"Ako treba, primenićemo i građansku neposlušnost i različite demonstracije i pokretanje opšteg narodnog bunta koji bi u jednom trenutku trebalo da bude u celoj Srbiji i da onda svi ti ljudi dođu u Beograd. Taj događaj, kada se desi, vlast neće moći da ignoriše i to će biti odlučujući trenutak kada će oni učiniti jednu od dve stvari koje nudimo: ili slobodni izbori ili da sami siđu sa vlasti"
"Ukoliko su domovi kulture u socijalističkoj Jugoslaviji, između svega ostalog, bili i terenski institucionalni punktovi namijenjeni oživotvorenju ideje ‘bratstva i jedinstva’, u ratu kojim je bivša država zdrobljena oni su poslužili kao mjesta za kategorično razvrgavanje bratstva. Danas, lišeni obilježja koja bi upućivala na kakvu-takvu katarzu i podrazumijevala barem minimalne geste pijeteta prema žrtvama, oni vegetiraju kao spomenici razbratnosti" —Viktor Ivančić
(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)
Ovaj narod niko nije pitao da li želi kontinuitet sa SFRJ. Možda narod želi potpuno drugu državu koja bi se zvala Srbija i Crna Gora i koja ne bi nastavljala tragične zablude prethodne države
Kako se raspadala partijska Jugoslavija
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
"Onog momenta kad neko, čak i iz društva visokoobrazovanih ljudi, u restoranu muzičarima naruči pesmu, vama je već po toj pesmi sasvim jasno o kome se radi. Na tom primeru često vidimo da obrazovanje i kultura baš i ne idu ruku podruku"
"Najlakše bi bilo prihvatiti konstataciju da se ovim bavimo iz čiste solidarnosti prema tuđim problemima, ali to baš nije tako. Problemi u medijima su i naši problemi. S druge strane, razvoj solidarnosti nam je ekstremno važan, zbog posledica koje može da ima na rešavanje problema u kojima se novinari i mediji nalaze"
Ima li boljeg sugovornika od Milovana Đilasa, ako je reč o krahu komunizma?
Ovde je u glavama apologeta vlasti došlo do jednačenja Vučića i države (pa i društva) i samo nam fali uvođenje neke februarske diktature gde bi maketa vešala bila ključni dokaz da se radi o glavi i budućnosti nacije, kao što je tumačena paljevina Rajhstaga
"Voleo bih da ljudi gledaju Šavove i da osete patnju onih kojima su nestale bebe i da budu srećni što imaju svoje roditelje, svoje mame, tate, koji su ih negovali, pazili, uspavljivali i koji su uz njihovu ljubav postali odrasli, samostalni i odgovorni ljudi"
