Bik Crne ovce

Kampanja uzela maha, političari ne da obećavaju, što je to inventivno, što to ima viziju, o projektima da ne govorimo, svega će bude, i ustava, i zakona, i posla, i para i drugog berićeta. Podrazumeva se, ne možeš sve savatati, ali sačekuša u Valjevu i podrazumevajućoj okolini daje rezultate. Demokrata Budućnost odmah Tadić stigao takoreći u prolazu, obišao stranku, sa svojima proš’o grad i ispotpisiv’o svoju sliku. Stig’o da kaže da korupcije neće biti, kao i ono o pola miliona novih radnih mesta. Rešio i da reši problem Krušika. Bila i Gordana Čomić, pa u prolazu i ona rekla pola miliona. Premijer Živković državnički obiš’o Mionicu, uveče u prolazu, i u četiri oka, bio sa svojima u Valjevu. Batić nije stigao do Valjeva, iz Mionice se vratio za Beograd, jerbo jedan seljak u mioničkom selu, koji je svojevremeno odbio posetu Miloševića, nije hteo da mu otvori kapiju. Čović stig’o i, ne zna se u kom svojstvu, razgovarao s rukovodstvima „Srbijanke“ i Krušika…

SITNO PISMO: Ali, da se ne bavimo incidentima, kampanja je ovo, ‘ajmo na temu. Evo meraka. Gradski trg, tuče muzika, na sve strane zastavice, zajednički plakati Vuka i Velje, mada može i obrnuto jerbo je Velja levo, veeeliki transparent „Za Srbiju“, vazdan stranačkih zastava, vazdan naroda domaćeg i ko zna o’klen. Bi neka zabavna muzika, al’ dođoše sebi, poteraše, „Đurišiću mlad majore“, voditelj umoli prisutne da se razmaknu, da kamera može da ‘vata binu.

Prolomi, zatutnja, zapali se, eto ti Vuka i Velje na bini, Velja levicom podiže partnera levicu, voditelj nazva, pomozbog, bi himna, stadoše, izaplaudiraše se. Od voditelja i muško i žensko, predstaviše kandidate za poslanike, pa izađe jedan golem, Dubravko Prstojević, predsednik Koalicije za kralja i otadžbinu Republike Srpske, pozdravi, nazva boga, prenese pozdrave svih časnih Srba, baš se izgalami. Žensko uze da najavljuje jednog koji hoće korenito da menja, pravog srpskog domaćina, pa prozva g. Velimira Ilića. G. Velimir uze mikrofon, posla poljupce, ide proslava 200 godina srpske države, s kim će pred Karađorđa, sa Mićićkom i Čedom, tu su SPO i NS, koji će povesti narod u novu ekonomiju, u novu državu kojom će se svi ponositi. Izreče i da su ovi dosad gasili firme i otpuštali radnike, hoće još, ne može, ovo je naša dedovina. On, s Vukom, nudi brz razvoj privrede, javne radove, projekat navodnjavanja koji podržava Izrael, projekat uštede 30 odsto energije, 30.000 malih i srednjih preduzeća godišnje… Završi sa – izađite, agitujte, borite se, pomozite…

Onda muško uze da najavljuje: „Bio je i još uvek je, vidi kuda vodi ovo naše vreme, proniknuo je puteve istorije i tradicije, on je svetlost koja svetli ljudima, on je putokaz u drugo, on zna pravi put, gospodin Vuk Drašković.“ I bi Vuk, upališe se baklje, razmahaše zastave, govornik upozori kamere da ne slikaju binu nego narod, jer su oni tu zbog naroda. Pa uze da govori, ili će biti da piše, krenu od pre dva veka, stiže i do ovog vremena, upozori da monarhističke glasove kupe republikanske stranke, pre svih DSS i radikali. Dade se u veliko izlaganje, ali čim se začuje „Vuče!“, zastane, daje podršku podršci. Pređe Kosovo, Crnu Goru, zamoli prisutne da pomognu, rođacima, kumovima, objasne kako da glasaju, da Srbiji dođe jutro preporoda, pa završi sa Živela Srbija, nastavi da skandira, Srbija, Srbija, pridružiše se i ostali sa bine, krenu, „Marširala, marširala kralja Petra garda“, Vuk zapeva, pri’vati Velja, kad se to sve do’vati, „Boj se bije, bije, zastava se naša vije, za slobodu Srbije“…

HEROJ MEĐU DRUGOVIMA: Socijalistička narodna stranka uzela da se predstavi u sali hotela „Jablanica“, neka bude 200 mesta. Sala puna, prosek dobar, preko 60 godina, ovo je baza stranke, jerbo je dosta drugova pošlo za Mihailom Jokićem, koji ovde drži ćeliju. Šta reći, ima bina, ima draperija, ima astal, ima govornica, Ivkovićev plakat „Srbiji je potreban domaćin“, ima i kisele vode. Za radnim stolom Jokić, general Pavković lično, elegantan, maramče u džepiću sakoa, začešljan, reklo bi se i ofarban. Drug Jokić pozdravi poštovane socijaliste, reče da general žuri jer gostuje na RTS-u, da samo što nisu stigli Bidža i generalni sekretar Tomić. Pa reče Mika da su prešli težak put, kojim se ređe ide, da stvore novu socijalističku partiju koja će raditi na tome da se ujedine sve leve snage, to je teško, ali će uspeti, jer levica mora vladati zemljom Srbijom. Stigoše Bidža i Tomić, to ustaše, to se pozdraviše, Mika najavi generala Pavkovića, koji je s nama da vrati dostojanstvo vojsci. Izađe general, stade za govornicu, pri’vati je, sve pozdravi, reče se, ušao u koaliciju sa SNS-om, nisu brojni al’ su kvalitetni. Nema vremena da govori, eto, ide na televiziju, ali da kaže, vojska se marginalizuje, ingerencije joj se smanjuju, i oni su za Partnerstvo za mir, ali da to bude zasnovano na partnerstvu, recimo, sutra uđemo u partnerstvo, dođe do sukoba sa susedom koji je isto u Partnerstvu, niko se ne meša, sami rešavamo problem, ali kako, nećemo imati s čim. I reče da ide, o Hagu ništa, sala usta da isprati heroja.

Izađe i Bidža, broj jedan na listi, poveri se, kad su se dogovorili s generalom, bilo mu je to najdraže u životu, lepo je biti s čovekom koji je bio, i ostao, heroj, koji nas je čašću i poštenjem branio od zlikovaca. Skupili su ljude koji su nešto radili u životu, program im je da Srbiji bude bolje. A šta ovi rade, eto poljoprivrede, ministar ovaj, ministar onaj, a nikad nisu obezbedili hleb za svoju kuću, oni će selo da oslobode poreza, mimo zakona, kakav zakon, tako je on radio u Svilajncu, jedno dete, 50 odsto poreza, dva deteta, 25 odsto, tri deteta, nema poreza. Zdravstvena zaštita, besplatna, sve ima da bude kao u Svilajncu, asfalt do kuće, gasifikacija, deca ima da se školuju za džabe, geniji su u selima… Ovi se hvale otvaranjem zatvora, dao bog da budu prvi u njima, ne može da im pominje imena, sve to izgubilo orijentaciju…

VAZDA DOMAĆIN: Evo nama i novodemokrata, što se zovu Liberali Srbije, kojima je Valjevo rodno mesto. Nije samo što je Mihajlović iz Valjeva, ovde sve začeto, odavde se krenulo u hrabrost i lojalnost, brigu o svakom svom čoveku. Valjevski liberali, koji dûže osam opština, rešili da krenu iz mioničkog sela, od domaćina Milovana Mijatovića, koji je na listi i koji ima bika Ferdinanda, Ginis goveče od dve tone i sto kila. Dakle, selo ponad Mionice, domaćin Mijatović spreman za goste, na svakoj perdi „Crna ovca“, na svakoj štali Dušan lojalan Srbiji. Domaćin sačekuje goste, po srpski, ‘leb i so, pitanje sa svakim liberalom, koje predvode Vojislav Andrić, što beše savezni ministar sporta, i Slobodan Đukić, koji jeste pomoćnik ministra trgovine i turizma. Prve goste među ostale goste, u čelo, pod ćilim, ili šarenicu, na kojoj je plakat Dušana lojalnog Srbiji. Domaćin sve pozdravi, deda mu bio liberal, u prvom sazivu skupštine, došlo vreme da i on bude. Onda, na želju novinara „Vremena“, domaćin pokaza gostima domaćinstvo. Objekata vazdan, krave, ovce, guske, na svakom onaj Dušanov hrabri i lojalni plakat. Uvede nas i kod bika Ferdinanda, svetski rekorder, preko dve tone, pet godina star.

Bi ručak, pa pod šatrom, bi i ručku kraj, diže se bivši ministar sporta Vojislav, da, baš književnim jezikom, u domaćinstvu našeg domaćina kaže nekolike reči. I reče, preko nekoliko, nisu oni Milovana uzeli na listu zbog Ferdinanda, nego što je sa deset prstiju stvorio kapital. Zahvali se Milovan, komandova, automobili u kolonu, pravac Mionica, na čelu sinovac sa zastavom liberala. Prođe kolona varošicom, stade u centru, bi kolektivno slikanje pred spomenikom vojvodi Mišiću, pravac sala Kulturnog centra. Kako stigoše, rasporediše se, sinovac sa zastavom u čelo sale, do njega prvi liberali i kandidati. Sala opremljena, hrabri i lojalni plakati, slike Dušana, savezna i srpska zastava vezane liberalnom, ima i video-bim. Ima i publike, iz okoline i mesta, ima i admiral Mija Jokić, koga je Dušan lojalni odveo u Hag i koji na slobodi čeka presudu. Na video-bimu se pojavi slika domaćina i kandidata Mijatovića, izađe domaćin, jedan iza nam šapuće da je domaćin koliko juče bio domaćin kad je Lilić bio u predsedničkoj kampanji, da je mnogo sarađiv’o s lajkovačkim socijalističkim spahijom Draganom Markovićem, da je za kuma uzeo socijalističkog poslanika Ljubu Davidovića… Zamolimo da ne ometa, pa kampanju. Liberali, na bimu, izložiše izbornu platformu, izađoše kandidati, predstaviše se lično, i na bimu, što ti je tehnika, što ti je scenario, što ti je režija. Bi i nagradno pitanje, nešto kao – kakvu vunu daje crna ovca, podeliše se i pokloni, fudbalske lopte. Uz ostale kandidate za poslanike predstavi se i bivši ministar sporta, saveznog, gospodin Vojislav Andrić, reče o nosiocu liste Dušanu, u svemu u čemu je učestvovao, u istraživačima, tovu junadi, politici, jednom rečju, uspeo. Zato liberali umesto obećanja nude ljude, to je rekao g. Andrić, i efektno, valjda po scenariju, poentirao – Za bolji život, za evropsku Srbiju, evo ruke.