Ako može Švajcarska…

Danas kada novac u trenu može da stigne na drugi kraj sveta, utaja poreza ozbiljno ugrožava budžete država, malih i velikih, jer su prihodi bogatih van domašaja poreskih službi.

Dogovor koji su prošle nedelje SAD sklopile sa Švajcarskom da od švajcarske banke UBS dobiju podatke o računima 4450 američkih državljana, međutim, uliva nadu da će utaji poreza u inostranstvu doći kraj. Švajcarska, u čijim je bankama, prema procenama, trećina bogatstva pojedinaca namenjena za investicije, mogla bi da prestane da bude utočište za utajivače poreza. To bi, ujedno, poslalo signal drugim državama i njihovim bankama koje bogati koriste za utaju poreza da i oni slede ovaj primer, jer će SAD i njima zakucati na vrata. Švajcarska na ovo nije dobrovoljno pristala, već tek pošto je utvrđeno da je UBS nudio Amerikancima da sakriju svoje pare. Banka je pristala da plati 780 miliona dolara kazni i naknade štete. Američka poreska služba procenjuje da se na računima u jednom trenutku nalazilo čak 18 milijardi dolara. Američki zvaničnici ne otkrivaju detalje po kom sistemu su identifikovali imena vlasnika računa, u nadi da će se neki vlasnici dobrovoljno prijaviti pre roka koji ističe u septembru, i time izbeći krivično gonjenje.

Najvažnije je, ipak, to što su Švajcarci uopšte pristali na saradnju. Na zahtev američkih poreznika švajcarski zvaničnici su pre godinu dana tvrdili da bi odavanje imena bilo kršenje zakona o poverljivosti bankarskih informacija. Dogovor ni sada nije savršen. Prema važećem bilateralnom sporazumu o razmeni poreskih informacija, Vašington mora da uputi zvaničan zahtev švajcarskim vlastima da stekne uvid u račune određenih pojedinaca. Te osobe zatim mogu da upute žalbu, o kojoj odlučuju švajcarski sudovi. Švajcarski zvaničnici, međutim, tvrde da će sarađivati. Ukoliko imena ne dostave blagovremeno, američka poreska služba može preko suda da zatraži podatke o svih 52.000 računa svojih građana.

Pritisak da se razvrgne mehanizam za utaju poreza na ovakav i sličan način raste u svetu. Mreža za poresku pravdu, organizacija koja prati ove mehanizme i sastavlja listu zemalja koje utajivačima služe kao sigurne luke procenjuje da je na ovaj način utajeno 11.500 milijardi dolara. U poslednjih nekoliko meseci je više ofšor banaka, od Singapura do Lihtenštajna, koje ranije nisu bile voljne da sarađuju, pristupilo multilateralnim sporazumima o razmeni informacija.

To, međutim, i dalje nije dovoljno. Kongres bi morao da usvoji zakon o izbegavanju plaćanja poreza jer je on već sadržan u predlogu budžeta za 2010. godinu. Po tom zakonu bi američka poreska služba imala ovlašćenja da od banke koja posluje u SAD zatraži da otkrije informacije vezane za američke vlasnike računa, a ukoliko one to odbiju, mogla bi da im prinudno naplati porez na prihod. Potrebna je i tešnja međunarodna saradnja da se utvrde standardi za primenu novih sporazuma o razmeni poreskih informacija. Takođe, trebalo bi pojačati pritisak na Panamu, koja se za sada opire. Ali, ako je Švajcarska pristala da se okane ovog posla, to onda može svako.