade ili pod pritiskom parlamentarne većine. Trenutno pritiska parlamentarne većine nema. Međutim, da se nismo dogovorili oko isključenja DSS-a iz DOS-a, imali bismo vanredne izbore"
Često se u isto vreme održava po nekoliko koncerata koje biste rado pogledali, obično ste napeti jer se nešto dešava u susednoj sali, umesto da uživate u onom čega ste već svedok. Obilaskom bar još jednog velikog festivala na kom svi "važniji" učesnici sviraju na jednoj sceni, u izvesnoj meri sam doskočio ovim dilemama
"Postoje dve vrste nadrealizma – onaj stari, ali i jedan novi. A akademici se bave samo starim koji uključuje Dalija, Ernsta i slične, ali on se završio 1939. Danas, tu je novi nadrealizam. Ono što najčešće volim da kažem mladim ljudima je: 'Nadrealizam našeg Dede je završen!'"
Prvo je bio srpski, sad bosanski, a na vidiku je i slovenački. Jedno je bar konstantno – reč je o slovenačkoj robi. Uvek kao objekt – ovdašnji analitičari bi rekli – sužanj, raznih loših politika
Danas se veliki arhitektonski projekt, i sa ekstremno visokim investicionim ulaganjem i koji pride imaju i auru državnog i nacionalnog značaja, svrstavaju u strateške projekte, poput proizvodnje vojnih letelica i tenkova. Zato, niko ne treba da bude naivan te veruje da će se ovakav tip posla poveriti samo dobrom ili interesantnom projektu ili inspirativnoj ideji
Zoran Đinđić, republički premijer, o fenomenu prisluškivanja pred Anketnom komisijom Skupštine Srbije koja ispituje navode o aferi Pavković.
(Odlomak iz studije "Politički sistem i elite u Srbiji pre i posle 5. oktobra")
Većina građana Slovenije smatra da je razvoj bio uspešan, a kako su Drnovšek i Kučan bile vodeće političke figure od kraja osamdesetih naovamo, jasno je da javno mnjenje uspeh države identifikuje s vodećim političarima
Među brojnim atentatima postoji određena kategorizacija: na primer, atentati u Evropi vršeni su prevashodno zbog jasno definisanih političkih motiva, dok su oni u Americi delo psihopata (barem su tako predstavljeni). Srbija, naravno, ima svoj kliše: biznis-policijsku, odnosno mafijaško-političku varijantu u vidu "sačekuše", ili eventualno, kamiona s peskom
Početak rada Anketne komisije Skupštine Srbije o navodima iz dosadašnje "afere Pavković" počinje da sužava celu priču na nekoliko dramatskih ličnosti, a njen zaplet na prilično jednostavnu intrigu. Ponovljeno odbijanje DSS-a da pomogne u rasvetljavanju tog junskog slučaja ne samo da nije nikakva zaštita predsedničkom Kabinetu nego se javlja kao otežavajuća okolnost. To, međutim, nije prvi put da DSS odabira najpogrešniju od svih raspoloživih opcija...
Pošto bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića više nema među živima, pošto je bivši načelnik javne bezbednosti MUP-a Srbije general Vlastimir Đorđević misteriozno nestao i pošto se "neke druge osobe" ne sećaju sastanka kod Slobodana Miloševića, ostalo je da leševe koji su isplivali po Srbiji i skrivanje zločina na Kosovu u direktnu vezu s Miloševićem dovede bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković
Izborna utakmica dva lično veoma pristojna kandidata Labusa i Koštunice po mnogim pretpostavkama bi i bez njihove volje mogla da bude prljava
"Krečenje Bastilje"; "Vreme" br. 600
U želji da postane prvak Evrope i osvoji jedinu titulu koja joj nedostaje, Barselona je odlučila da taj težak zadatak poveri Svetislavu Pešiću na klupi i Dejanu Bodirogi na terenu
Reklo bi se da su došla vremena u kojima mišljenje o dometima netom završene pozorišne sezone neće iznositi kritičari, novinari i gledaoci, već političari. Možda ne bi bilo loše prihvatiti, jednom zauvek, da je kritika autonomna intelektualna aktivnost iza koje se ne kriju lične frustracije, sujete, ambicije, politički interesi i tome slično
Slučaj, skandal, afera ili štogod bilo, javna bura izazvana Koštuničinim smenjivanjem načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića pretvara se – žalosno predvidljivo – u nastavak političkih obračuna koji će – valja se nadati – ubrzati raspisivanje prevremenih izbora. General je, u dvostrukoj ulozi penzionera i "srpskog oficira", počeo da se ponavlja; njegova uloga je, izgleda, potrošena. Na scenu, tradicionalno zabavljački razbarušena, izlazi Skupština Srbije
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Sada kada se bankarski sistem vraća na noge i kada je elementarno sređivanje tog sistema prošlo prvu fazu, pokrenut je i proces vraćanja u masovni opticaj i plastičnog novca. No, po pirodi stvari i po prirodi novije srpske finansijske istorije, kartice domaćeg porekla (Juba, na primer) moraće imati teži put afirmacije na tržištu od onih sa zvučnim svetskim imenima
Možda je najveći doprinos međunarodne konferencije o Hani Arent bila otvorena reartikulacija višeznačnog pojma odogovornosti. Kritičkom preispitivanju su bile podvrgnute sve figure odgovornosti: od lične i kolektivne preko pravne, političke, moralne, i intelektualne do institucionalne, komandne, strukturalne, i međunarodne odgovornosti
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, uhapšen je u Sofiji na zahtev holandske policije koja ga opisuje kao "opasnog međunarodnog teroristu" i sumnjiči za dvadeset tri ubistva. Policajac Zoran Đorđević, osuđen za razbojništvo, objasnio je u Beogradu kako je Jocić naručio ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš koje su počinili njegove kolege Bojan Milosavljević i Nenad Dragišić
Nacrti dvaju zakona – o osnivanju specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i o posebnom postupku – pojavili su se u javnosti pre nego u parlamentima. Primedbi na nacrte ovih zakona ima raznih: od zahteva da se povuku, pa do predloga kako da se poprave
Ministar Mihajlović je objasnio da spiskova za likvidaciju i centara moći ima raznih, ali da je interesantno to što se ime Čedomira Jovanovića nalazi na svim tim spiskovima i, odgovarajući na primedbu da iznošenje u javnost nepotpunih podataka ove vrste proizvodi više štete nego koristi, rekao je donekle u šali da je ovaj metod naučio od Amerikanaca - razgovor se vodio na proslavi 4. jula u američkoj rezidenciji
Zatvaranjem pojedinih osnovnih škola dobiće se kapaciteti za srednjoškolce, usavršavanje nastavnika i prekvalifikaciju odraslih. "O prepuštanju ili prodaji zgrada nema ni govora", kaže za "Vreme" pomoćnik ministra prosvete i sporta Refik Šaćibović
Zašto je Vojvodina dobila grb i šta to zapravo znači? Zvaničnu verziju znate, baš kao i onu koja joj velepatriotski "oponira". Obe su fundamentalno netačne jer polaze od neupotrebljivih premisa
U svojoj strasnoj želji da zadrži položaj, gen. Pavković odigrao je još jedan adut: pokušao je da impresionira DOS, to jest Đinđićevu stranku, pričom o nameri Koštuničinog kabineta da vojskom napadne Đinđiću toliko drag Biro za komunikacije Vlade Srbije. Izgleda da je to pre bio pokušaj namere, trenutna inspiracija u kasnim noćnim satima, ali – čak i takve pijane budalaštine nedopustive su na tako visokom mestu kakav je kabinet Vrhovnog Komandanta. Koštunica, nevešt u stvarima tehničkim, sada se vadi da kako je bio prisluškivan iz tog čuvenog Biroa
