Pre desetak dana svet se zabavljao vešću da je jedan Amerikanac pokušao istražnim organima da objasni da je za gomilu zabranjenih pornografskih slika u njegovom kompjuteru kriva njegova mačka koja se šetala po tastaturi i nešto pobrljala. Nije mu prošlo. Ali je zato ove nedelje jedan drugi Amerikanac svojoj mački pribavio diplomu srednje škole. To je uradio kako bi pokazao kakvih sve onlajn škola i fakulteta u SAD ima, koliko su spremni da provere kome daju diplome i, na kraju, koliko takva diploma vredi. Čovek je prijavio mačku pod njenim punim i impozantnim imenom, Orio Si Kolins u nešto što se zove Džeferson onlajn srednja škola. Ova ustanova omogućuje vam da na internetu položite potrebne testove i da za samo dvesta dolara dobijete sertifikat o završenoj srednjoj školi na svoje ime. Ova diploma se, tvrde vlasnici škole, na raznim mestima u Americi priznaje. Ima, naravno, i skupljih i boljih onlajn škola, ali vlasnik mačke odlučio se za najjeftiniju. Mačka nije birala odgovore na testovima, to je činio gazda dok mu je ona prela u krilu. Ukoliko bi pogrešio, sajt škole bi mu pomagao potpitanjem, baš kao u nekom lošem kvizu. Dakle, bez mnogo muke stigao je do „ćage“ za mačku i sada njome maše kao dokazom koliko su onlajn škole sumnjivog kvaliteta. Ovo jeste primer kako internet može da prevari, ili da vam u prevari pomogne. Ali oni koji veruju da se znanje može sticati i na daljinu kažu da ovaj primer samo dokazuje da sistemu nedostaje regulacija. I da bi u nekim dramatičnim situacijama, poput aktuelne pandemije novog gripa, internet mogao da spasi školsku godinu. U Francuskoj već postoje predlozi da se u slučaju razbuktavanja epidemije nastava održava pomoću televizije, ali je nejasno kako na taj način pokriti sve uzraste, to jest razrede. Internet se tu nameće kao logičnije rešenje, prostor je neograničen, profesori mogu da komuniciraju sa sopstvenim razredom, jedini uslov je da svi imaju kakav-takav priključak. Ovakvih ideja u Srbiji za sada nema, mada nema ni ozbiljnih alternativa zatvaranju škola u slučaju da virus ojača. Nekoliko problema ima, za početak nemamo nijedno ozbiljno istraživanje o tome koliko dece bi časove moglo da prati preko mreže, niti koliko ih ima u kući iole osposobljen računar. U krajnjoj liniji, nastavnici bi đacima mogli uputstva o tome koje lekcije kog dana da pročitaju slati SMS porukama uz nadu da će roditelji to nadzirati. Takvih planova, rekoh, za sada nema, ili se smatraju bizarnim. A nemamo baš vremena za gubljenje u svetu u kome i mačke imaju maturu i to veliku.
